Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu
Dobrila & Dorian Duo : Pile šareno
SJF Records, 2023
Iznova osmišljena muzička naracija: album „Pile šareno” Dobrile i Doriana
Autor: Zvonko Dimoski
(Tekst je originalno objavljen na makedonskom jeziku, na portalu Umno, 9. aprila 2023. godine)
Tradicionalna muzika je samo naizgled ukorenjena isključivo u prošlosti, jer je ona danas, na sreću, zapravo aktuelnija kao nikada do sada. To je žanr koji u svetskim razmerama doživljava veću evoluciju nego što mi, slušaoci, možemo da zamislimo.
U proteklih nekoliko decenija, dešavanja u kulturno-istorijskom i regionalno-etnografskom kontekstu stvorila su nepravednu tenziju između tradicionalnog (narodnog) diskursa i izvođačke prakse makedonskog (regionalnog) izvornog melosa. Razloga za to ima mnogo, ali svakako da pojavom prodornih poznavalaca i istraživača biti izvornosti – analizirane i doživljavane van svojih prirodno postavljenih granica, odnosno promišljane van geografskog konteksta i mimo značenja reči i melodije – domaća (makedonska) izvođačka tradicija je postavljena kao entitet koji se i koji treba da se konstantno razvija, pritom, sa svesnim ciljem da postane alat za (re)konstrukciju makedonskog (regionalnog) kulturnog identiteta i da na taj način postane deo svetskog kulturnog nasleđa.
Album „Pile šareno” na vrhu top-liste Balkan World Music Chart za prvi kvartal 2023.
Neke muzičke tradicije, ali i istaknuti umetnici, namerno se okreću prošlosti, sa idejom i potrebom da je (re)definišu, pritom nenametljivo razvijajući kroz muziku osećaj za nacionalno-kulturni identitet u sadašnjosti i budućnosti. Veoma ubedljiv, a dodao bih i očigledan, jeste slučaj sa duom Dobrile Grašeske i Doriana Jovanovića, koji su svoju budućnost – a i budućnost materije kojoj su se okrenuli, kada su koncipirali svoj drugi zajednički projekat Pile šareno – osigurali, zahvaljujući tome što odabrane tradicionalne kompozicije ne samo da (re)aktuelizuju, nego i iznova osmišljavaju kao nove, specifične kompozicije.
Jedna od najznačajniih vrednosti ovog interdisciplinarnog ponovnog čitanja složenog fenomena kakav je, bez sumnje, domaća usmena i muzička tradicija, jeste mnoštvo postojećih konteksta, koji se ne svode na očigledne granice geografije i kulture, budući da i značenjski-interpretativno otkrivaju brojne nijanse utemeljene emocionalnosti, individulane lukavosti, prikrivene seksualnosti itd, razotkrivene kroz eksperimentalna imaginativna i subverzivna lutanja grlom Grašeske i neprkosnu virtuznost u stvaranju i oslobađanju zvuka iz instrumenta uda u rukama Jovanovića.
Dobrila & Dorian Duo na 9. festivalu „Todo Mundo” u Beogradu, 2021 (prikaz koncerta)
Njih dvoje zajedno nose savršenu sinergiju širokog izraza i harmonije, u kojoj se istovremeno nadopunjuju i stvaraju bezbedno tlo za neočekivana glasovno-aranžmanska rešenja, često prkoseći normiranim etno-očekivanjima.
U ovaj kreativni rizik su bezrezervno uronili, hrabro nudeći rešenja, koja bi bilo nepravedno porediti sa sličnim ekspresijama iz regionalne i svetske etno muzike. Jer, ovaj drugi album potvrđuje da duo razmišlja u kodu koji je sam izgradio.
Njihov savršeno izgrađeni dijaloški ambijent i osećanje sigurnosti tokom zajedničkog muziciranja dozvoljava svakom od ovo dvoje umetnika trenutke samostalne interpretativne moći, koja, pak, nikad nije usamljena, upravo zbog njihove stalne komunikacije kroz zajednički stvorenu muzičko-narativnu dihotomiju, gde osim muzičke harmonije, isplivavaju i osećanja lirskih subjekata iz odabranih pesama. Pritom, svaka je pesma formirana i donesena kao zasebna priča, kao folklorna bajka, koja sa dodatim novim značenjima i načinima oslikavanja karaktera likova otvara prostor za iskustveno epsko doživljavanje celog konteksta.
Ako je ud narav, onda glas predstavlja osećanje u svakoj pesmi. Kroz pesme smo vođeni pripovedanjem, koje nas nesvesno uvlači u svoj vrtlog iskustava.
Tako nam u pesmi „Poljak da bidam” ubrzo postaje jasno da je reč o skrivenom erotizmu u narodnom stvaralaštvu. Dok se Grašeska pretvara u zavodnicu, Jovanović preko ubrzanog tempa uvodi ritualne igre plodnosti i dobre žetve.
O nastupu Dua Dobrila i Dorian u Sarajevu, 2022
Glasovno-ekspresivne improvizacije u „Prošetala se Kalina” otkrivaju niz pozadinskih imaginativnih znaćenja, kao što su ogovaranje, nagoveštaj zuluma, familijarne kavge, te neočekivani izbor Kaline: ona pomaže Nikoli ‘ajduku, a ne bratu Stojanu (da li ste primetili smeh Grašeske?).
U izgrađenoj melanholiji, netipičnoj za naš (makedonski) folklorni izraz, duo donosi pitomi bol prelepe Đurđe u „Legnala Gjurgja na ramno gumno”.
Najviše iznenađuje priča o Ibrahimu Hodži, oblikovana kao sasvim nova kompozicija. Nakon najave sugestivne kletve u početnom stihu (obratite pažnju kako Grašeska artikuliše imenicu Bog), isto grlo, koje proklinje, kasnije postaje grlo kroz koje govori sam Ibrahim. A najava pokolja je upotpunjena smenama tempa za ples, kao i tempa konjskih kopita i uzbune.
O nastupu Dua Dobrila i Dorian u Skoplju, 2022
Najkompleksnije je osmišljena i izvedena „Elaj Riste, elaj”, u kojoj Grašeska počinje da mami i da se dodvorava Risti, da bi, ohrabrena Jovanovićevom instrumentalnom pratnjom, izašla na megdan sa međusobnim i zasebnim nadmudrivanjima dvoje zaljubljenih.
Dorian Jovanović, dobitnik nagrade „Draškoci” za 2021. godinu
U „More pofali se”, duo veoma realno i razigrano predstavlja Baba Martu kao ludu i nepredvidljivu, stvarajući atmosferu prave jurnjave, u kojoj ud u galopu juri glas hvalisave Marte.
Grašeska kao narikača interpretira „Više selo”, oslikavajući tugu bele Nede i strah od Čume, vodeći nas u prigušenu seosku atmosferu u kojoj je sve uzavrelo, ali nastaje i sadržajna tišina, u trenutku kada je Neda zamoljena da Čumi dâ platno za njenu decu, čumiće.
„Mori, dej Neveno” je strasna romansa, tako potrebna novom, sadašnjem vremenu – budući evergrin za igranke.
Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
Dajući pesmama i odabranim motivima sadržaj pun značenja, duo Dobrile i Doriana je ovaj deo domaćeg (makedonskog) repertoara i izvođačke tradicije ne samo iznova osmislio i uneo, već ga i trajno upisao u makedonsku (balkansku) kulturnu memoriju. Njihov pristup, predstavljen kao koncept savremenog iskustva komunikacione tehnologije, sigurno će oblikovati načine gledanja/slušanja domaćeg i regionalnog folklora, sa realnom šansom da utiče na to kako svi mi doživljavamo i razumemo muziku, kulturu, nasleđe, kao i zajedničku kulturnu memoriju.
. . .