RUBRIKA: Uši pišu
Barimatango : Yo Hanino, Tu Hanina
Odličan hrčak, 2020
Boje sefardskih tonova i raspoloženja
Autor: Konstantin Šibul
Na ovim prostorima, u 21. veku, nije lako naići na pojedince koji neguju muzičku tradiciju sefardskih Jevreja. Barimatango je u tom smislu dao doprinos interpretacijom odabranih pesama za svoj najnoviji album Yo Hanino, Tu Hanina. Ovaj sastav postoji od 2014. godine i do danas je, osim aktuelnog albuma sefardske muzike, objavio i jedan album romske muzike, pod nazivom O, Devel (2016).
Jelena Milušić (glas) i Atila Aksoj (gitara i udaraljke) su, uz saradnju sa Merimom Ključo (harmonika) i Edvinom Hadžićem (kontrabas), ostvarili željene boje sefardske muzike sa prostora Balkana i Turske. Za album je odabrano deset pesama, od kojih veliki broj pripada opusu Flori Jagode (Flory), kompozitorke i pevačice sevdalinki i sefardskih romansi, po čijoj pesmi je ovaj album i dobio ime.
Od pesama Flore Jagode, na novom albumu se mogu čuti: „Yo hanino, tu haninaˮ, „Pesah a la manoˮ, „Un kavretikoˮ, „Klaro del diyaˮ, „Madre miya si mi mueroˮ, „Las tiyasˮ i „Una noche a lunarˮ. Ostale tri pesme, „Si verias a la ranaˮ, „La rosa enfloreseˮ i „Morenikaˮ, pripadaju sefardskoj tradicionalnoj muzici prenošenoj vekovima sa kolena na koleno, čiji autori nisu poznati.
Iako komponovana, „Yo Hanino, Tu haninaˮ je jedna vrlo karakteristična ljubavna sefardska pesma. Opisuje udvaranje mladića devojci, koja ga odbija zbog finansijskih razloga. Kao i mnoge druge sefardske pesme i romanse, i „Yo Hanino, Tu haninaˮ je bazirana na svakodnevnom životu ljudi, njihovim problemima, ljubavima, patnjama …
Pesma „Pesah a la manoˮ, takođe kompozicija Flori Jagode, spada u praznične pesme, vezane za jevrejski praznik Pesah, dok „Las tiyasˮ peva o tri jevrejska praznika. Prvi deo je posvećen Hanuki, drugi Pesahu i poslednji Sukotu.
Digitalna izdanja magazina „Etnoumljeˮ možete kupiti na portalu „Novinarnicaˮ
Vrlo je zanimljiva numera „Si verias a la ranaˮ. Pesma nam prikazuje spoj različitih kultura i uticaja naroda sa kojima su se sefardski Jevreji mešali. Same strofe su napisane na ladino (judeo-španskom) jeziku, dok je refren na turskom. Pa, i ritmički sistem, u kojem se ova pesma odvija, oslikava osobine i sefardske i turske muzike – tzv. asimetričan, aksak ritam anapetskog oblika 9/8 (2+2+2+3).
Ljubitelji sefardske muzike će lako prepoznati osmu numeru, i bez prethodnog uvida u sadržaj diska. „Morenikaˮ je verovatno najpoznatija pesma sefardskih Jevreja, a pojedini izvori ukazuju na to da je napisana još pre proterivanja Jevreja iz Španije 1492. godine.
Na vrlo jednostavan i upečatljiv način je obrađena, oslanjajući se samo na glas i def (udarački instrument poreklom sa Bliskog istoka). Melodija je razvijena, melizmatična i zarazna, baš kao i melodija pesme „La flora enfloreseˮ, u kojoj se povremeno javlja pokret prekomerne sekunde ka prvom strupnju, što je osobina makama hidžaz, veoma čestog i omiljenog u Turskoj, i na Balkanu uopšte.
Duh španske muzike, pogotovo flamenka, snažno se oseća u nekoliko pesama, što je i očekivano, budući da su Sefardi poreklom iz Španije. Pojedine pesme sadrže nepravilne ritmove karakteristične za blisko-istočnu muziku, dok su pojedine pravilnog ritmičkog sistema po uzoru na špansku.
Album „Yo hanino, tu haninaˮ je uzbudljivo muzički skrojen, nadahnuto izveden, predstavljajući lep doprinos očuvanju sefardske muzike. Na sve to, u vreme pandemije, kada su putovanja napravila pauzu, ovaj album omogućava slušaocu da otputuje na različita mesta i da kroz boje tonova i raspoloženja doživi raznovrsnu sefardsku kulturu.
Trackbacks/Pingbacks