Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!
Partyard: Todo Mundo 2022 (2)
Na jubilarnom, desetom festivalu Todo Mundo, posvećenom raznovrsnim muzičkim izrazima sabranim pod kišobranom poližanra world music, ispratili smo i veče Partyard, održano u Beogradu, u Bašti kluba Drugstore, 22. septembra 2022. Nastupili su Džambo Aguševi Orchestra iz Severne Makedonije i italijanski trio Fanfara Station. Oba koncerta bila su podržana kroz evropski projekat Sounds of Europe, pri čemu je za nastup sastava iz Italije podrška stigla i od Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.
Autor: Tijana Stanković
– Uzmeš „Sae Roma” i napraviš bossa novu. Uzmeš „Čaje šukarije” pa napraviš salsu. Da bude svetski ritam, ali sa tradicionalnim ukusom!
Kada je Džordž Torogud (George Thorogood) početkom osamdesetih objavio hit „Bad to the bone” na istoimenom albumu, momentalno je ušao u tokove pop kulture i do danas ostao simbol „kul momka”. Tačno četrdeset godina kasnije, na drugoj večeri 10. festivala Todo Mundo, Džambo Aguševi Orchestra otvara koncert numerom „Old Bazaar Groove”. Uvodni taktovi brze dvojke sprovedene na bluz rifu, tom čarobnom molskom šablonu I-III-IV-I, brzo su nas, preko eksplozije truba, dovele do poente pesme – dubokog, hrapavog glasa koji podražava kul atmosferu osamdesetih u vokalnoj liniji. Eto ukratko opisanog Džambovog recepta za uspeh, o kome on govori na početku ovog teksta.
Oni su zapravo „bad to the horn”, pomislila sam, zadovoljna svojom igrom reči, i obradovala se potpuno neočekivanoj prilici da zabeležim utiske i u pisanom formatu. Lako je pisati kad su takvi muzičari na programu – desetočlani sastav strumičkih trubača Džamba Aguševa i međunarodni trio iz Italije, Fanfara Station!
BLEH – ČAS NAŠ, ČAS SVETSKI
Ovo veče je kao celinu povezala tema Partyard i projekat Sounds of Europe, koji su znak da je ono što je zvučno „naše” trenutno aktuelno u Evropi. Kao savršeno mesto za žurku se pokazala zatvorena bašta Dragstora, čija je akustika optimalna za volumen glasnoće makedonskih trubača. Četiri trube, tri tenor horne, helikon, set bubnjeva i tapandžija, koji je ujedno pokazao i svoje pevačko umeće, čini bleh sastav koji pod budnim okom Džamba Aguševa izvodi sve deonice napamet, i to zadivljujuće tačno.
– Harmonija mora da bude jako čista, a orkestar disciplinovan. Muzika nije samo pumpanje i glasno sviranje. Mora da postoji emocija, malo crescendo, malo forte… Kad uspeš to da preneseš na publiku, to je uspeh – rekao mi je Džambo po završetku svirke.
Nagrada Prva truba sveta Sabora u Guči 2011. godine je potvrda talenta, znanja i veštine Džamba Aguševa kada je reč o izvornoj muzici. Međutim, on je taj svet proširio, formirajući repertoar koji uključuje elemente iz drugih žanrova i stilova, a svaki aranžman otkriva posvećenost detaljima, čiji rezultat su dramaturški balansirane numere.
–– Potičem iz familije tradicionalnih muzičara. Rastao sam sa muzikom koja se svira na svadbama i ostalim veseljima. Prvo sam krenuo sa tradicionalima, baš kao moj otac i stric, ali sam video da ću, ako tako nastavim, biti samo njihova imitacija. Kolega iz benda i ja smo puno slušali muziku: i džezere, i fanki, muzičare iz Turske, Arabije… Iz celog sveta… I odlučili smo da napravimo neki miks koji niko još nije napravio.
Album Brasses for the Masses, objavljen za Asphalt Tango Records u godini pandemije, koji se takođe našao na repertoaru koncerta, oslikava muzički ukus mladog ali naslušanog umetnika, koji se sa lakoćom kreće kroz ritmičke sisteme rumbe, čočeka, sambe i dvojke, koja je čas naša, čas svetska.
Prikaz albuma Brasses For the Masses
Ne treba zanemariti činjenicu da vrlo pametno komunicira i sa nebalkanskom publikom, korišćenjem univerzalno poznatih zvučnih simbola koji su potom razvijani orijentalnim improvizacijama. Tako su se nizale „Arriba Macedonia”, „Feko dvojka”, „Road To East”, „Crazy Horse”, a atmosfera je rasla do usijanja u kakofoniji bleha i uzvika, skakanja i plesanja, do pred kraj kada su sve „začinili” repovanjem u „Romale, čavale” i ekstatičnom „Sae Roma” koju je cela publika pevala u glas.
ZAMAMNI UKRASI I PLESNI RITAM
Nije bilo lako preštimati se sa Džambovih savršenih orkestracija na slobodniji tok muzike trija Fanfara Station. Silina zvuka makedonskih truba odjekivala je prostorom kraj Pančevačkog mosta, čini mi se čak i po završetku koncerta, a volumen trojke iz Italije ipak nije bio za poređenje, barem na samom startu. No, oni su krenuli postepenim građenjem, kako dinamičkog obima, tako i atmosfere, pa je prvih par pesama bilo kao neko zagrevanje. Međutim, uvod na instrumentu tipa zurle tunižanskog pevača, multiinstrumentaliste i kompozitora Marzuka (Marzouk) Mejrija dao nam je do znanja da nas očekuje zanimljivo putovanje po severnoafričkim zvučnim prostranstvima.
Osvrt na prvo veče (Rootsology) 10. festivala Todo Mundo
Briljirao je na tradicionalnim sviralama, klarinetu i defu, a posebno su se izdvojili njegovi zavodljivi pevački melizmi. Marko Dalmaso (Marco Dalmasso) aka Ghiaccioli e Branzini, programirao je kompleksnu ritmičko-harmonijsku osnovu, čija lepota dolazi do izražaja na snimku poslednjeg muzičkog ostvarenja Boussadia, objavljenog za Garrincha GOGO septembra ove godine.
Osvrt na treće veče (Skriveni dragulj) 10. festivala Todo Mundo
Treći član kamernog sastava, poreklom iz Amerike, Čarls Feris (Charles Ferris), koristi efekat loop-a na trubi i trombonu, a improvizacije oblikuje na pentatonskim i različitim folklornim lestvicama. Smena instrumentalnih linija, odnosno pevanja, na zadatu pratnju elektronike koja sadrži i harmonsku komponentu, osnova su strukture numera trija, a jedino im se može zameriti monotonost na tonalnom planu. Na ovu zamerku sam zaboravila čim sam čula pesme „Nagran” i „Ya Baba” koje hipnotišu zamamnim ukrasima i plesnim ritmom.
Osvrt na četvrto veče (Na istoku mašte) 10. festivala Todo Mundo
Istok i Zapad, posmatrani u slučaju selekcije programa kao muzičko-idejni pojmovi, nisu u suprotstavljenom odnosu Ili/Ili. Todomundovski koncept prepoznaje tu kosu crtu, taj mali prostor između idiomatskih suprotnosti, kao most uzbudljivih mogućnosti razmene. A ta razmena je svakako već dugo u modi, posebno sada kada je Balkan u žiži interesovanja. Fokus se pomerio na neistražena zvučna prostranstva, na ono što slušamo „kod kuće” i skrivamo od „gostiju” jer nam se čini običnim. Možda smo se i malo zasitili standardnih aranžmana i želimo da čujemo nešto novo i naposletku uzbudljivo, što je ultimativna osobina muzike Balkana.
Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
I na kraju svega, da se prisetimo krilatice programa: Budimo radoznali!
Da li smo kao publika bili radoznali? Imajući u vidu posetu publike druge večeri, nameće se odgovor: moglo je biti i bolje. A moglo je i gore… Sve u svemu, beogradskoj publici, kao i srpskoj, malo više radoznalosti ne bi bilo naodmet.
. . .
Trackbacks/Pingbacks