Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Dunja Knebl & Roko Margeta : Songbook Songs

Geenger Records, 2021

O rastu i letenju

Autor: Marija Vitas

Rad Dunje Knebl me često podseti na crtane filmove. One dugometražne, magične, što zaustavljaju dah i ispunjavaju toplinom.

Jednom sam doživela Dunju kao Gospođu Čajnik iz Lepotice i zver. Ovoga puta, u uvodnoj pesmi novog izdanja Songbook Songs, engleskoj „The Wraggle Taggle Gypsies”, hrvatska world music diva kao da se preobražava u petla iz Robina Huda, te poput minstrela „otvara” legendu…

Početak albuma me je odmah nagnao da ispišem ove redove. Sa nekim albumima tako ide – pustiš muziku i, dok ona „svira”, baviš se simultanim „prevođenjem” zvukova na jezik sopstvenih misli i osećanja.

Dunja i Roko Margeta upravo prelaze na indonežansku „Tari Bali”, a ja iznova razmišljam o kombinaciji ovo dvoje umetnika. Izuzetan su, očaravajući spoj, koji je već ranije dokazan, posebno na izdanju Svilarica svilu prede (2019). Imam utisak da zajedno maštaju, „rastu” i „lete” kroz instrumente koje su odabrali za svaku „stvar”.

O singlu i spotu „Ked som ishol” Dunje Knebl i Roka Margete

Prekrasno, atmosferično aranžiraju, pa se čini da su sve ovo njihove autorske kompozicije. Oblikuju pesme na svoj način, bez previše pardona prema tradiciji kao takvoj, prema korenu. Dunja i Roko prave novu tradiciju.

Nasuprot pesmama koje je neko znan komponovao, da bi vremenom ušle u narod, ovde imamo obrnut slučaj – anonimne tvorevine iz naroda postale su „autorske”, Dunjine i Rokove.

Roko Margeta i Dunja Knebl, Promocija albuma Songbook Songs, Klub Močvara / Zagreb, 2021 (foto: Doringo)

Njih dvoje upravo slažu svoje glasove u rusinskoj pesmi „Ked som ishol”, čijim su spotom u oktobru najavili album Songbook Songs. Dunja je osoba „od reči”. Možda baš zato što odavno prodire u tajne i moć jezika – i to raznih – njoj nije teško da od svakog svog muzičkog uradka napravi čaroliju. Svesna je šta znači reč, naročito zaboravljena reč, a tek šta znači zaboravljena pesma i kakvu „hemiju” ona nosi!

Iz poštovanja prema brojnim posvećenicima koji su u minulim vremenima zapisali neku arhetipsku notu ili stih, izvukavši ih iz naroda i otrgnuvši od zaborava, Dunja je, sa Rokom, iznedrila ovaj album koji skida prašinu sa zaboravljenog. Ujedno, ovo je nesvakidašnja Dunjina autobiografija, posredno ispričana kroz 14 odabranih pesama iz raznih krajeva sveta.

U dodatnom zbližavanju sa umetničinim životom, kao i sa numerama, od velikog šarma i koristi je sekcija Songbook Songs na njenom sajtu, koja divno korespondira sa čitavim albumom.

Na bajkovitu ukrajinsku „Ne pitay” nadovezuje se ruska pesma „Vniz po matuške po Volge”. Tu nalazimo Dunju u jednoj od za nju prepoznatljivih, upečatljivih interpretativnih uloga, na međama duhovnosti, čulnosti i junaštva.

Roko Margeta i Dunja Knebl (foto: Doringo)

Sledećeg trena smo na američkom kontinentu. „Over There” deluje kao ulična svirka i pesma malenog muzičkog kolektiva. Ritam i zvuk melodike su sirovi, zavodljivo neperfektni, a toy piano u nastavku daje utisak muzičke kutije.

Taj utisak se ponavlja tokom albuma, podstaknut istim (slovačka „Hrej, suniečko, hrej”) ili drugačijim izvorima zvuka, kao što je, na primer, kalimba u hrvatskoj „Slavuj, tico mala”. Krase ovakvi zvuci još neke trenutke na albumu, pretvarajući „muzičku kutiju” u svojevrsni lajt-motiv izdanja. Mehanika i automatika koja budi romantiku i nostalgiju, te meša prolaznost i neprolaznost, sadašnjost i prošlost…

Osvrt na Dunju Knebl i sastav Kololira u magazinu Etnoumlje

Na ovom impresivnom albumu, svakoj pesmi je pristupljeno na drugačiji način, sa puno pažnje i osećaja za detalj. Istovremeno, čitav koncept je kristalno jasan, a celina izrazito koherentna. Pomažu tu, svakako, neke „sestrinski” bliske numere, koje na razmacima grade lepu ravnotežu albuma, poduprtu nevidljivim osovinama. Takve su, recimo, „Ked som ishol” i beloruska „A na vozery”. Ili „Ne pitay” i ruska „Oy, Ivan”, pa i engleska „The Praties They Grow Small”. Srodna vokalna ekspresija i instrumentarijum stvaraju suptilne, važne niti u šarenoj zvučnoj pesmarici.

Roko Margeta i Dunja Knebl, 2021 (foto: Doringo)

Dunja se u hrvatskoj „Poveč, golob” odlučuje za gitaru kao noseći stub, vraćajući se svojoj bazičnoj muzičkoj inkarnaciji pripovedača, uz prateće žičano pulsiranje. Roko zadivljuje diskretnim „gojenjem” zvuka bansurijem, indijskom sviralom od bambusa.

Album „Songbook Songs” na TOP 20 listi „Balkan World Music Chart” za 2021. godinu

Mirni hod numere vodi dalje kroz Hrvatsku, ka „Moj se dragi u boj sprema”, koja donosi više bunta u tuzi i jedan je od trenutaka na albumu gde otkrivamo markantnost glasa Roka Margete. Inače, ovakve narodne pesme volim na jedan poseban način, budući da odgovaraju mom senzibilitetu, okrenutom ka opštem, sveljudskom, planetarnom, univerzalnom „bratstvu i jedinstvu” – ne onom titovskom, nego radije lenonovskom. Ovde me je, tako, obradovalo saznanje o gotovo istoj temi u dva naroda. Pesma „Moj se dragi u boj sprema” ima pandan u srpskoj, kosovskoj „Karanfil se na put sprema”. Nijanse su minorne, a zadovoljstvo (ovog) slušaoca ogromno.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Petao završava živopisnu legendu, i to na rodnom tlu, još jednom hrvatskom pesmom „Prepelica prepeluje”. Gitara i glas. Dunja je sama i peva o brižnoj majci prepelici, provlačeći tu i svoju ličnu, latentnu poruku, koju nalazimo na njenom sajtu: Treba rasti i letjeti, ne samo na krilima pjesme. Ponekad nam za to trebaju – knjige.

Tako je to kad su nekome važni i reč i muzika, pa nastaju jedinstvena, prefinjena dela, koja slušaocu promene dan.

. . .