Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!
Magija prozračnog, dopadljivog krika
Tuvansko-makedonsko-srpski Trio Tjuljuš/Josifovski/Kovač, čije drugo ime glasi Burning from The Inside, nakon premijere u Kragujevcu u avgustu, ostvario je i svoj prvi nastup pred prestoničkom publikom, 8. decembra 2023, u Beogradskoj filharmoniji.
Autor: Marija Vitas
Povremeno se neki festival odvaži da u svoj program uključi sopstveni, originalni projekat, koji podrazumeva novi spoj muzičara, poreklom iz raznih sredina, različitih bendova, pa i muzičkih pravaca. S jedne strane, na taj način se publici nudi nešto osvežavajuće, često i atraktivno, a s druge strane, sam festival tako diže nivo svoje kreativnosti i domišljatosti, a uz to i opšti imidž. Jer, jedno je pozvati bend da svira, a sasvim je drugačije osmisliti novi bend, makar on bio i ad hoc. Još ako je tako skrojena ekipa sastavljena od velikih imena, muzičara sa uzornim karijerama, onda dobijamo supergrupu i spektakl u najavi.
Kragujevački ESTAM – koji organizatorski gura Studentski kulturni centar (za razliku od polumrtvog imenjaka iz Beograda, ovaj SKC uzorno radi svoj posao), a programski vaja Vladimir Đorđević Mališa, poznat i kao osnivač beogradskog udruženja Multikultivator – imao je letos upravo takvu jednu originalnu produkciju u okviru svog šestog izdanja, spojivši 19. avgusta na sceni trojicu umetnika koji nikada ranije nisu muzicirali zajedno. Reč je o Radiku Tjuljušu (Tyulyush), predstavniku slavnog tuvanskog nasleđa, Oliveru Josifovskom, makedonskom kontrabasisti i Lavu Kovaču, bubnjaru iz Novog Sada.
Neobični Trio Tjuljuš/Josifovski/Kovač, najavljivan kao ESTAM-ova supergrupa i deo projekta „Burning from The Inside”, jeste priča koja bi po želji Mališe i Multikultivatora trebalo da bude održiva, te da se nastavi koncertno i diskografski.
Tako se i desio koncert u Beogradskoj filharmoniji, 8. decembra koji, za razliku od kragujevačkog, nisam propustila…
UVLAČENJE U AMBIJENT
Čim smo stigli u „veniju”, zgrabila me je atmosfera prisnosti. Mnoštvo poznatih lica dalo mi je onaj divan osećaj pripadanja nekom kružoku koji potvrđuje da određena scena, u ovom slučaju, world music scena u Srbiji zaista postoji, koliko god bila i dalje u gradnji, razvoju, a nažalost i svojevrsnoj niši, s obzirom na nedovoljnu podršku države i otvorenost medija ka egzotici i nekonvencionalnim muzičkim jezicima.
Uhvatili smo fina mesta u prvim redovima, što nije bilo lako s obzirom na lepu posetu koja je ukrasila ovo veče, i odatle imali više nego dobar očni i ušni pogled na muzičare. A oni su krenuli nekako smireno i nenapadno, dajući svojim bićima vremena da stvore hemijsku reakciju. Poput guslara, pripremali su strune (u doslovnom i prenesenom značenju) i zvučno-semantički ambijent u koji treba da uvuku i sebe i slušaoce.
Lav Kovač, aktivan činilac srpske muzičke scene, postepeno je došao do svog ritmičkog paterna na bubnjevima, koji će se ispostaviti kao dominantan te večeri, a u jednom trenutku je iz sedećeg, prešao u stajaći položaj i palicama glatko prelazio po površini timpana.
Oliver Josifovski, koga na prvom mestu znamo kao jednog od dva noseća stuba makedonskog sastava Ljubojna, uglavnom je sa puno sofisticirane ritmike i pitomog tona prebirao po žicama električnog kontrabasa, epizodno se posvećujući tongdramu (tongue drum), čime je lako dodao notu prigodne magije, čarolije i bajkovitosti u koncert najavljivan pod sloganom „Magija ne prestaje”. Oliver je, baš kao i Lav, na zajedničko platno dodavao i sopstvene vokalne boje, prigodne i diskretne.
MAGIJA HUMEJA
Glavni baja večeri je ipak bio Radik Tjuljuš. Sasvim prirodno, naročito u našoj sredini… Pored Balkanaca, Lava u kežual-formatu i Olivera u kul-izdanju, Radik je samim svojim tradicionalnim vizuelnim identitetom privlačio ogromnu pažnju i bio meta pogleda. Čak i da zamislimo da nije odsvirao ili otpevao ni jedan ton, Radik je već samom pojavom prizivao slike srednjoazijskih stepa, divljih mongolskih konja i tuvanskih jezera, a takve asocijacije su dobile i zvaničan pečat njegovim muziciranjem na instrumentima kao što su šor, drombulje i bizanči, ali i pevanjem – tim specifičnim, arhaičnim i kosmičkim, a u stvari tako čvrsto povezanim sa zemljom, vazduhom, vodom i njihovim autohtonim stanovnicima i vibracijama.
Prikaz koncerta grupe Huun-Huur-Tu, održanog u Subotici, na Etnofestu, 9. novembra 2021.
Radik, inače umetnik u čijoj biografiji naročito blješti rad u grupama Yat-Kha i Huun-Huur-Tu, bio je taj koji je raširio celovečernju magiju koja ne prestaje, naročito zbog činjenice da je, kako sam saznala kasnije putem mingl-komunikacije, nemali broj ljudi u publici zapravo tada prvi put uživo čuo širom sveta poznato tuvansko pevanje „humej”, koga jeste bilo nekoliko puta u domaćoj koncertnoj ponudi (ako ne grešim, u Beogradu, Bačkoj Topoli, Subotici i Kragujevcu), ali svakako retko.
NA PUTU KA PRIČI
Idući od prvog do poslednjeg „Krika” (i usklika zadovoljne publike), prolazeći kroz numere „Strah”, „Nedostasuva”, „Strast”, „Seta”, „Ljubov” i „Radost”, muzičari su istkali prozračnu, dopadljivu koncertnu strukturu, koja otkriva lucidnost Mališe, idejnog tvorca projekta, u spajanju muzika sveta i muzičara raznolikih umetničkih iskustava. Bitno je još da tu ideju do kraja realizuju i sami muzičari, svi do jednog izuzetni umetnici, te da čitav projekat dobije punu snagu, nadahnuće i sopstvenu, neponovljivu „priču”, u kojoj će Radik biti deo koherentne zvučne i vizuelne celine, a ne autoritet kome se prilagovađaju ostali članovi trija. Stidljivo dodajem i da bih volela da vidim muzičare trija nešto manje fizički distancirane, mada mi je, kasnije, Mališa objasnio da je ta distanca bila važna zbog audio-zapisa.
Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
Ovo je tek početak. Koncerti u Kragujevcu, Beogradu… Na putu ka prvom albumu… Magija ne planira da prestane, a mi sa nestrpljenjem čekamo njen prelazak u narednu dimenziju.
. . .