Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Bogatstvo muzičkih boja i poruka

Krenuli smo da obilazimo događaje u okviru projekta Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture. Donosimo utiske sa četiri koncerta, održana u Hali 1 Novosadskog sajma, u okviru programskog luka Seobe: BGKO (6. mart), Bogdan Ranković i Etnoforija + Kaori Ito (8. mart), Chalaban (9. mart) i Müller & Makaroff (Gotan Project): Antropoceno (12. mart).

Autor: Julijana Baštić

Antropoceno, Koncert u okviru „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture”/Seobe (foto: V. Veličković / NSEPK)

Novi Sad ove godine uživa u tituli Prestonica kulture te su gotovo sva umetnička dešavanja umotana u ukrasni papir Novi Sad 2022. Tu se ubrajaju i pojedini događaji održani prethodnih godina, ali i novi, specijalno osmišljeni programi, koji obuhvataju različite umetničke izraze. Ono što je meni privuklo pažnju jesu koncerti u okviru programskog luka Seobe.

Da pojasnim, celokupan program projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture uokviren je idejom o izgradnji novih mostova saradnje između umetnika i institucija iz Novog Sada, odnosno Srbije, sa kulturnom scenom Evrope. Osam programskih lukova – Doček, Seobe, Budućnost Evrope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture i Druga? Evropa – raspoređeno je tako da idejno korespondiraju sa četiri programska mosta – Duga, Sloboda, Ljubav i Nada (iako Novi Sad ima tri mosta preko Dunava i četiri preko Kanala DTD).

Asocijacije za mostove Dugu, Slobodu i Ljubav su lako uočljive, a Nada je, pretpostavljam, u vezi sa planiranim novim mostom, oko čijeg mesta izgradnje se već nekoliko godina aktivisti bore protiv vetrenjača.

Bogdan Ranković i Etnoforija + Kaori Ito, Koncert u okviru „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture” (foto: V. Veličković / NSEPK)

Nakon Dočeka i januarskih gibanja, usledile su Seobe. Osmišljen tako da migracije predstavi kao inspiraciju u umetnosti, programski luk Seobe se vremenski rastegao od 1. februara i proslave Dana grada Novog Sada sve do 20. marta, čime je ovaj, inače najmirniji period godine, postao uzbudljiv.

Kroz brojne načine umetničkog izražavanja istaknuto je bogatstvo različitosti, kao i prožimanja u kulturama sveta. Možda je baš zbog takve koncepcije i ideje ovaj programski luk pun koncerata umetnika koji se bave muzikom sveta.

Moram da priznam da u Novom Sadu do sada nije bilo puno world music dešavanja, izuzev nastupa već afirmisanih i popularnih izvođača iz Srbije i regiona, kao i ciklusa koncerata u okviru Pocket Globe-a, te je prostor za one manje poznate, a posebno za inostrane umetnike, veoma sužen. Zbog toga sam očekivala da će i februarsko-martovski koncerti biti manje posećeni, ali prevarila sam se. Prostor određen za publiku u Hali 1 na Novosadskom sajmu bio je prilično pun na koncertima koje sam slušala prošle nedelje, a od kojih je svaki imao drugačiju atmosferu i energiju.

Sve zvuči kao da je „naše”

Barcelona Gipsy BalKan Orchestra, Koncert u okviru „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture” (foto: V. Veličković / NSEPK)

Muzika nikad nije samo muzika. Ona je uvek prošarana brojnim značenjima i emocijama koji se međusobno prepliću, iz pesme u pesmu. Tako je bilo i na nastupu Barcelona Gipsy BalKan Orchestra, koji ove godine proslavljaju deceniju postojanja na world music sceni. Iako su na koncertu, 6. marta, repertoarski više gravitirali srpskim i makedonskim melodijama, što je uobičajena praksa prilagođavanja publici, njihov lajt motiv jeste negiranje granica (državnih, nacionalnih, etničkih, verskih, rodnih…).

Recenzija albuma „Nova Era” sastava BGKO

U naizmeničnim instrumentalnim numerama i obradama pesama, provozali su nas kroz kombinaciju različitih nepravilnih ritmova, tempa, tonaliteta, a posebno sam uživala u modulacijama u tercno srodne tonalitete. To je bila prava zvučno-repertoarska fuzija, kojom BGKO negiraju i prevazilaze granice na koje smo navikli. U njihovoj interpretaciji sve zvuči kao da je „naše”.

Sa nastupa Barcelona Gipsy BalKan Orchestra u okviru „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture”/Seobe (foto: V. Veličković / NSEPK)

Posećenost je, očekivano, bila velika. Mnogi su negodovali, smatrajući da je koncert kratko trajao, iako je počeo oko 8 i 20 (bila je ogromna gužva, red je formiran čak na ulici, pa smo strpljivo čekali da svi uđu), a završio se nešto pre 22 časa. Dva najintenzivnija momenta bila su za vreme pesama „Makedonsko devojče” i „Od Ebra do Dunava”.

Malo mi je zasmetalo što su sve izvodili kao na snimcima sa Jutjuba. Nije bilo neočekivanih improvizacija, odudaranja od „originala”, sve je bilo predvidivo, pa ako si fan i znaš sve pesme u notu, nije bilo puno prostora za oduševljenje. Mada, sa druge strane, primetila sam da su ljudi oko mene baš u tome uživali, u muzici bez iznenađenja. Sve u svemu, lep koncert, a lep i ukupni utisak.

Neočekivani spektakl

Bogdan Ranković i Etnoforija (bivši Serboplov) dobro su poznat ansambl kod nas. Sa malim zvučnim promenama (prvenstveno mislim na zamenu violina zvukom harmonike), poetika ovog ansambla ostala je nepromenjena – izvođenje srpskih tradicionalnih melodija u savremenom, na momente i duhovitom stilu. Budući da ih pratim i uživam u njihovim interpretacijama od samog početka (2004. godine), na koncert sam krenula zvučno pripremljena, ali ne i vizuelno. Na sceni je, uz njih, nastupala i Kaori Ito, japanska plesna umetnica, koja trenutno živi i radi u Francuskoj.

Sa nastupa Bogdana Rankovića i Etnoforije + Kaori Ito u okviru „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture” (foto: V. Veličković / NSEPK)

Malo je reći da me je Kaori oduševila. Ona je pravi šoumen, tj. šouvumen! Jednostavno obučena u crvenu haljinu, konstantno je održavala aktivan odnos i interakciju sa publikom i to kroz kinetiku i mimiku.

Animirala je publiku smelim kombinacijama različitih plesnih stilova – od pokreta karakterističnih za klasičan i džez balet, preko imitacije robota, do penjanja na metalnu konstrukciju za reflektore koja drži binu. Jednostavno, njen kinetički izraz je stilski neodređen, baziran na kontrolisanoj i unapred određenoj, ali i na slobodnoj improvizaciji.

Pored toga, nekoliko puta je izvodila decu i odrasle iz publike na binu i sa njima plesala, kao i sa muzičarima iz Etnoforije. Bio je to za mene neočekivani muzičko-plesni spektakl u svedenom zvučnom (kvintet) i vizuelnom (solo plesačica) formatu.

Pod zastavama Srbije i Maroka

Vrlo edukativan i informativan beše koncert marokansko-mađarskog benda Chalaban. Sama pomisao na kombinaciju mađarskih i afričkih zvukova deluje fenomenalno, ali, zapravo, oni su bend iz Mađarske koji svira muziku različitih delova afričkog kontinenta.

Frontmen benda Said Tichiti peva i svira nekoliko različitih instrumenata, od kojih je meni najinteresantniji bio gembri – trožičani kordofoni instrument tipa laute, čiji je zvuk najsličniji akustičnoj bas gitari. Specijalnom tehnikom lupkanja desne ruke po kožnoj membrani razapetoj preko korpusa instrumenta, naglašava se specifičnost ovog instrumenta koji je, uz dobro ozvučenje, slabo uspevao da se izbori sa zvučno glasnijim bubnjem, bas i ritam gitarom u bendu. Za razliku od punoće zvuka u pesmama uz gembri ili def, mirnija atmosfera usledila je kada je Said svirao na udu.

Fuzija muzičara i instrumenata iz Afrike i Evrope, po kojoj je Chalaban prepoznatljiv, najviše se osetila u improvizacijama na violini i trubi, gde su na momente diskretno ubačeni motivi mađarske tradicionalne muzike, ali upakovani tako da se jedva mogu naslutiti.

Chalaban, Koncert u okviru „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture”/Seobe (foto: M. Pudić / NSEPK)

Pre svake pesme Said bi nam ispričao neku zanimljivu priču o njoj, uz obavezo lociranje porekla melodije. Na taj način imala sam osećaj kao da sam na kratko otputovala u različite predele Afrike.

Na kraju, dodala bih da je ovaj koncert imao i određen političko-turistički značaj, naglašen podizanjem zastava Srbije i Maroka, što je potvrdilo neograničenu moć muzike da približi geografski udaljeno i spoji kulturološki nespojivo.

Sve je moguće

Konceptualno potpuno drugačiji u odnosu na ostale koncerte, nastup Christoph-a H. Müller-a i Eduardo-a Makaroff-a, uz violinistkinju Line Kruse, preneo je snažnu poruku o globalnom uništavanju planete.

Suština Gotan projekta jeste da se kroz prožimanje nauke i muzike dopre do svesti ljudi o nepovratnom uticaju čoveka na našu planetu. Objedinjujući naziv Antropoceno, kao svojevrsni lajtmotiv projekta, u potpunosti korespondira sa naučnim razmišljanjima o određenju antropocenog perioda u istoriji planete Zemlje, sa naglaskom na uticaje savremenih životnih navika ljudi i klimatske promene kojima svedočimo.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Njihove kompozicije su, zapravo, multimedijalna dela u kojima se prepliću ljudski i kompjuterski proizvedeni zvuci uz različite video projekcije. Konkretnim, direktnim i jasnim porukama poput: „Ovo je naša jedina planeta. Ne možemo opstati bez nje.”, „Sada!” ili „Sve je moguće” pomerili su nas iz zone komfora, učinili da skinemo amove, progledamo i osetimo potrebu za individualnim reagovanjem, ali i na nivou zajednice.

Čvrsto verujem da će svako od prisutnih na koncertu dobro razmisliti pre nego što odluči da baci plastičnu kesu na pod ili pored kante, ili upali automobil za neku kratku relaciju koju može da pređe peške ili biciklom.

Antropoceno, Nastup u okviru „Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture”/Seobe (foto: V. Veličković / NSEPK)

Iako je koncert kasnio nešto više od 40 minuta, zato što se prethodni interaktivni tango performans nije završio na vreme, publika je strpljivo čekala.

Ni ovaj nastup se muzički nije razlikovao od snimaka sa Jutjuba, mada je u ovom slučaju to bilo očekivano. Jedini momenti u kojima sam osetila da je u pitanju živi nastup jesu bila minimalna razilaženja između troje ljudi koji sviraju i pevaju, i računara, tačnije semplova.