Rubrika: Profilisanje

Ko su Kurajberi?

Sredinom aprila, norveški sastav The Kuraybers „izbacio je” dve nove numere: „We Are the Kuraybers” i „Under the Window”. Ponovnim (i uvek zavodljivim) skretanjem pažnje na sebe, „Kurajberi” su nas podstakli da im posvetimo redove. Konačno – jer postoje od 2012. godine, a i dalje su gotovo nepoznati publici u Srbiji i okolnim zemljama. Tek nakon što je Jelena Tomašević nastupila sa „Kurajberima” 2016. u Lilehameru, jedan naš portal je pomenuo, makar i uzgred, norveški bend, stavljajući akcenat u članku, ipak, na samu Jelenu. Pre nekoliko dana The Kuraybers su objavili i spot za „We Are the Kuraybers”, sačinjen od snimaka sa puta od Osla do Ferdea, gde je bend 2017. godine svirao na „Førde Traditional and World Music Festival”–u.

Autor: Marija Vitas

Odmah da otvorimo karte. Među članovima benda The Kuraybers su dvojica nama već dobro znana muzičara: harmonikaš Almir Mešković i violinista Daniel Lazar. Dvojica drugara sa Kraljevske muzičke akademije u Oslu, rodom iz Bosne odnosno Srbije, objavila su debi-album Roots 2018, o kojem je ubrzo počelo da se priča u Srbiji. Objavljena je recenzija u „Etnoumlju”, a urađeno je i nekoliko emisija na Radio Beogradu: „Disco 3000” i dva izdanja „Od zlata jabuka” (2018. i 2019).

Momci su čak imali i malu, jesenju turneju 2019. godine, zahvatajući gradove Kragujevac, Pančevo, Beograd („Todo Mundo”) i Novi Sad („Pocket Globe”). Magazin „Etnoumlje” redovno piše o njima, sa zadovoljstvom prateći svaki njihov novi titraj, kao što su u poslednje vreme to bili spotovi za numere „Rustem” ili „Evo srcu mome radosti”

daniel lazar & almir mešković

Daniel Lazar i Almir Mešković (foto: Thomas Leduc)

Istina je da je duo Almir Mešković-Daniel Lazar, zapravo, proistekao iz „Kurajbera” (pa i svi mi od kurajbera potičemo, zar ne?):

„Mnogi su želeli kompresovanu verziju The Kurabersa-a” – objašnjava za „Etnoumlje” Daniel Lazar – „To je bilo skoro nemoguće. Ali, razmišljali smo, ipak, o tome, pokušavali, i na kraju došli do posebnog izraza u formi dua. Tako smo Almir i ja, kao duo koji je, zapravo, slučajno stvoren, nastavili da negujemo i taj projekat, sa kojim smo do sada imali puno uspeha.”

DVE HARMONIKE U BENDU

The Kuraybers čine sedmorica muzičara sa svojih šest različitih nacionalnih opredeljenja (dvojica Norvežana, Poljak, Bosanac, Srbin, Bugarin i Španac). Kurajbersko gnezdo je svijeno na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Oslu, krajem 2012. godine. Muzička svestranost svakog od članova utiče na celokupnu, raskošnu, sočnu, bogatu zvučnu sliku grupe, u kojoj se stilovi i žanrovi susreću, pretapaju i stapaju.

the kuraybers

The Kuraybers, 2014 (foto: Thomas Leduc)

Jezgro budućih „Kurajbera” stvorili su harmonikaši Almir Mešković i Greg Miščišin (Miszczyszyn). Nakon uspeha na takmičenju Norveška ima talenat (Norske Talenter), kada su se kao harmonikaški duo 2012. plasirali u polufinale, odlučili su da za naredni takmičarski krug kao specijalne goste pozovu basistu Bjornara Kaldefosa Tvajtea (Bjørnar Kaldefoss Tveite), gitaristu Espena Vensasa (Espen Wensaas) i bubnjara Joakima Hajba (Heibø):

„Nakon toga su nastavili da sviraju zajedno” – kaže Daniel Lazar – „a onda sam se ja pojavio na jednoj probi i totalno im narodnim zvukom poremetio koncepciju. Bili su jako zaintrigirani, pa smo krenuli da u tom pravcu istražujemo mogućnosti, s obzirom na brojne nacionalnosti i tradicije koje nas krase.”

Posle će im se pridružiti trubač Ramon Figeras Alzijus (Figueras Alsius), a na Joakimovo mesto doći će bubnjar Boris Jočev (Borislav Iochev), koji je, inače, jedan od osnivača i sada već bivši član poznatog američkog džipski-pank benda Kultur Shock:

„Pomislili smo, na početku” – nastavlja Daniel Lazar – „kako su dve harmonike u bendu vrlo nekonvencionalan stvar, ali smo odmah uvideli i da nam upravo taj detalj daje mogućnost za ostvarenje sasvim posebnog zvuka i izraza. Harmonika je orkestar u malom, a mi, eto, imamo dve!”

U CRKVI SVETOG JAKOVA

Osnova muzičkog izraza sedmorke The Kuraybers jeste u kombinaciji violine, dve harmonike, gitare, kontrabasa, bubnjeva i trube, kao i komponovane, tradicionalne, klasične i džez muzike. Ovaj temelj se nadograđuje dobrom, zaraznom energijom na sceni, komunikacijom s publikom i neposrednošću.

Jedan od njihovih brojnih nastupa, koji su se naročito bujno rascvetavali tokom 2014. godine, zvučno je ovekovečen na prvom i za sada jedinom albumu Live at Kulturkirken Jakob (Uživo u Crkvi Svetog Jakova; Holistic Records Co, 2014). Snažne zvučne veze sa Balkanom i Norveškom isprepletane su nasleđem Irske, Poljske, Španije itd, u skladu sa slojevima unutar muzičke ličnosti svakog člana „Kurajbera” ponaosob:

– „Taj album je bio proizvod jedne specifične situacije. Naši harmonikaši, Almir i Greg, spremali su u tom periodu svoje master ispite. Kraljevska akademija ima običaj da sluša, pa i ispunjava želje svojih najboljih studenata. Almirova i Gregova želja bila je da ispitni koncert izvedu u Crkvi Svetog Jakova, koja je jedan od najboljih i najtraženijih koncertnih prostora u Oslu. Osim toga, zamolili su da nakon prvog dela, u kom bi svirali modernu klasičnu muziku, u drugom delu master ispita nastupe The Kuraybers. Mi smo se potrudili da za tu priliku napravimo posebne aranžmane nekih poznatih stvari, klasičnih i narodnih, kao i da uradimo nešto svoje. Akademija ne samo što je odobrila ideju, nego je i zbog inventivnog pristupa ispitu angažovala profesora koji bi to snimio za disk. Zanimljivo je da je nakon ispita komisija imala mnogo više pitanja vezano za bend nego za prethodno odsvirani klasični program. Sam ambijent crkve krasi i prirodan eho od šest sekundi, što čini skoro nemogućim kontrolu i sviranje sa ozvučenjem na sceni. Za vreme tonske probe smo odlučili da isključimo sve monitore i sviramo akustično, a to uopšte nije lako sa električnom gitarom i bubnjevima.”

Na spisku šest tada izvedenih, snimljenih i objavljenih numera nalaze se: „Prison Break”, „Bulchenska Ratchenitca”, „Lugum Leik”, „Irish Pub”, „Anitra’s Dance” i hit „Ajde, Jano”.

AMFIBIJA KOJA OKUPLJA

Karijeru sastava The Kuraybers krase i saradnje sa posve različim umetnicima i ansamblima:

„Prvenstveno biramo kvalitetne saradnike, a oni jesu toliko različiti jer smo i mi takvi, ne samo po nacionalnim opredeljenjima ili obrazovanju, već i po stilu oblačenja, karakteru, muzičkom ukusu…” – sa ponosom ističe Daniel Lazar

„Mi volimo sebe da posmatramo kao amfibiju. Snalazimo se gde god da se zadesimo, ali opet uspevamo da zadržimo ono što nas čini karakterističnim, a to su energija i vrlo specifični aranžmani.”

„Imali smo do sada prilike da sarađujemo sa Silje Nergord (Nergaard), svetski poznatom džez pevačicom i kantautorkom iz Norveške, zatim sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Norveške KORK, sa Kristin Jurt (Hjort), balerinom Norveškog nacionalnog teatra, Lenom Jinegren (Jinnegren), švedskom pevačicom iz pop i world miljea, koja iza sebe ima i album sa Goranom Bregovićem…”

Lep i poduži niz imena upotpunjuje i Jelena Tomašević, naša čuvena pevačica, koja se proslavila u pop i etno muzičkim vodama. The Kuraybers su sa Jelenom u dva navrata imali priliku da nastupe. Premijerno je to bilo 2016. u Lilehameru, na Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda:

„To je bio prvi put da smo imali mogućnost da dovedemo nekog gosta sa Balkana” – priseća se Daniel Lazar – „Nismo dugo razmišljali o tome koga da pozovemo. Ispostavilo se i da ćemo samo nakon jedne zajedničke probe održati izuzetan koncert, što govori o tome da je Jelena vrhunska pevačica i izuzetan profesionalac. Kuriozitet je da nam je tad u publici sedeo krunisani princ Norveške Hokon Magnus (Haakon). A drugi koncert The Kuraybers-a i Jelene vratio nas je u Crkvu Svetog Jakova, 2017, u prepunu salu i neverovatnu atmosferu.”

„Jelena pravi savršen spoj sa našim bendom, po ljudskim osobinama, temperamentu, ali i muzičkim predispozicijama. Nadamo se da će ta saradnja uskoro da se ponovi i, ko zna, možda da iznedri neke nove muzičke kreacije.”

jelena tomašević & the kuraybers

Koncert Jelene Tomašević i The Kuraybers, Oslo, Crkva Svetog Jakova, 2017 (foto: Jim Hensley)

A, ako neko nastupi sa KORK-om, kao što je to bilo u slučaju „Kurajbera”, da li to znači da ste tada već bili veliko ime u Norveškoj, i prepoznati kao ekipa odličnih muzičara? – pitam Daniela.

– „Bilo bi pretenciozno da kažem da smo bili veliko ime u tom periodu, ali te godine smo izdali album i bilo smo veoma zastupljeni na raznim događajima. Na jednom od takvih zadesio se Andreas Soning (Sønning), umetnički direktor u okviru kompanije Telenor i profesor na Kraljevskoj muzičkoj akademiji. Bio je impresioniran našim umećem i muzičkim izrazom i pomenuo je da bi voleo da nas uvrsti u program ceremonije dodele nagrada za kulturu u Norveškoj, Telenor Culture Prize Awards. Nekoliko meseci kasnije usledio je poziv. Dobitnik nagrade te 2014. godine bio je Stijan Karštensen (Stian Carstensten), genijalni norveški muzičar usmeren na balkaniju, lider čuvenog benda Farmers Market. Trebalo je da The Kuraybers nastupe zajedno sa Simfonijskim orkestrom KORK. Sećam se prve zajedničke probe i negodovanja deonice prvih violina, kao i solo oboiste zbog toga što je naša muzika nemoguća za izvođenje i kako su narodni ornamenti preteški. Naravno, KORK je izuzetan orkestar. Njegovi članovi imaju veliko iskustvo sviranja sa raznim grupama i izvođenja mnogih stilova. Tako da je sve leglo kako treba, nakon nekoliko proba. Sam nastup je bio jedno od naših najboljih iskustava. Iza nas grmi 120 muzičara, a ispred nas je 1400 duša kao u transu. Vredi pomenuti da je te večeri, takođe uz pratnju KORK-a, nastupila i čuvena američka džez pevačica i glumica Di Di Bridžvoter (Dee Dee Bridgewater).”

the kuraybers and kork

The Kuraybers i Simfonijski orkestar Radio-televizije Norveške KORK, Koncertna dvorana u Oslu, „Telenor Culture Prize Awards”, 2014 (foto: Kilian Munch)

Čini mi se da ste bili jako aktivni tokom 2014. i da vam je ta godina do sada najbolja – kažem Danielu.

– „Tokom svih ovih godina smo aktivni. Ali, puno nas je u bendu, pa organizatorima manjih događaja, čak i u Norveškoj, nije lako da nas ekonomski podrže, tako da smo poslednjih godina imali koncerte isključivo u arenama, većim prostorima i na velikim događajima, kakvih je, nažalost, danas mnogo manje nego ranije. Stoga je, u izvesnom smislu, Norveška postala premala za The Kuraybers, a do sada smo samo tu i nastupali, sa izuzetkom jednog koncerta u Poljskoj. Pritom, svako od nas u grupi ima puno drugih, zasebnih projekata, zbog čega jesmo malo usporili tempo. Ali, ne damo se i verujemo da ovim novim materijalom pokrećemo mašineriju.”

TO SU KURAJBERI

Jedna od dve sveže numere Kurajbera, „Under the Window” (Pod oblaczkom) – tradicionalna je narodna pesma ugrožene etničke grupe Lemko sa jugoistoka Poljske:

„Greg dolazi iz te regije, Iskoristili smo njegovo znanje o lokalnoj tradiciji i tako došli do ove predivne melodije. Potrudili smo se da u njoj provučemo i neke druge stilove, kroz improvizaciju, pa se čuju i uticaji tanga, džeza i, pomalo, skandinavskog stila.”

Druga ovogodišnja numera, „We Are the Kuraybers”, autorska je i humorističko-manifestna. Potpisuje je kurajber-Ramon. Prema Danielovim rečima, ona oslikava tradiciju Katalonije, ali i Balkana:

„S obzirom na to da je Ramon, svojevremeno, preko DNK testa saznao da u svojim genima ima 13% Balkana, ovakav muzički izraz i ukus ne čude. Ono što je posebnost numere jeste to da prvi put u našoj istoriji pevamo, i to svi zajedno. A refren je napravljen na osnovu ritma izgovora reči the kuraybers, dok je maleni nastavak rečenice na katalonskom jeziku i nosi značenje: we will rock you.”

kurajberi

The Kuraybers, 2014 (foto: Thomas Leduc)

Kurajber je mnogoznačna reč. Školski, to je muški predak četrnaestog kolena. Žargonski, polje značenja se širi… Kurajber je osoba koju ne smatramo bliskom, važnom, dragom, rodom rođenim; ta osoba nam je niko i ništa. Kurajber je baraba. Kurajber je kul, živi boemskim stilom, prošao je puno toga u životu, zna znanje. Kurajber je ortak:

Sa mojim dolaskom grupa je dobila drugačiji muzički pravac, pa je moralo da se pronađe i odgovarajuće ime. Almir je kum. Pozvao me je jednog dana i rekao – Gde si, Daniele, kurajberu stari… A onda mu je sinulo da bismo upravo tako mogli da se zovemo. Moj predlog je bio da ime bude internacionalno napisano.”