Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!
Rootsology: Todo Mundo 2022 (1)
Deseti beogradski World Music Festival „Todo Mundo” je održan od 21 – 24. septembra 2022, u Jevrejskom kulturnom centru, Bašti kluba Drugstore, RTS Klubu – Galerijskom prostoru Radio Beograda, kao i na ulici, u pešačkoj zoni. Višednevna, jubilarna manifestacija je otpočela 21. septembra, u popodnevnim časovima, uličnom paradom praćenom članovima sastava Džambo Aguševi Orchestra i Fanfara Station. Kretala se od Fontane ispred Kulturnog centra Beograda, Knez Mihailovom ulicom, preko Delijske česme i Platoa kod Filozofskog fakulteta, do Kapetan-Mišinog zdanja. Ovaj događaj je bio podržan kroz međunarodni projekat „Sounds of Europe”, kao i od strane CEBEF-a, te Italijanskog instituta za kulturu. Iste večeri (Rootsology), otvoren je koncertni program u JKC-u, o čija prva dva koncerta ovde donosimo utiske…
Autor: Aleksandar Mitrović Acart
Na bini ovog poliglotskog Kolarca, pored instrumenata postavljenih za prvi koncert večeri Rootsology, dobrodošlicu pruža i topla panafrička scenografija Vuka Maksimovića, poznatijeg pod umetničkim imenom unk_anth. U iščekivanju smo aroma iz raznorodnih muzičkih kuhinja…
Prema rečima osnivača i umetničkog direktora Bojana Đorđevića, koji je otvorio manifestaciju, ovo 10. izdanje festivala se dogodilo zahvaljujući dvema stvarima: upornosti organizatora i samoj publici.
U pitanjima koja nam zapinju u grlu, a tiču se zainteresovanosti državnih institucija za kulturna i umetnička dešavanja, iščekujemo dva koncerta: Bojana i Nebojša Brdarić i Jako el Muzikante.
DA LI OVAKO ZVUČI RAJ?
Po tradiciji, Todo Mundo otvaraju domaći izvođači. Koncert sestre i brata Brdarić je otpočeo numerama sa poslednjeg albuma Nasleđe, iz 2018. Pesme „Il’ je vedro il’ oblačno”, „Marijo, ćero”, „Promiče momče kroz selo” Brdarići izvode u formi dua. Pod Bojanin nadvremenski glas se podvlači Nebojšin prateći, ili pak intermeciraju paperjasti tonovi Nebojšinih frula. Uz ovakvo rastapanje drame u pastoralnost pomišljamo da ovako zvuči raj…
Između pesama nas mladi Brdarići upućuju u njihov zajednički rad koji obuhvata već 20 godina koncertiranja, diskografskih izdanja, takmičenja i saradnji sa drugim izvođačima iz široke žanrovske rukoveti koju nazivamo etno.
Intervju sa Bojanom i Nebojšom Brdarić
Intimni i kamerni doživljaj zvuka po pridruživanju četvoročlanog benda na scenu (veliki set perkusija, fretless bas gitara, električna gitara i klavijature) evoluira u moderni hardver za transmisiju emocija. Tonovi duduka se vispreno kaleme na mejnstrim elektro-etno sastav u kome su deonice gitare rasprostranjene od onomatopejašenja šargije do terciranja sa frulom u materijalu sa svežeg Nebojšinog albuma Vojvođanska frula. Solo u „Svu noć mi bilbil prepeva” upravo može biti kandidat za jednu od najkatarzičnijih frulaških partija.
Vođenje programa brata i sestre Brdarić sa odmerenošću i stilom kakav su negovala velika imena narodne muzike pružaju adekvatno odmorište od intenziteta utisaka kojim nas njihove note zasipaju.
Još jedan takav kontrast pruža i krešendo-dekrešendasti koncept koncerta, koji nas šeta od eksplozivnih momenata do setno-baladičnog doživljaja uz samo dva instrumenta. Ovde bih ubrojao „Evo srcu mome radosti”: čigrasto-bravuroznu elegiju za frulu i klavir; kao i „Seja brata na večeru zvala” u kojoj nas drama Bojaninog glasa transponuje vekovima unatrag.
Kraj prvog Rootsology koncerta su obeležile gruvi pesme vedrijeg raspoloženja. U jednoj od tih Nebojša nalazi priliku da slikarski konkretno na svom instrumentu prikaže Borbu petlova u slobodnoj formi.
Pauza za promenu na bini je korišćena za raznorodne aktivnosti – neko da se sebi dozove od spektra utisaka, neko da se usidri duplom šljivovicom, a mnogobrojni studenti i ljudi iz struke (izdavači, menadžeri, muzičari…) za prijateljsko ćaskanje. Čest je slučaj da ovako inspirisane konverzacije postanu kolevke velikih umetničkih ideja i dostignuća.
Osvrt na drugo veče (Partyard) 10. festivala Todo Mundo
Po povratku u salu, osnivač festivala najavljuje drugi koncert koji su pomogli Ambasada Španije i Institut Servantes. Na sceni očekujemo alter ego sefardskog pevača i perkusioniste Šurša Fernandesa (Xurxo) koji nosi ime:
MUZIČAR ŽAKO
Svi članovi trija Jako el Muzikante (sastav: vokal i daire, klarinet, ud) odeveni su kostimima svojstvenim za sefardsku kulturu. Pred sobom vidimo gospodu sa šeširima, leptir-mašnama, kravatama, u prslucima i pantalonama peglanim na crtu. Dakle, u stajlingu kakav smo mogli uočiti i na fotografijama beogradske gospode sa početka prošlog veka.
Intervju sa Šuršom Fernandesom (Jako el Muzikante)
Zaron u istoriju se nastavlja čudesnom spoznajom da slušamo muziku Sefarda upravo u Jevrejskom kulturnom centru. I to u Jevrejskoj ulici. Na Dorćolu, u kome su do Drugog svetskog rata oni upravo i živeli. Činjenica da ih ovde danas više gotovo i nema svedoči o porazu čovečanstva…
No, ovaj vedar sastav autentičnog zvuka uspeva da nas neposrednim pripovedanjima između pesama uputi u živopisnije i radosnije trenutke svoje istorije. Tako nam ovaj nonšalantni stand up (koji klarinetista sastava prevodi sa španskog na engleski) dekomponuje koncept vremena i osvetljava kontekst u kome je ovaj narod živeo i o tome pesme pevao.
Među takvim pričama je i ona o ženi koja iz Turske emigrirala u SAD. Opevana je fluidnim klarinetom koga miluju plastične strune uda. Ili španska numera „Nights” iz 15. veka. Ova priča o lažnom mesiji je otvorena orijentalnim uvodom koji gotovo koštansko-vranjanskim klarinetom priređuje rubato sevdahovanje.
Osvrt na treće veče (Skriveni dragulj) 10. festivala Todo Mundo
U ovoj prisnoj, ali nama nedovoljno poznatoj sefardskoj muzici, u fluidnim solima na klarinetu i 9/8-skim ritmovima, nalazimo univerzalne priče o ljudskim sudbinama. Mnoge od njih prepoznajemo u našim balkanskim storijama.
Osvrt na četvrto veče (Skriveni dragulj) 10. festivala Todo Mundo
Muzika koju je Jako el Muzikante na prvoj večeri 10. Todo Munda prikazao jeste muzički presek albuma Ven al Luna Park (Dođi u Luna Park) iz 2019. godine. Muzika grekoidna, na momente španska ili bliskoistočna, neobično neposredna. Čini se da je spona koja se desila sa našom publikom jaka i da priroda ovakvog nastupa (uz pripovedanje i minimalističko-akustični koncept sastava) odgovarajuće kolorizuje priče koje treba da budu ispričane srpskoj publici.
Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
„Moj mali cvet” je naslov numere u jonskom modusu, čiji je autor preminuo u koncentracionom logoru u Aušvicu. Uprkos tome ona odiše humorom i balkaničnošću. Njome se ovaj šarmantni sastav oprostio od beogradske publike koja je potom uronila u noć. U njoj će joj još dugo odzvanjati frule, klarineti i glasovi koji su se dogodili na početku festivala…
. . .
Trackbacks/Pingbacks