Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Put prijateljstva i kreativnosti

Nakon tri i po godine, za Etnoumlje ponovo govori Antonis Antoniju, član sve popularnijeg kiparskog trija Monsieur Doumani. Povod za razgovor ovoga puta je koncert, koji će sastav imati u Novom Sadu, u Pozorištu mladih, 11. novembra, u okviru world music festivala „Pocket Globe” , pod okriljem programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Autor: Marija Vitas

Monsieur Doumani (foto: Michalis Demetriades)

Kakav uzoran tempo rada, i uz to kvalitet, istrajnost, pozitivno zračenje… Od osnivanja (2011) do danas, kiparski trio Monsieur Doumani je objavio četiri albuma, sve bolji od boljeg, a razmnožavaju se i tačke na planeti Zemlji na kojima su ostvarili nastupe. Evropu su uveliko osvojili, a nedavno su na listu egzotičnijih lokacija dodali i Japan. Monsieur Doumani je priča koja raste i snaži, stičući sve više vatrenih pratilaca.

Intervju: Monsieur Doumani („Etnoumlje”, april 2019)

U današnje vreme, kada smo naslušani najrazličitijih muzičkih ideja, fuzija, inspiracija, pa se iskusnom slušaocu čini da više ništa ne može da ga iznenadi, Monsieur Doumani nas je od početka zatekao ne baš uobičajenim uplivom trombona i flaute u world music izraz, te vrlo originalnom kombinacijom pomenutih instrumenata sa tradicionalnim curasom. I gitarom. I udaraljkama. I elektronikom…

U Srbiji smo dva puta imali priliku da slušamo ovu fenomenalnu trojku, koju čine Antonis Antoniju (Antoniou; curas, glas, elektronika), Demetris Jasemides (Yiasemides; trombon, flauta) i Andis Skordis (Andys; gitara, „loop”, prateći vokal). Bilo je to oba puta u Beogradu: na festivalu „Todo Mundo” (2018) i u klubu „Dim” (2019). Treće, još veća sreća, smeši nam se 11. novembra, kad će Monsieur Doumani nastupiti na drugoj večeri world music festivala „Pocket Globe”, u Novom Sadu, u Pozorištu mladih, u okviru programskog luga „Druga? Evropa” projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”…

Program festivala „Pocket Globe” 2022

· Bez obzira na veliki uspeh, ostali ste isti – prirodni, prijatni i drugarski nastrojeni ljudi. Rekla bih da je to dokaz one prave osnove vašeg rada, a što nije želja za slavom, već ljubav prema muzici, kulturi i ljudima (društvu).

(Antonis Antoniju) Prijateljstvo zaista doživljavamo kao našu najveću vrednost. Pritom, mi slično razmišljamo, podudaraju nam se estetski stavovi o muzici i umetnosti, a takođe nas spaja i dosledan pristup društveno-političkim pitanjima. Sve nam to olakšava zajednički rad i kreativnost, koja nam je i najvažnija na celom ovom našem putu. Vreme koje provedemo radeći na aranžmanu neke pesme za nas je svojevrsni sveti čin, tokom kog smo istovremeno vrlo fokusirani i uzbuđeni, neograničeno uživajući u čitavom procesu i učeći iz njega.

Više o umetnicima i koncertima na festivalu „Pocket Globe” 2022

Monsieur Doumani (foto: Michalis Demetriades)

· Gde sve otkrivamo Kipar u umetnosti trija? Od prvog albuma, „Grippy Grappa”, do poslednjeg, „Pissourin”, vaš zvuk se stalno pomera, i to vrlo postepeno, gledajući sve manje u pravcu tradicije, a sve više ka dubokoj psihodeliji i upotrebi elektronike. Ipak, i Kipar je prisutan, i vi ste zbog toga uvek prepoznatljivi i svoji.

Naša stalna želja za istraživanjem i eksperimentiranjem prirodno pokreće stvari napred. Slušamo puno muzike, iz čitavog sveta, sve žanrove, na festivalima srećemo brojne muzičare i gledamo njihove nastupe, takođe, eksperimentišemo sa sopstvenim zvukom, kao i sa našom interakcijom i odnosima koje gradimo kroz muiziku.

Inspiracije i mogućnosti su beskrajne. Kroz našu muziku mi rastemo i sazrevamo, osećajući da kroz rad dolazimo do raznih, novih spoznaja života. To je svakako još jedna pozitivna strana umetničke profesije.

Pritom, dok istražujemo u različitim pravcima, Kipar jeste i dalje tu. To je naša baza i mesto odakle sve počinje, ali uvek se radi i o otvaranju, povezivanju sa našom širom regijom i ostatkom sveta. Jer, u tome je srž: svi smo mi jedinstveni, ali u isto vreme smo isti. Kao ljudi, kao organizmi na ovom svetu, mi smo Jedno.

Više o predavanjima na festivalu „Pocket Globe” 2022

· Instrument curas u zvuku benda možemo da doživimo kao logičan izbor, s obzirom na poetiku vašeg trija od samih početaka. Međutim, kako ste se zagrejali za poigravanje zvucima flaute i trombona? Kakvu vam energiju oni pružaju?

U početku se radilo o pronalaženju ravnoteže. Shvatili smo da su trombon i flauta neka vrsta „autsajdera” u muzičkoj oblasti kojom smo se bavili. Isprobavali smo stvari dok nismo došli do zadovoljavajućeg rezultata. Nije bilo lako, naravno, jer ono što smo, zapravo, činili bilo je izmišljanje novog, prepoznatljivog jezika, koji bi se dobro uklopio u kombinaciju naših instrumenata i muzičkih karaktera. Trebalo je uzeti u obzir mnoge muzičke parametre, kao što su boje instrumenata, njihovi zvučni rasponi, ritmičke mogućnosti, kvaliteti, ali i ograničenja.

Svaki put kada radimo na novom projektu, iznova moramo da najpre osvestimo granice, a zatim da ih probijemo, kako bismo mogli da zađemo u nova polja mogućnosti i kombinacija.

U tome i jeste naš glavni „posao”, za koji odvajamo najveći deo vremena na probama do trenutka kada shvatimo da su nam se otvorila nova vrata, odvodeći nas na još jedno avanturističko putovanje. Pre jedanaest godina, to je bilo uključivanje trombona i flaute, sada je to integracija tehnologije na neusiljen, organski način…

Intervju: Bab L’ Bluz, uoči koncerta na festivalu „Pocket Globe”, 2022

Monsieur Doumani (foto: Michalis Demetriades)

· Album „Pissourin” je septembra 2021. objavio ugledni „Glitterbeat”. Nailazi na odlične kritike, zauzima vrhove prestižnih top-lista, privlači publiku u koncertne prostore… Kako vi doživljavate ovaj album u dosadašnjoj diskografiji?

To je, svakako, najveći korak koji je preduzet. Ne samo u pogledu zvuka, već i samog estetskog koncepta, što je možda najvažnije. Kroz prethodna tri albuma mnogi aspekti su sazreli, pa je naš način rada postao fokusiraniji i sigurniji. Puno toga smo naučili iz svojih grešaka, ali uveli smo i mnogo svežih ideja. Andi se sa svojom gitarom pridružio bendu (zamenio je Angelosa Jonasa, 2018), ali on nije samo gitarista. Doneo je udaraljke, loop-ove i ritam, što je bilo ključno za razvoj projekta. Do tada smo delovali kao trio, a onda smo odjednom postali „kvartet”, čak „kvintet”. Jer, zvuk je postao mnogo veći i bogatiji, pojavili su se ritmovi uz koje su ljudi mogli da plešu i tako se ceo naš nastup promenio. Onda se desio i „Glitterbeat”, koji je celu stvar pogurao još dalje, kako na promotivnom tako i na kreativnom planu. Svakako smatramo „Pissourin” našim najambicioznijim projektom do sada.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

· Stihovi vaših pesama su često odraz dešavanja u kiparskom društvu. Imate li utisak da ste svojim radom nešto promenili u društvu u kom živite? Da li je tako nešto uopšte moguće?

Tekstovi pesama, posebno na prva tri albuma, zaista su u velikoj meri inspirisani anomalijama u kiparskom sociopolitičkom domenu. Bili su to aktivistički tekstovi, često s duhovitom notom, što možda i ne važi toliko za „Pissourin”, koji ima egzistencijalističku dimenziju i, uopšteno, sasvim drugačiji estetski pristup. Ali, naročito zbog činjenice da koristimo kiparski dijalekt, kojim se govori ovde na ostrvu, ljudima je bilo mnogo lakše da se uvežu sa našom muzikom, kao i nama da efektivno prenesemo svoje poruke. Verujemo da smo muzikom i stihovima doprineli promociji nekih pozitivnih elemenata u našem društvu, koliko god oni mali bili. Bolje išta nego ništa. Znamo da je to vrlo težak zadatak, ali mi smo ljudi koji veruju u pokušaje, trud i borbu, kao suprotnost pasivnom posmatranju događaja bez ikakve reakcije. A baš kako neki ljudi inspirišu nas, nadamo se da i mi svojim radom inspirišemo druge.

. . .