Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu
Shira utfila : Las amores sefaradis
Shira utfila, 2021
Muzički izdanci tužne sudbine
Autor: Konstantin Šibul
Posle jedanaest godina Shira utfila konačno izbacuje novi album kojim nastavlja negovanje sefardske kulture. Kao i dosad, slušaoci mogu unapred da očekuju moćan zvuk arapskog uda u kombinaciji sa kanunom, kontrabasom, violinom, klarinetom, udaraljkama, klavirom, i, naravno, glasom Stefana Sablića, kojem se ovaj put pridružuje Branislava Podrumac.
Svoj sopranski glas Branislava uklapa u sefardski ambijent unošenjem emocija u svaki stih na takav način da bi i kralj Ferdinand sa Izabelom zapevao (onaj isti koji je proterao jevrejski narod iz Španije).
Uspomene na judeo-špansko nasleđe ovo izdanje započinje stihom Ako si poznavao moju bol, što si se oženio bez mog znanja? U tango stilu, na sefardski način, „Si konosiasˮ je pesma nastala u Sarajevu pod uticajem muzike iz Južne Amerike.
Ud, kahon, klavir i klarinet izvode uvod ritmom tres, tres y dos, odnosno 3+3+2, pulsacijom karakterističnom za tango, koja traje do završetka pesme. Nakon uvoda im se pridružuje Branislava Podrumac. Glavnu melodiju koju izvodi ženski glas, Stefan Sablić obogaćuje svojim povremenim vokalnim upadima. Nakon dve strofe, melodiju preuzimaju kanun i klarinet uz pratnju karakterističnu za argentinski tango. Sve ovo vodi do kulminacije u vidu sola na violini Filipa Krumesa, koji nas vraća na instrumantalnu melodiju iz uvoda vodeći nas do samog kraja.
Prva pesma Širinog novog albuma predstavlja i više nego uspešan poduhvat spajanja tanga sa muzikom Bliskog istoka.
Neizostavno, pesma broj 2, „Ir me kero madreˮ, posvećena je Jerusalimu i lepoti njegove mističnosti. Na tradicionalan način, instrumentalni uvod nam predstavlja melodiju pesme koju zatim preuzima Branislava i time započinje priču o želji svakog Jevrejina ili Jevrejke da vidi i doživi Jerusalim. Dalje se pevanju pridružuje i Stefan. Bez premca, kombinacija uda i kanuna doprinosi orijentalnom zvuku pesme i vrlo precizno tonskim bojama aludira na Sveti grad.
Još jedna zanimljiva pesma sa albuma je trojezični aranžman „Osmanagaˮ. Ranije izvođena od strane jevrejskih, turskih i srpskih pevača, sada dobija spoj svih verzija u jednoj, na uzbudljiv način obuhvatajući muzičke karakteristike tri naroda, koje su nastale indirektnim uticajem arapske klasične muzike. Kratak energičan uvod prekida prva strofa na judeo-španskom za kojom dolazi strofa na turskom i potom na srpskom jeziku.
Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
Nakon ispričane priče na različitim jezicima, dalje emocije iznosi Sinan Aćifović solom na klarinetu gurajući čitavu pesmu, uz sve glasnije javljanje glavne teme, do iznenadnog završetka.
Poslednja pesma „En el tu alto palasyoˮ donosi kontrast svojom teskobom, koju sa sobom nose stare sefardske romanse. Klavir počinje razlaganjem tužnog g-moll akorda uz bordun koji drži kontrabas. Njima se pridružuje kanun suptilnim pasažima koji vode do dueta Stefana Sablića i Branislave Podrumac.
Gotovo je nemoguće reći koji je od svih instrumenata ovde najviše doprineo opštem zvuku kakav će, sigurno, u svakom slušaocu pokrenuti najdublje emocije.
Las amores sefaradis iliti Sefardske ljubavi, nakon slušanja nas ostavlja u razmišljanju ne samo u vezi sa muzikom koju smo čuli. Razmišljamo i o čitavoj istoriji sefardskih Jevreja i njihove tužne nomadske sudbine, ali bez koje ove pesme i aranžmani, istina, ne bi postojali. Stoga dugujemo veliku zahvalnost svim članovima sastava Shira utfila na njihovom trudu da se ova divna tradicija sa velikim umećem sačuva i dalje prenese.
. . .
Trackbacks/Pingbacks