Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Zoran Majstorović & Dunja Knebl : Sonce

Geenger Records, 2022

Obasjane i mračne priče

Autor: Ivana Dimitrijević

Sva se zemlja priprema za rad,

Sva stada pasu na njegovoj paši;

Drveće i bilje cvjetaju,

Ptice lete iz svojih gnijezda,

Sve što leti i slijeće,

Živi kad se probudiš za njih.

Ovako su stari Egipćani nekada pozdravljali sunce. Ako neko poželi da sazna kako na Balkanu pozdravljamo sunce, saznaće o tome slušajući majstorski album Sonce Zorana Majstorovića i Dunje Knebl.

Sunce pokreće, omogućava da život moćno buja – čini se da je atmosfera i u egipatskim i u balkanskim pesmama donekle slična. Ali, ipak, ne sasvim.

Dunja Knebl i Zoran Majstorović (foto: Biljana Knebl)

Glavni junak mnogih pesama na ovom albumu jeste Lepi Jura, staro božanstvo koje ima duboko ambivalentno značenje u slovenskoj mitologiji. On je istovremeno simbol mladosti, života, bujanja, a takođe je i ratnik. Slavi se na Jurjevo (kod nas Đurđevdan, 6. maja), kada uveliko počinju radovi u polju, ali počinje i sezona ratovanja. Tako, album počinje pesmom „Postaj sonce” u kojoj se Jura oprašta od roditelja i mlade ljube i odlazi u rat.

Odmah potom, u pesmi „Lepi Juro kres nalaže”, Lepi Juro je u polju na Đurđevdan i plete venac od zlata, ali mu fali još nekoliko listova. Kada ih zatraži od svoje ljube, ona mu daje ne samo listove, već celi svoj zlatni venac.

Album „Sonce” na top-listi Balkan World Music Chart za četvrti kvartal 2022.

U trećoj pesmi „Ftica lastavica” nema Jure, niti sunca, jer i ono nekad mora zaći. Tu je samo momak koji po lastavici šalje pismo svojoj dragoj u dalekom selu. Međutim, pismo se vraća pošiljaocu, jer devojka v črnoj zemljici počiva. U četvrtoj „Blijeda djeva” ponovo saznajemo šta se dešava u odsustvu sunca – izneverena devojka se u suzama pozdravlja sa životom. Mnogi od nas u Srbiji će u ovoj pesmi, ali i drugim prepoznati i starogradske melodije, koje nas sećaju na staru Austrougarsku i njenu muziku lepe epohe.

Zoran Majstorović i Dunja Knebl (promotivna fotografija)

U kratkoj, moćnoj pesmi „Lepšega nije” iz Međimurja, momak je srećan jer je ubrao najlepši cvet, ali on mu izgleda vene u rukama, podsećajući i njega i nas na ranjivost i lomljivost života.

U sledećoj, Dunaj tiho teče pored razočaranog momka, i ne mari što ga je voljena odbila.

Slično Lepom Juri, koji je i zaljubljeni mladić i ratnik, devojčica koju bude iz sna u „Djevojčica ruže brala” da bi joj saopštili da joj se voljeni oženio drugom takođe je duboko kontradiktorna.

Ona prvo pomirljivo kaže:

Neka, neka, nek se ženi, prosto mu bilo.

Ali, odmah dodaje, besno i strastveno:

Vedro nebo zagrmilo, grom ga ubio,

Crna zemlja raspucala, u nju propao!

Ljubav i rat ponovo su zajedno u pesmi „Kanila ga je ženiti”, u kojoj mladić tuguje što je zbog vojne službe morao da napusti dom, pa prihvata pušku kao svoju novu majku, a sablju kao novu ljubu.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

U sledećoj, „Zakaj grlica”, smrt, rat i ljubav su ponovo neodvojivi dok zaljubljeni momak ispituje svoju voljenu šta će raditi kad bude otišao u vojsku. Ona kaže, sadiće baštu i spasti ga čekanjem svojim dugim, kao što su jednom rekli u nekoj drugoj vojno-ljubavnoj poeziji.

I kao što to uvek biva, na kraju sunce zalazi. U poslednjoj pesmi, ono je zašlo za visoke planine, ali u Međimurju se njegov nestanak ne žali sa toliko neizlečive tuge i patosa kao u makedonskoj „Zajdi, zajdi”. Ovde, međutim, pesma je pomirena sa zalaskom:

Zašlo, zašlo, zašlo je i nestalo je,

Ja bi nej bi marala, daj bi hmrla mam

Dunja Knebl i Zoran Majstorović, žive legende ne samo hrvatske, već i regionalne world music scene, predstavljaju nam ove obasjane i mračne priče na albumu koji se izdvaja kao jedan od boljih objavljenih u protekloj godini na ovim prostorima.

. . .