Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Kćeri moja, kome da te dam?

Na predstojećem, jubilarnom World Music festivalu „Todo Mundo”, prve festivalske večeri – „Rootsology” – nakon Bojane i Nebojše Brdarić (početak u 20 sati), slušaćemo trio Jako el Muzikante, koji čine Šuršo Fernandes (Xurxo Fernandes, glas i udaraljke), Nabil Naïr  (klarinet) i Wafir Shaikheldin (ud). U susret koncertu, koji će biti održan u Jevrejskom kulturnom centru, 21. septembra, Šuršo Fernandes, frontmen i nosilac ovog specifičnog sefardskog projekta, pričao nam je o muzici Sefarda i svojoj žarkoj želji da istu predstavi beogradskoj publici.

Autor: Marta Janković

Xurxo Fernandes / Jako el Muzikante (foto: @simonblackley)

Izvodeći sefardsku muziku ranog 20. veka, Jako el Muzikante će nas, na festivalu Todo Mundo, na trenutak vratiti u lepotu i šarenilo café aman-a. Predstaviće sadržaj svoje knjige sa CD-om Ven al Luna Park (Dođi u Luna Park).

Vođa trija, Šuršo Fernandes, nema sefardsko poreklo, no ipak se vremenom, zahvaljujući duboko posvećenom radu, razvio u izuzetnog poznavaoca i interpretatora sefardske muzike.

Program 10. festivala „Todo Mundo”

· Kada i kako ste se zaljubili u sefardsko nasleđe? Šta je bio okidač?

– „Moj kontakt sa sefardskim svetom otpočeo je lingvističkom radoznalošću. Tako me je jedno blago dovelo do drugog: preko jezika spoznao sam i muziku. Iskoristio sam svoje veliko iskustvo koje sam stekao u prikupljanju tradicionalne galicijske muzike i primenio ga na istraživanje sefardske muzike.”

Prikaz albuma „Yo Hanino, Tu Hanina” sastava Barimatango

· Šta vidite kao bitne karakteristike muzike koju izvodite? Bez kog elementa izvođenje sefardskih pesama ne bi bilo potpuno?

– „Sefardska muzika je vezana za društvo u kome je izvođena. Stoga ja volim da se fokusiram na multikulturalnost tog društva, sa velikim kontradiktornostima koje ovu muziku čine autentičnom i pozicioniraju je daleko od romantičarskih shvatanja. Suštinski element je, svakako, ladino jezik, koji predstavlja okosnicu ove kulture.”

Jako el Muzikante (foto: @simonblackley)

· Nastupićete u Beogradu, gradu u kome je postojala (i danas je, u manjoj meri) jaka i vitalna zajednica Jevreja Sefarda. Koliko ste upoznati sa istorijom i muzikom Sefarda u Beogradu i Srbiji?

– „Za mene je to jedna od najmanje poznatih zajednica! Zbog toga i jesam posebno uzbuđen pred svoj prvi dolazak i nastup u Srbiji. Ono što znam o sefardskoj prošlosti i Beogradu, saznao sam kroz romane Gordane Kuić, nećake Ladino spisateljice Lune Papo Bohorete, a takođe i kroz rad aktivistkinje Drite Tutunović, koja je referentna tačka za sefardsko nasleđe u Beogradu danas.”

VIše o umetnicima i koncertima na 10. festivalu „Todo Mundo”

Jednu od pesama sa repertoara trija Jako el Muzikante, „Ija mia”, krasi melodija koja je vrlo bliska i stanovnicima Srbije. U ovdašnjoj verziji koja nosi naslov: „Kćeri moja, Aliji dal da te dam”, otac razmišlja o tome za kakvog muškarca da uda svoju ćerku. Ona, međutim, odbija sve njegove predloge, osim poslednjeg, koji se odnosi na momka sa kojim oseća da može da doživi pravu ljubav.

Prikaz albuma „Las Amores Sefaradis” grupe Shira utfila

· Recite nam nešto više o pesmi „Ija mia” i Vašem odnosu prema njoj. To je, očigledno, jedna od mnogih tema koje su se šetale Balkanom, od naroda do naroda.

– „U knjizi-disku koji ću predstaviti u Beogradu, govorim upravo o fenomenu contrafactum i to u kontekstu svih zemalja koje su bile deo Otomanskog carstva. Kao da su posle sticanja nezavisnosti sve te zemlje počele da polažu pravo na vlasništvo nad pesmama, a koje su zapravo delile različite zajednice. To je veoma zanimljiv fenomen. Konkretno, Ija mia se razlikuje od drugih po tome što majka igra ulogu savetnika za biranje bračnog partnera.”

Jako el Muzikante (foto: @simonblackley)

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

· Kakvu sponu nalazite između pesama starih oko sto godina – onih iz café aman miljea, iz kojih potiče lik Žaka Muzičara, kog ste vi konstruisali –  sa savremenim trenutkom i čežnjama današnjih ljudi?

– „Pesme café aman-a su istovremeno prožete multikulturalnošću i pitanjima identiteta. Održavanje ove kombinacije je upravo izazov sa kojim se suočavamo u globalizaciji 21. veka.”

Intervju u susret 10. festivalu „Todo Mundo”: Bojana i Nebojša Brdarić

. . .