In Memoriam: Veljko Nikolić – Papa Nik

Zauvek nas je napustio Veljko Nikolić – Papa Nik (03. 01. 1956 – 20. 02. 2023), izuzetan čovek i umetnik. Ovaj In Memoriam, u formi toplog, ličnog osvrta, donosi Oliver Đorđević, predsednik World Music asocijacije Srbije, koji je sa Papa Nikom godinama drugovao i sarađivao.

Veljko Nikolić – Papa Nik, 2018 (foto: el gvojos)

Umetnička fikcija, hipotetička vizija kulture ili imaginarni folklor, kako god nazvali proces stvaralaštva Veljka Nikolića – Papa Nika, bio je nalik njegovom životu. Hodao je na zemlji, ali uvek u oblacima – i dok je stvarao muziku ili gradio tzv. Paukov grad (Sasuku) u šumi na Adi Ciganliji, koji je, kako je govorio, predstavljao artificijalnu civilizaciju, ili dok je pevao na izmišljenom jeziku, ili kada da se bavio avio-modelarstvom, koji je bio njegov strastveni hobi, ili kada je slikao i crtao, u čemu je bio izuzetno vešt i kreativan, ili dok je glumio u pozorištu…

U prilikama kada sam bio sa njim, prisustvovao sam erupcijama ideja, najavama umetničkih projekata i nadahnućima, nesvakidašnjim, neobičnim… Maštovit, produktivan, jedinstven, dostojanstven, beskompromisan kada je umetnost u pitanju. Upoznat sam da je odbijao saradnje koje ga ne bi činile ispunjenim, gde ne bi pružio svoj doprinos.

Bio je jedan od pokretača world music pravca u Srbiji i među kreatorima ove scene kod nas, s obzirom da je još sredinom 70-ih godina 20. veka koristio tradicionalne instrumente u svom fuzijskom stvaralaštvu. Između ostalih, sarađivao je sa Lalom Kovačevim, Milošem Petrovićem, Mališom Draškocijem, Dušanom Bogdanovićem, Borisom Kovačem, Bata Kandom, Jovanom Maljokovićem, Sanjom Ilićem i grupom Balkanika, Bokijem Miloševićem…

Veljko Nikolić – Papa Nik, oko 1977. godine (iz zaostavštine Papa Nika)

Saradnja sa Milošem Petrovićem je bila naročito plodonosna devedesetih godina, kada su objavili više studijskih i živih albuma. Nastupao je sa Ansamblom Renesans, sastavom Fish in Oil i grupom Institute koji je vodio više od 40 godina.

Svirao je klavir, gitaru, udaraljke, blok-flautu, saksofon, oprobao se čak i na kineskoj violini, i pravio sopstvene instrumente od najrazličitijih materijala.

Papa Nik, koncert Ansambla Renesans, devedesetih godina 20. veka (iz zaostavštine Papa Nika)

Posebno je bio posvećen grupi Institute, koju je osnovao 1974. godine sa Srđanom Aleksićem – Fraparegom, sa kojim je studirao arhitekturu. Opus ovog alternativnog beogradskog sastava u najširem smislu može se označiti kao eksperimentalni etno-džez, sa velikim uticajem afričke, indijske i balkanske muzike. Kroz ovaj sastav je u periodu, dugom više od 40 godina, prošlo nekoliko stotina muzičara, uključujući i više muzičara iz Afrike, koji su kraće ili duže bili njegovi članovi.

Povodom 40 godina grupe Institute, World Music asocijacija Srbije je 2014. objavila desetostruki CD-box set sa pratećim bukletom, a 2018. godine je Papa Nik dobio nagradu „Vojin Mališa Draškoci” koju dodeljuje upravo WMAS.

Sećanje na tebe oživljavaćemo tvojom muzikom. Haugh, prijatelju.

Tvoj Dr Weeso Opocha

. . .