Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Muzika (je) sveta

Posetili smo prvo veče četvrtog Estama – kragujevačkog world music festivala koji privlači sve veću pažnju javnosti. Na večeri održanoj 3. septembra u Kneževom Arsenalu, nastupili su duo Mandala i Sona Džobarte sa svojim bendom. Naredne večeri (4.09), koju smo propustili i koja nije deo ovog osvrta, na sceni su bili Nenad Vasilić Trio i grupa Naked. Četvrti Estam je, kao i dosadašnja izdanja, organizovao kragujevački Studentski kulturni centar.

Autor: Julijana Baštić

Sudešna Batačarja, koncert dua Mandala na festivalu Estam, Kragujevac, Knežev Arsenal, 2021 (foto: Marko Dašić)

Čujte i počujte: kulturne manifestacije su se ponovo vratile u svoja prirodna stanja – živi nastupi sa živom publikom (ovo zvuči kao stara reklama Kolač u tiganju? Nemoguće!)!

Vrlo oprezno i uz poštovanje aktuelnih preporučenih pravila ponašanja, koncerti i festivali su se probudili iz jednogodišnjeg sna. Na početku leta bojažljivo, a sada već sigurno i uhodano, nižu se manifestacije širom gradova i manjih mesta u Srbiji. Jedna od njih jeste i festival Estam koji se prethodnog vikenda četvrti put održao u Kragujevcu.

Osvrt na drugo veče drugog „Estamaˮ, održano u Knjaževsko-srpskom teatru, 14. decembra 2019. godine

U delu grada koji nosi naziv Čaurnica (to je sa suprotne strane Lepenice u odnosu na centralno gradsko jezgro) nalazi se jedinstven prostor poznat kao Knežev Arsenal. Bivši vojnoindustrijski i arhitektonski kompleks imao je veoma važnu ulogu za razvoj industrije, zato što je tu, 1884. godine, zasvetlela prva električna sijalica u Srbiji.

Duo Mandala na festivalu Estam, Kragujevac, Knežev Arsenal, 2021 (foto: Julijana Baštić)

Danas napušten, ali ne i zaboravljen, ovaj prostor se povremeno transformiše u koncertne stejdževe obasjane scenskim reflektorima. Inače, pretvaranje starih industrijskih kvartova u prostore za održavanje kulturnih dešavanja veoma je popularno širom Evrope, a poslednjih nekoliko godina se ovaj trend proširio i u Srbiji, na veliku radost umetnika različitih profila.

U tom duhu, Knežev Arsenal je prvog septembarskog vikenda bio domaćin brojnim ljubiteljima world music scene, koji su za dva dana mogli da čuju četiri koncerta inostranih i domaćih umetnika. Ovog puta, prisustvovali smo koncertima prve večeri, koje je, prema rečima organizatora, bilo je namenjeno „buntovnicama”.

TON PO TON

Duo Mandala možemo najkraće opisati kao spoj nespojivog i dokaz da se u muzici sveta sve granice brišu. U pitanju je zvučna fuzija saksofona i saroda – tradicionalnog indijskog instrumenta koji je dugačak više od jednog metra, ima 19 žica i nema pragove, a ton se dobija okidajem žica specijalnom vrstom trzalice.

Ovaj instrument predstavlja modifikovanu verziju srednjeazijskog instrumenta rababa i karakteristično je to da na njemu sviraju samo muškarci, budući da se umeće sviranja prenosi isključivo usmenim putem sa oca na sina. U tom smislu, Sudešna Batačarja (Sudeshna Bhattacharya) jeste izuzetak i jedna je od tri svetski poznate umetnice na ovom instrumentu.

Duo Mandala, četvrti Estam, Kragujevac, Knežev Arsenal, 2021 (foto: Marko Dašić)

Napustivši Indiju, Sudešna danas živi u Norveškoj gde je počela muzička saradnja sa Rastkom Obradovićem, saksofonistom poreklom iz Srbije.

Na početku su se predstavili, kako drugačije, nego muzikom. Vrlo smireno, ton po ton, zajedno smo uranjali u svet severnoindijske klasične muzike protkane zvucima saksofona. Iako su u pitanju dva isključivo melodijska instrumenta, lako se može osetiti njihov puls i takt kroz okidanje gornje žice na sarodu, što me je asociralo na kvocajuće tonove u gajdaškoj svirci.

Od smirenih, rekla bih i meditativnih početaka, neopaženo bi usledile improvizacije protkane virtuoznim pasažima. Posebno zanimljivi bili su momenti komplementarnog zvučnog dopunjavanja, poput instrumentalnih dijaloga, a u pojedinim kompozicijama koristili su i bordunski sempl.

ČETVRTI ESTAM I ATMOSFERA U ARSENALU

Između dva koncerta je bila neočekivano dugačka pauza (ili je nama tako delovalo zbog hladnoće), pa sam za to vreme malo bolje osmotrila okolinu. Mnogo mi se dopalo to što je festivalski prostor osmišljen tako da se na različite načine moglo spontano uživati u muzici – ispred bine su bile postavljene stolice za udobno praćenje dešavanja na sceni, sa strane su se nalazili jastuci na kojima su uglavnom sedeli oni koji su došli da uživaju sa svojim kućnim ljubimcima (preciznije: kucama), a malo dalje nalazili su se visoki barski stolovi za brojnija društva raspoložena za ćaskanje i đuskanje uz piće koje se prodavalo iza miksete.

Knežev Arsenal, deo fasade, 2021 (foto: Julijana Baštić)

Zapravo, prostor je osmišljen tako da se osetila prisnost u publici, a istovremeno je svako imao dovoljno prostora za konfor i poštovanje propisane fizičke distance. Jedina stvar koja je remetila ugođaj bili su zvuci iz obližnje kafane, ali srećom, Sona je nastupala uz bend sa bubnjarem, tako da su dinamički nadjačali susede.

SONIN ŠOU

Mnogima poznata kao žena iz Gambije koja svira tradicionalni instrument koru, Sona Džobarte (Jobarteh) zapravo je pravi šoumen, pardon šouvumen. Neprekidno inicirajući interakciju sa publikom, uz istovremeno komuniciranje sa muzičarima iz benda, Sona je umetnik sa kilometarskim stažom na sceni, što se vidi u svakom njenom pokretu. Na primer, štimuje instrument i komunicira sa publikom, pa se blago okrene da dâ instrukcije bendu koji reaguje na svaki njen pogled, osmeh, klimanje glavom ili pak dizanje ruke (dobro poznatog signala za kraj pesme).

Potrudila se da za vreme nastupa zapamti tri reči na srpskom – ljubav, hvala i žena, a takođe je animirala publiku da peva sa njom na gambijskom (ako je pravilno da se tako kaže), što nije bilo lako.

Sona Džobarte, festival Estam, Kragujevac, Knežev Arsenal, 2021 (foto: Marko Dašić)

Sona Džobarte svira gitaru i koru – tradicionalni zapadnoafrički instrument nalik harfi sa 21 žicom koje mogu da se preštimavaju. U bendu su još i gitara, bas gitara, bubanj, kao i udaraljke đembe, konge i kalabaš – idiofoni instrtument napravljen od tikve koji podseća na hendpen, tačnije slično se svira, ali je zvuk drugačiji.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje mogu se kupiti na sajtu „Novinarnicaˮ

Iz pesme u pesmu vodili su nas kao kroz priče u dečjim slikovnicama – svaku počinju jednostavno, solo instrumentom kome se redom priključuju ostali. Tokom nastupa Sona je u skoro svakoj pesmi izvodila solo improvizacije uz zanimljive interakcije sa ostalim muzičarima iz benda. Ono što mi je takođe „zapalo za uši” jeste denfovano sviranje na gitari kako bi se zvuk prilagodio kori u momentima sviranja unisono.

Njihova energija, ritam koji pokreće celo telo, gracioznost Sone dok se bosa kreće po bini, svira koru ili gitaru i peva – to su parametri kojima bih opisala njihov nastup.

U najpopularnijoj pesmi „Gambia” (sudeći prema broju pregleda na Youtube-u), koja je snimljena 2015. godine povodom proslave 50 godina nezavisnosti Gambije, svi smo pevali, a u glavi mi se provlačila misao – koliko može da se voli svoja zemlja…

Pod sloganom Muzika (je) sveta četvrti Estam je uspeo da okupi publiku različitog uzrasta (od 6 do 86 godina, odokativno) i različitih afiniteta. Svi su pronašli udobno mesto za uživanje u muzici sveta (čak i kučići sklupčani uz gazde), jer samo muzika ima tu moć konekcije. Muzika jeste sveta!

. . .