Rubrika: Profilisanje

Iskustvo i „mladoduhostˮ

U susret trećem albumu hrvatske umetnice Dunje Knebl i sastava Kololira, koji će pod naslovom „Tamo goriˮ biti objavljen 15. maja, u digitalnom obliku, za kuću „Geenger Recordsˮ donosimo osvrt na ovo izdanje, ali i na prošlogodišnja dva Dunjina diskografska ostvarenja. Šire gledano, ovo je još jedna moguća priča o Dunji Knebl – world music umetnici, koje možemo ubrojiti među najveće na prostoru bivše Jugoslavije.

Autor: Marija Vitas

Na koncertu Dune Knebl i Roka Margete na 15. „Etnofestuˮ, Palić, 2018 (foto: Nikola Lučić)

Nakon dva posve različita albuma, objavljena prošle godine na platformi Bandcamp, Dunja Knebl nam već u prvoj polovini 2020. godine omogućava uživanje u novom diskografskom delu – Tamo gori.

Najsvežija tri izdanja Dunje Knebl nas uveravaju da se ovoj istaknutoj hrvatskoj umetnici, koja je u martu obeležila 74. rođendan, ne smanjuje životna energija, a podjednako je važno to da sva tri albuma svedoče i o nesplašnjavanju kreativne energije i istinskog umetničkog nadahnuća.

Jer, ako samo „bacivo uvoˮ na izdanja Love Li(v)es (mart 2019), Svilarica svilu prede (april 2019) i Tamo gori (Geenger Records, maj 2020) – odmah nam je jasno da kod Dunje nema vrtenja u krugu sopstvenih muzičkih manira, prežvakanih sadržaja, praznih emocija ili ograničenih ideja. Nikako! Dunja je kao planinski potok – diskretno i osvežavajuće svedočanstvo spontanosti i slobode u prirodi. Planinski potok je nenapadan, prijatno žubori, ali je istovremeno svoj, autentičan i neukrotiv, često u potpunosti nesaglediv u tom neprestanom toku od Tamo negde gori do Tamo negde doli. Aludiram, naravno, na najnoviji, treći album Dunje Knebl i sastava Kololira, kao i na njihov prvenac Tamo doli (Dancing Bear, 2013).

Dunja Knebl & Kololira (foto: Doringo)

Posle drugog albuma I Mara i Cvetje (Kopito Records, 2015) Dunja Knebl & Kololira su napravili poveću diskografsku pauzu. Za nas koji pratimo i volimo njihov zvuk, reklo bi se i – zabrinjavajuću pauzu. Sama Dunja nije, međutim, mirovala. Dogodilo se reizdanje njene ploče iz 1996. godine …jer bez tebe nema mene (Bandcamp, 2016) i pravi podvig u vidu trostrukog samostalnog Dunjinog albuma 33 balade (Geenger Records & Zvuk Močvare, 2017).

A onda se, dve godine kasnije, pojavio Love Li(v)es i naglo okrenuo vetrokaz.

O LJUBAVI

„Tijekom posljednjih četvrt vijeka bila sam previše zauzeta snimanjem hrvatskih tradicionalnih narodnih pjesama da bih uopće razmišljala o objavljivanju nekih mojih stvariˮ – napisala je Dunja Knebl u vezi sa svojim solo-albumom Love Li(v)es. Ona je tu sabrala sthove i note, koje je pisala u rasponu od nekoliko decenija.

Pesme, kao svojevrsni isečci iz „zamišljenih ljubavnih pričaˮ, bile su i „način oslobađanja od stvarnih emocijaˮ. Iako su nastajale u velikom vremenskom periodu, one dišu istim plućima, stvarajući koherentnu celinu.

Naslovnica albuma „Love Li(v)esˮ Dunje Knebl

Aranžmanski je to sveden album, koji istovremeno omogućava slušaocu da u umetnici nasluti slojeve iskustava, emocija i muzičkih nasleđa. Dunja pripoveda uz gitaru, zamenjujući je sansulom (varijanta kalimbe/mbire) u „Only Moonbeamsˮ i „Please Look, Please See, Please Feelˮ.

Pripoveda setno, samopreispitujuće, eterično, dramatično, nežno, rezignirano, veselo, odlučno, mistično, buntovno… I uvek je neverovatno ubedljiva, noseći, čak, crtu bajkovitosti u izrazu. Nekad se, dok slušam Love Li(v)es, prisetim i pevanja šarmantnog čajnika u animiranom filmu Lepotica i zver, koje me momentalno transponuje u neki drugi, čisti svet. Svet mašte i lepote, i to pre svega one unutrašnje.

Takva je Dunja. Narativno-raspevani „čajnikˮ pun topline, u čijem se pevanju uz gitaru na „Love Li(v)esˮ-u pomaljaju obrisi starih balada sa britanskog ostrva i folk-rok pesama sa severnoameričkog kontinenta.

Dodajmo tome i divne stihove, jednostavne, a upečatljive, napisane rukom nekoga sa vrhunskim poznavanjem i odnegovanom praksom upotrebe engleskog jezika (Dunja je diplomirala engleski i ruski jezik, 1969).

Dunja Knebl, Koncert u klubu „Močvaraˮ, Zagreb, 2018 (foto: Doringo)

Taman što smo se prepustili talasima muzike i poezije na albumu Love Li(v)es, koje pokazuju koliko je i anglosaksonski kôd ugrađen u ličnost Dunje Knebl, neočekivano se na Bendkempu pojavilo još jedno izdanje – Svilarica svilu prede. Pošto nam je otkrila svoje dugo nizane i čuvane ljubavne pesme nastale bez dodira sa riznicom Balkanskog poluostrva, Dunja ponovo prikazuje sebe kao originalnog tumača hrvatske narodne vokalne baštine. A jedva da je prošlo mesec dana…

Mada postupak objavljivanja dva izdanja u super kratkom roku ne izgleda baš kao idealno rešenje u smislu promocije i marketinga, to je nešto što je istovremeno išlo na radost Dunjinih obožavalaca…

PESME ZAPELE ZA UHO

Svilarica svilu prede je zajednički projekat Dunje i Roka Margete, a uz njih se na albumu pojavljuje i Hrvoje Nikšić. Reč je o dobrim muzičkim prijateljima, koji sarađuju i u okviru Kololire – Hrvoje se grupi zvanično priključio 2017, a Roko 2018. godine. Zvuk Svilarice je donekle kololirast, ali to nimalo ne umanjuje autentičnost ove muzičke priče. Zapravo, Dunja je ta koja je ovde prepoznatljiva i kololirasta – onakva kakva je uvek kada su u pitanju obrade tradicionalnih numera.

Peva jednostavno, transparentno, kao dete, čemu nesporno doprinosi i njen izrazito mladalački glas, u vezi sa čim mi je, u intervjuu za štampani 29. broj magazina „Etnoumljeˮ (2016), rekla: „Doista sam sretna što mogu i dalje pjevati i da me glas služi. (…) ako smo sretni, ako imamo osmijeh na licu i pjesmu u srcu – izgledamo i zvučimo mlado.ˮ

Na koncertu Dunje Knebl i sastava Kololira, Klub „Močvaraˮ, Zagreb, 2018 (foto: Doringo)

Mladalački poletan i prozračan glas prožet je savršeno isprepletanim strunama svetovnog, sakralnog i viteškog karaktera. I to je upravo ono što čini taj unikatni Dunjin izraz u sferi interpretacije hrvatskog i balkanskog nasleđa. Kada takvo njeno pevanje na Svilarici, slično kao na albumima sa Kololirom, dobije mudro osmišljenu instrumentalnu podršku, onda se sve pretvara u jednu, opet, jako živopisnu tvorevinu. Brojni instrumenti su raznovrsno upotrebljeni, praveći sasvim zasebne atmosfere od pesme do pesme. Gitara, sansula, indijski harmonijum, ukulele, kalimba, tapan – samo su neki od maštovito iskorišćenih zvučnih oruđa i „igračakaˮ.

Album se mahom odvija u postojanoj dinamici, krećući se oko mezzo-jačine, uz dobro akcentovanu pulsaciju, što sve nalikuje ranoj, srednjovekovnoj evropskoj muzici, pa se kao takvo sjajno podudara sa pomenutom Dunjinom sakralno-svetovnom-viteškom interpretacijom.

Naslovnica albuma „Svilarica svilu predeiˮ Dunje Knebl i Roka Margete

Etnomuzkološki gledano, kvalitet albuma Svilarica svilu prede jeste i u tome što se na njemu, između ostalog, nalaze i pesme koje nikada pre nisu snimljene. Verovatno ih je sama Dunja iščeprkala iz neke od starih zbirki, kakvima se rado okreće, o čemu je, takođe, govorila u pomenutom intervjuu: „Materijal biram tako da pokušavam snimiti one stare zaboravljene pjesme koje još nisu snimljene. Moje knjige su prepune onih ljepljivih papirića koji označavaju pjesme koje su mi zapele za uho. Kad češljam knjige, svaku pjesmu odsviram i proučim riječi. Odaberem one koje meni nešto znače, koje pobude neke emocije i koje su svevremene jer bi se lako mogle primijeniti na današnje ljude i njihove osjećaje.ˮ

Što se tiče nas u Srbiji, sa ponosom ističemo da se duo Dunja Knebl/Roko Margeta isprobao na ovom tlu. Premijerno su u ovoj formaciji nastupili na 15. „Etnofestuˮ u Paliću, 2018. godine, i shvatili da to stvarno dobro „radiˮ. Deset meseci kasnije desiće se Svilarica.

Dunja Knebl i Roko Margeta na 15. „Etnofestuˮ, Palić, 2018 (foto: Nikola Lučić)

KA TRIJUMFU

Prođe i ta 2019. godina, u kojoj mi se, često, na jednom od tabova na veb-pretraživaču nalazio Dunjin nalog na Bendkempu. A pri ruci i hard-kopi 33 balade, pa dva albuma Kololire… Veoma me je obradovala vest da se Kololira sprema da objavi treći album. Novo izdanje i proširen koncept.

Polet, srčanost i sugestivnost su i dalje tu, kao i slikoviti, raznoliki aranžmani koje „diktiraˮ svaka pesma zasebno.

Violini je generalno dato još više prostora u muzici Kololire, u kojoj se od pesme do pesme pojavljuju poneki od mnoštva instrumenata poreklom sa različitih geografskih područja. To je onaj važan element potreban umetnici kakva je Dunja Knebl – da bude okružena muzičarima otvorenog uma, koje, kao i nju, krasi osećaj za dobru meru. Još ako su, pritom, neki od njih multiinstrumentalisti, onda nema nikakve prepreke nastanku uzbudljive, dinamične, atraktivne priče.

Osim izvrsnog Danijela Maoduša, koji svoje umeće iskazuje glasom i akustičnom gitarom, tu su i trojica muzičkih čarobnjaka – Hrvoje Ban, Hrvoje Sudar i Roko Margeta – sa listom instrumenata od koje može da vam se zamuti pred očima. Harmonika, kahon, buzuki, violina, nej, šakuhaći, i tako dalje, i tako dalje. I – ne, tu nema ni naznake upotrebe nekog izvora zvuka tek radi pukog efekta! Ništa tu nije praznjikavo i bez pune ideje.

Naslovnica albuma „Tamo goriˮ Dunje Knebl i grupe Kololira

Ono što je ranije moglo delovati kao problem jeste to što je 2017. godine iz Kololire izašao Martin Turšić. Reklo bi se – suštinski instrumentalista grupe. Jer, njegov hardi-gardi je davao snažan pečat zvuku benda, bivajući i inspiracija za sam naziv grupe, budući da je Dunja skovala termin kololira kao nekakav domaći naziv za hardi-gardi.

Ali, umetnička visprenost Dunje i Kololire je našla odlično rešenje u deonici indijskog harmonijuma (već isprobanog ranije, na koncertima i na Svilarici), koji je, opet, mudro iskorišćen, a ne isforsiran i preforsiran, kao što je to, uostalom, bio slučaj i sa hardi-gardijem. U pojedinim numerama se čini da je i harmonika ta koja pravi efekat zvuka hardi-gardija. Kololira je iz nelagodne situacije izašla kao pobednik, zadržavši taj neodoljivi, bordunski zvuči sloj, koji mnogim pesmama daje specifičnu boju i karakter.

Dunja Knebl & Kololira, Koncert u klubu „Močvaraˮ, Zagreb, 2018 (foto: Doringo)

Dunja Knebl & Kololira ni na ovom izdanju ne odustaju od hrvatske narodne muzike. Samo su joj dali nešto manje mesta, ustupajući i deo prostora starim pesmama iz drugih kutaka planete Zemlje: Ukrajina, Engleska, Rusija, SAD, Bosna i Hercegovina, Austrija. Kada je o Austriji reč, ova zemlja je predstavljena numerom „Naša matˮ, koja pripada, zapravo, folklornom nasleđu Hrvata iz regije Burgenland (Gradišće).

Album otvara energična „Za škrlakom cimerˮ, pesma sa Dunji omiljenog tla – Međumurja. Na ovu numeru o devojci čiji dragi treba da ode u vojsku, dobro se tematski nadovezuje naredna, ukrajinska, „Chorna rillyaˮ sa jezivom scenom na bojnom polju, gde se nakon bitke, telom mrtvog ratnika hrani gavran, simbol smrti. U Dunjinom glasu čuju se i tragika i junaštvo, dok aranžman kreće od preteće mirnog ka narastajućoj napetosti.

Vojničko i ratno otvaranje albuma „Tamo goriˮ ne znači da je to lajt-motiv čitavog izdanja, ali ono daje odličnu poruku slušaocima, ljudima, čovečanstvu. Poruku o tome koliko je život dragocen.

Naš život je sada i ovde, i neponovljiv je. Zato ga treba ispuniti svim onim što usrećuje, i dušu čini mirnom, radosnom, zadovoljnom i čistom. Pesme na albumu Tamo gori – poreklom iz raznih tradicija, govoreći o ratu, smrti, ljubavnim talasanjima, prevari, nesigurnosti, strahu, porivu ka vlasti nad tuđim životom, autodestruktivnosti itd – uče nas koliko je taj jednostavan zadatak ustvari težak i zahtevan, jer, kako kaže Dunja Knebl: „Jedanaest pjesama iz više zemalja na različitim jezicima pričaju priču o čovjekovoj vječitoj borbi i o preprekama na putu prema sreći i ljubavi, uz paradoks da prepreke u našim životima najčešće stvaramo mi sami.ˮ

Kroz ovakve sadržaje i poruke, album „Tamo goriˮ nikako ne uvodi u depresivno stanje. Naprotiv. Ima osobinu da podstakne, ubrizga novu volju za jurišanjem ka idealu.

Dunja je to. Iskusna, ali i „mladoduhaˮ, kako sam je već opisala u „Etnoumljuˮ. A tu su i momci iz Kololire – mlađi i podjednako pozitivni u muziciranju.

Ako se potrudimo da svoj život zaista živimo, i da ga vodimo putem sopstvene sreće, onda ćemo se i kretati od mraka ka svetlosti. Baš kao i album Tamo gori, koji kroz lucidno nanizane pesme vodi ka završnoj numeri „Fijolica mojaˮ i stihovima „Tvoje srce s mojim u ljubavi stoji/Ono se j’ svezalo s kordunom zelenimˮ. Konačni komentar sa svoje strane daje i aranžman svečanog karaktera, ali i latentni trijumf u glasu Dunje Knebl…

… Sreća je tu. Samo da ne sputamo sebe i drugog.