Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Kapija afričkog bluza

Donosimo razgovor sa Jusrom Mansur i Brisom Botanom uoči koncerta benda Bab L’ Bluz u Novom Sadu, koji će biti održan u Pozorištu mladih, 11. novembra, kao deo programa world music festivala „Pocket Globe” u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Autor: Marija Vitas

Yousra Mansour / Bab L’ Bluz (promotivna fotografija)

Iskustvo govori da pustinjski ili saharski bluz spada u pravce koji lako probijaju put do publike, ispostavljajući se kao neprolazno uzbudljivi i neodoljivi za mnoge obožavaoce „drugačijeg zvuka”. A reč je, zapravo, o muzici koju krasi izvanredan balans bliskog i egzotičnog, elemenata dobro znanih modernom čoveku (rok, bluz, psihodelija) i nekakvih arhetipskih energija, koje ostatak sveta naslućuje u kulturi vazda tajanstvene Afrike. A tek Sahare!

Intervju: Monsieur Doumani, uoči koncerta na festivalu „Pocket Globe”, 2022

Strast u repetitivnosti, glas između zanosa i ravnodušnosti, poruke mira i pobune… To su te čudesne energije, često oživljene u spoju tradicionalnih instrumenata (poput gembrija) i električnih gitara i bubnjeva, te u ritmici i tempu kamiljeg hoda, zatim u upečatljivom glasu i stasu vođe benda, kao i u vanmuzičkoj usmerenosti ne samo na lična osećanja i potrebe, već i na širu društvenu zajednicu, njeno buđenje, renesansu, razvoj, oslobađanje… Da li se sve ovo odnosi i na marokansko-francuski kvartet Bab L’ Bluz? Da li sve to objašnjava njihov vrtoglavi trijumf, uspeh neobično velikih razmera, budući da su osnovani „juče”, tj. 2018. godine i da iza sebe imaju samo jedan album („Nayda!” / Real World, 2020)?

Bab L’ Bluz (foto: Basma Mansour)

Publika u Srbiji će odgovor moći da dobije na koncertu benda Bab L’ Bluz, premijernom u našoj sredini, u Novom Sadu, u Pozorištu mladih, 11. novembra, nakon koncerta trija Monsieur Doumani. Ta dva nastupa čine drugo koncertno veče world music festivala „Pocket Globe”, koji organizuje Udruženje „Ring Ring” u okviru programskog luka „Druga? Evropa” projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Program festivala „Pocket Globe” 2022

Francuski institut u Srbiji je takođe dao podršku koncertu sastava Bab L’ Bluz, čiji su članovi: Jusra Mansur (Yousra Mansour; glavni vokal, aviša, udaraljke, gembri), Bris Botan (Brice Bottin; gembri, gitara, udaraljke, prateći vokal), Hafid Zuaui (Zouaoui; bubnjevi, prateći vokal) i Žerom Bartolom (Jérôme Bartolome; flauta, udaraljke, prateći vokal). Nastup grupe podržan je i kroz evropski projekat „Sounds of Europe”.

Više o umetnicima i koncertima na festivalu „Pocket Globe” 2022

Osim koncerta, publika će imati priliku da sluša i predavanje, koje će Jusra i Bris održati na temu „Gnawa Music and the role of women in the music of Morocco”, u Maloj sali Pozorišta mladih, 11. novembra, sa početkom u 14 sati.

· Samo četiri godine postojanja, tek jedan, ali odličan album, a već ste se pokazali kao svetska atrakcija. Nakon koncerta u Novom Sadu, očekuje vas turneja u Kanadi, a sledećeg proleća i nastupi u Australiji i Novom Zelandu. Šta je ključ ovakvog uspeha?

(Bris) Imali smo veliku sreću što smo debi album izdali za prestižnu izdavačku kuću „Real World”. Oni su bili među prvima koji su verovali u uspeh ovog projekta i naše muzike, i otvorili su nam vrata ka sve četiri strane sveta. Jako smo im zahvalni na profesionalnosti i osloncu. Dok smo Jusra i ja radili na albumu, uopšte nismo očekivali takvu međunarodnu podršku. Takođe, imali smo sreću što smo se od početka našli u krugu velikih profesionalaca (Norbert Hausen, Musicalista, Cityzen, Tartine Production, Nayda Prod, EBB i Ruel Tourneur…).

Album smo objavili u komplikovanom periodu, u vreme pandemije kovida. To nam je, međutim, dalo odlučnost i pozitivan stav u suočavanju sa hirovima sudbine.

Ali, ključ ovog relativnog uspeha je pre svega rad, te činjenica da naše koncerte publika jako dobro prihvata. Na sceni se u potpunosti dajemo, pa je publika, zauzvrat, često u nekom pozitivnom transu. I to je ono što nameravamo dalje da negujemo i razvijamo na scenama širom sveta.

· Gde ste se upoznali i muzički tako dobro prepoznali? Odakle se poznaju članovi benda Bab L’ Bluz i kakvih su predistorija?

(Bris) Već smo ranije bili upoznati sa ovom muzikom. Ja sam uveliko, sa drugim muzičarima, eksperimentisao u toj sferi, dok je Jusra bila uronjena u različite marokanske zvučne tradicije. Naš susret je bio motiv da naučimo instrumente zvane gembri i aviša, koje nikada nismo svirali, i da se upustimo u potpuno drugačiju avanturu u odnosu na dotadašnje, stvarajući pesme koje će se potom naći na našem prvom albumu. Nakon što smo napravili ovaj repertoar, pridružila su nam se dva dugogodišnja prijatelja, sa kojima sam već imao nekoliko muzičkih projekata. Lepeza naših muzičkih predistorija je veoma široka, jer smo svi jako zainteresovani za različite kulture sveta, među kojima, pak, postoji i mnogo dodirnih točaka… Sve što slušamo i volimo obogaćuje naše ličnosti, pa tako i našu muziku.

Više o predavanjima na festivalu „Pocket Globe” 2022

Brice Bottin & Yousra Mansour / Bab L’ Bluz (foto: Chaimae Aichouri)

· Inspirisani ste Marokom, nasleđem naroda Gnava, kao i drugim, modernijim pravcima, ali je vaša muzika takođe naslonjena na društveni pokret „Nayda”. Koje sve teme obrađujete u pesmama i da li su stihovi osnova vaše umetnosti ili krećete od same muzike – ritma, melodije itd?

(Jusra) U našoj muzici je marokansko nasleđe vrlo prisutno, a kako sami pišemo svoje pesme, koje se dodiruju i sa tradicionalnim rokom, psihodeličnim zvucima i savremenim zapadnjačkim ritmovima, mi želimo da kroz tekstove predstavimo naš način razmišljanja, vrednosti, načela i uverenja, kao i viziju sveta u kakvom bismo želeli da živimo.

Pokret „Nayda” je deo toga, jer predstavlja čitavu generaciju koja se borila za slobodu izražavanja u društvu i vremenu uzdizanja ekstremističkih struja na štetu duhovnosti, te držanja velikog dela stanovništva u neznanju i favorizovanja represije, korupcije, diskriminacije, kao i drugih pošasti koje se, u različitim razmerama, mogu pronaći u mnogim zemljama.

U našem stvaralačkom procesu obično je muzika ta koja dolazi pre stihova i samog pevanja, ali ponekad može biti i obrnuto, kada tekst ili melodija daju ideju za muziku i aranžmane. Bris je izvrstan kompozitor i aranžer i s njim je uvek zanimljivo i zabavno raditi.

· Ta neka „nova vrsta bluza” sa severa Afrike odavno nije novost, ali iznova donosi inspirativne umetničke kombinacije modernijih žanrova i nasleđa različitih zemalja, naroda i etničkih grupa iz ovog dela sveta. Da li si se i ti, Jusra, napajala tokom odrastanja energijom pustinjskog bluza u njegovim raznovrsnim oblicima?

(Jusra) Severna Afrika, posebno Maroko, muzički je vrlo bogata regija (tuareška muzika, ahwach, Gnawa, Hassani, andaluzijske pesme, chaabi i aïta…). Većina stanovnika zna da svira barem jednu tradicionalnu udaraljku, odnosno, poznaje pesme iz narodnog repertoara, koji je i danas vrlo popularan. Imala sam sreću da odrastam u porodici koja je volela muziku svih stilova i slušala je svaki dan. Moji su roditelji bili veliki obožavaoci Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Bitlsa, istočnjačke klasične muzike, chaabi-ja, aita-e iz regije Dukala-Abda, berberske muzike… Puno sam slušala muziku, posebno na ulici, ali ono što me je zaista uvelo u muzičku kulturu Gnava i derivate Sahela bio je Gnawa Festival u Esauri, gde sam provela svoje tinejdžerske godine. Uvek sam nestrpljivo iščekivala taj datum, kada ću sa svojom porodicom da posetim festival.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

· Šta je „Bab” u imenu benda?

(Jusra i Bris) Na arapskom i marokanskom dijalektu, reč „bab” označava vrata. U drevnom gradu Marakešu, kao i u mnogim drugim starim gradovima Maroka, postoje velika vrata sa različitim imenima. Kako se grad Marakeš naziva i „pustinjskom kapijom”, a muzika pustinje jeste vrlo važan izvor inspiracije za naš rad, mi smo odlučili da bend nazovemo „Kapija afričkog bluza”: Bab L’ Bluz.

. . .