Rubrika: Profilisanje

Kopanje po tradiciji i svakodnevici Kipra

Monsieur Doumani, upečatljiva, jedinstvena trojka sa Kipra, održaće koncert u beogradskom klubu DIM 3. maja, sa početkom u 20 časova. To je bio povod za intervju sa članom sastava Antonisom Antoniuom. Karte za koncert, u pretprodaji po ceni od 300 dinara, mogu se kupiti u klubovima DIM i Zaokret (Cetinjska 15), a na dan koncerta će karte koštati 500 dinara.

Autor: Marija Vitas

Monsieur Doumani. Foto: Eleni Papadopoulou

Grupu Monsieur Doumani su 2011. godine u Nikoziji osnovali Antonis Antoniu (Antoniou, curas/glas), Angelos Jonas (Ionas, gitara; Angelosova zamena na koncertima van Kipra je Andys Skordis) i Dimitris Jasemides (Demetris Yiasemides, trombon/flauta). Svakim audio izdanjem napravili su korak dalje u karijeri koja u poslednje vreme dostiže svetske razmere, privlači sve brojniju publiku, a sabira i nagrade prestižnih magazina, kao i mesta u vrhu top lista. Prvi EP Cyfolk (2012) je doneo 8 originalnih aranžmana kiparskih narodnih pesama.

Prvim albumom Grippy Grappa (2013), sa još uvek dominantim aranžiranjem tradicije i diskretnim autorstvom, ime grupe Monsieur Doumani je počelo da dopire do ušiju world music poklonika van Kipra i regiona, našavši se, između ostalog, na listi najboljih albuma eminentnog britanskog magazina „Songlinesˮ. Na trećem albumu Sikoses (2015) dominaciju su preuzele autorske stvari. Album je osvojio prvo mesto na top listama World Music Network u junu i Transglobal World Music Chart u novembru iste godine.

Kada se u februaru 2018. pojavio treći studijski album grupe Monsieur Doumani, Angathin, postalo je jasno da ovaj kiparski trio prerasta u novo veliko ime svetske world music scene. Album je osvojio značajno priznanje „Preis der Deutschen Schallplattenkritikˮ u kategoriji World Music, zatim, proglašen je za najbolji album 2018. po izboru Transglobal World Music Chart, te došao na 6. mesto među najboljim albumima te godine po odluci World Music Charts Europe, kao i u društvo Top 20 albuma iz 2018. prema glasanju magazina „fRootsˮ.

Monsieur Doumani na festivalu „Todo Mundoˮ u Beogradu, SKC, 2018. Foto: Srđan Veljović

Od osnivanja sastava, karijera i ugled trija intenzivno rastu izvan Kipra. Da li ste, srazmerno uspehu u Evropi, „porasliˮ i na Kipru, te postali tamo velike zvezde?

Ne, ne bismo iskoristili taj termin – „velike zvezdeˮ. Ali, kiparska publika jeste, svakako, prigrlila našu muziku i moramo da priznamo da tamo dobijamo puno topline i podrške. Svi naši koncerti su rasprodati, ljudi su oduševljeni, ali mi smo odlučili da tamo ipak ne sviramo redovno. Trudimo se i da svaki naš nastup predstavlja posebno iskustvo za publiku. Danas, većina naših koncerata je, zapravo, u inostranstvu, tako da, mada je Kipar malo ostrvo, još uvek ima ljudi koji ne znaju za nas.

Šta je bio glavni motiv vašeg okupljanja 2011. godine? U biografiji benda stoji da vas trojica imate različite muzičke predistorije…

Glavni motiv nam je bio kopanje po našoj muzičkoj tradiciji i pokušaj da iz toga izvučemo nešto novo i kreativno, neki novi zvuk. Završili smo studije i svako od nas je imao sopstveni muzički bekgraund. Počeli smo da vežbamo i sviramo neke dobro poznate tradicionalne pesme. Ubrzo smo shvatili da smo, zapravo, vrlo zadovoljni rezultatima tih eksperimentisanja, tako da smo odlučili da snimimo disk. Nakon nekoliko pozitivnih recenzija u svetskim medijima, počeli smo da komponujemo sopstvenu muziku i, eto, do sada smo snimili već tri albuma.

Muzika trija Monsieur Doumani je natopljena kiparskom tradicijom, ali je, istovremeno, na razne načine preispitana, osvežena, prodrmana. Već sam spoj trombona ili flaute sa grčkim žičanim instrumentom curasom (tzouras) i gitarom obećava neobičan, zabavan, na momente „otkačenˮ izraz. Još kad se tome dodaju stihovi vezani za savremeno kiparsko društvo i klimave okolnosti koje uopšteno krase našu epohu, čitava atmosfera obavijena oko nekog od albuma benda ili njihovog koncerta dobija i upliv zdravog humora, fine ironije i dobrog zafrkavanja.

Krenuli ste od aranžiranja tradicionalnih melodija i, polako, razvijali autorstvo, koje je kulminiralo na poslednjem albumu, Angathin. Da li to znači da ste u međuvremenu dublje prodrli u tajne lokalnog folklora, pa je to, onda, prirodno, iz vas sve više počelo da izbija u procesu komponovanja? Koliko ste bili bliski sa kiparskim folklorom pre osnivanja benda?

Mi nismo tradicionalisti i nismo pod uticajem isključivo naše muzičke tradicije, već različitih muzika i žanrova iz raznih krajeva sveta. Na primer, pod snažnim smo uticajem balkanskog zvuka, zapadnoafričke muzike, rebetika, muzike Južne Italije itd. No, jeste istina da je osnova naše muzike kiparska tradicija. Inače, sva trojica smo odrasli slušajući rok, pop i džez. Znali smo ponešto o kiparskoj tradicionalnoj muzici zahvaljujući našim roditeljima, ali nikad nam nije padalo na pamet da ćemo se povesti za tim informacijama i stvoriti od toga nešto novo. Od kad smo pokrenuli ovaj projekat, otkrili smo puno lepih tradicionalnih melodija i plesova, kojih ranije nismo bili svesni. Taj fantastični proces otkrivanja neprestano traje.

Monsieur Doumani. Foto: Eleni Papadopoulou

Vi upirete prstom u probleme kiparskog društva i politike, kao i u nedaće savremenog života. Zatim, borite se protiv nepravde, rasizma i korupcije. Pritom, vaša muzika je vedra, poletna i dobrim delom zabavna. Da li je vaš pristup problemima karikaturalan, humorističan, i da li sebe ipak smatrate bendom za žurke, ne stavljajući, dakle, glavni akcenat na poruke pune kritike, bunta i tome slično?

Istina je da su naši albumi vrlo politički nastrojeni, naročito poslednji, Angathin. Tačno je da smo mi oduvek bili vrlo osetljivi na politička pitanja i da imamo potrebu da kroz muziku pronosimo političke poruke. Smatramo da je nemoguće proživljavati svo ludilo koje nas okružuje, a da ništa o tome ne kažemo, niti da u vezi sa tim nešto ne uradimo. Živimo u Nikoziji, prestonici ostrva, ujedno, podeljenom gradu. Na nekoliko metara od naših kuća nalaze se kontrolni punktovi, i sve do 2004. mi nismo mogli ni da pređemo na drugu stranu i posetimo svoje susede.

Čvrsto verujemo u ujedinjenje i demilitarizaciju ostrva i borimo se za tu ideju svakog dana. Naša muzika je, neizbežno, pod jakim uticajem te situacije, ali razmatramo takođe i ekološke probleme, rasizam, kao i političku korupciju itd. A humor biramo, jer verujemo da je to direktniji put ka ljudima.

Štaviše, humor nosi skrivenu moć, koja može biti izuzetno efikasna. Ne doživljavamo sebe kao bend za žurke, iako imamo puno ritmičnih i humorističnih pesama. Međutim, naš poslednji album nosi drugačji karakter, povremeno vrlo mračan.

Koji elementi kiparske muzičke tradicije čine osnovu vaših kompozicija, osim, naravno, upotrebe curasa u aranžmanima?

Curas, ustvari, i nije kiparski instrument, već grčki, kao omanji buzuki. Naša instrumentacija je veoma čudna, jer nema uopšte spone sa kiparskim tradicionalnim muzičkim ansamblima, koji se sastoje od laute, violine i tamburina čiji naziv glasi tamboutsia. U kiparskoj tradiciji ima vrlo lepih melodija koje nas inspirišu. Osim toga, nepravilni ritmovi 5/8. 7/8, 9/8, koji su tipična osobina kiparske muzike, takođe su element koji puno koristimo u našim kompozicijama.

Monsieur Doumani na festivalu „Todo Mundoˮ u Beogradu, SKC, 2018. Foto: Srđan Veljović

Od početka godine sastav je svirao već na tri kontinenta. Beograd je poslednja destinacija na prolećnoj turneji, koja obuhvata još i Grčku, Španiju, Belgiju, Holandiju, Dansku, Nemačku i Hrvatsku. Ako ste prošle godine propustili njihovo prvo gostovanje u Srbiji, na festivalu „Todo Mundoˮ, ovo je idealna prilika za popravni. Monsieur Doumani je ime za odličnu svirku, zanimljiv zvuk i dobru zabavu. Ili, kako to oni vole za sebe da kažu – „Mi smo specijalizovani za pušenje, ispijanje rakije i izvođenje muzike sa ostrva Kiparˮ.

Trenutno ste na evropskoj turneji, imate nastupe na nekim mestima na kojima nikada niste do sada imali priliku da svirate. Koja je uobičajena reakcija evropske publike kada vas prvi put čuje i vidi?

To uvek zavisi od mesta na kom nastupamo. Obično, kada imamo koncert na festivalima na otvorenom prostoru, publika je puna ushićenja. Svi plešu i pevaju sa nama. Kada sviramo u zatvorenom prostoru, u nekakvim pozorištima, ljudi su mnogo više skoncentrisani na slušanje muzike, obraćajući pažnju na detalje u aranžmanima i tome slično. Nama obe pomenute situacije mogu biti zanimljive, tako da ne možemo da odlučimo kakav nastup više volimo. Uopšteno, uzbudljivo nam je to kako ljudi reaguje u svakoj zemlji koju smo posetili.

Beograd je poslednja stanica na turneji. Svirali ste već jednom ovde, ne tako davno. Kakvi su vam utisci sa prethodnog nastupa u našem glavnom gradu?

Beograd nam je definitivno jedan od omiljenih gradova. Volimo tu atmosferu, muziku, hranu i, naravno, rakiju! Prošli put su nas zadivile ljubaznost i ljubav koje su nam svi pružali. Svirali smo u lepom prostoru (SKC) pred veoma srdačnom publikom. Jedva čekamo da vas ponovo posetimo i predstavimo našu muziku.