Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje
Mazurka i oberek jesu moj jezik i moj put
Jedanaesti „Todo Mundo” u Beogradu zatvoriće fantastični poljski sastav Janusz Prusinowski Kompania. U susret ovom koncertu na trećoj večeri festivala, zakazanom za 23. septembar 2023. u Jevrejskom kulturnom centru, uradili smo intervju sa vođom sastava, Janušem Prušinovskim, čovekom i umetnikom koji interpretira, poznaje i duboko voli tradicionalnu muziku rodne zemlje. Dodajmo informaciju da će u saradnji sa festivalom „Todo Mundo”, kroz projekat „Sounds of Europe” Centar za kulturu Grocka takođe ugostiti Januševu ekipu, u okviru koncertne serije „Muzička bašta”, 22. septembra.
Autor: Marija Vitas
Već samo slušanje muzike u izvođenju Januša Prušinovskog i njegove Kompanjije može na nas da deluje kao wellness-program, a ako dođe i do razgovora sa Janušem, onda to sve zajedno poprima obeležja jedne duševne i intelektualne terapije.
Januš Prušinovski je vrhunski umetnik, pre svega violinista, ali dovoljno elastičan i za druge instrumente, kao i za svoje vokalne ekspresije. On je i posvećeni istraživač poljskog kulturnog nasleđa, izuzetan poznavalac tradicionalne muzike, ljubitelj odlazaka na teren… Sve te aktivnosti – sviranje, rad sa bendom Janusz Prusinowski Kompania, istraživanje, proučavanje, vođenje radionica itd – zaokružuje svojim celovitim pogledom na ljudsko biće, te rodoljubljem, produhovljenošću i naglašeno pozitivnim sistemom vrednosti.
· Kako je došlo do vašeg ličnog zbližavanja sa poljskom tradicionalnom muzikom? Opišite nam svoje odrastanje i, s tim u vezi, muzičko okruženje.
„Rođen sam na selu a, bez promene adrese, živim u gradu. Grad je značio promenu predela, okruženja, ali i celog života. Moji roditelji su voleli da pevaju i igraju; pevali su kod kuće, uz manje teške radove u polju, prilikom susedskog okupljanja i na porodičnim i crkvenim slavljima. Jedan komšija je svirao poljsku pedalnu harmoniku – koju sam ja, konačno, i nasledio – pa su često bili organizovani plesni skupovi. Moja starija braća i sestre takođe su svirali neke muzičke instrumente. Dakle, ja sam bio sastavni deo čitavog tog sveta. U okolini je vladala tišina, pa sam puno pevao sve te pesme mojih roditelja, svirao harmoniku, dulcimer i konstruisao udaraljke od lonaca i praznih limenki.”
„Muzika je bila organski deo života: iskustvo zajednice, molitva, izražavanje emocija i uzajamnog deljenja.”
· Ako ne grešim, Janusz Prusinowski Kompania poseban akcenat stavlja na muziku središnje Poljske. Po čemu je taj deo Poljske specifičan kada je reč o tradicionalnoj muzici i kulturnom nasleđu?
„U muziku središnje Poljske sam se zaljubio pre 30 godina, u vreme kada je ta muzika bila nepoznata i zanemarena. Inspiracija mi je bio profesor Andžej Bjenjkovski (Andrzej Bieńkowski), čiji me je film The Last Village Musicians toliko dirnuo, da sam odlučio da se upoznam sa tom muzikom, da je sviram i tada sam dobio prva uputstva i adrese kuća seoskih svirača. Shvatio sam – i to je bilo prosvetljenje – da melodije obereka i mazurke iz srednje Poljske jesu moj jezik i moj put. Ja pripadam ovoj kulturi, to je moje. Oberek i mazurka – sa raznim lokalnim varijantama i nazivima – najvažniji su muzički žanrovi središnje Poljske. Tri plesna koraka, malo drugačijih dužina i naglasaka, čine temelj ritma. Ovo izvode bubanj i basetla. Na toj trotaktnoj osnovi odvija se melodija, formulisana na način na koji ljudi govore poljski jezik. Dakle, imamo različiti broj slogova – od jednog do pet – koji se pevaju u ovom trotaktnom ritmu. Pevanje je bilo uobičajeno u selu i ljudi su stvarali melodije, izražavajući svoje emocije, odnose i smisao za humor. Melodiju sviraju violina i poljska harmonika.”
„Ova muzika iz središnje Poljske primer je jedinstva – zajedništva ritma, melodije, jezika, plesa i improvizacije. Ta muzika istovremeno izražava kako pripadnost lokalnoj zajednici, tako i ličnu slobodu. Ona je živi izvor kulture.”
· Pretpostavljam da, izvan Poljske, kada neko čuje reč mazurka odmah pomisli na Šopena. Za vas je, verovatno, mazurka najpre asocijacija na tradicionalnu formu koja jeste bila inspirativna i velikom kompozitoru romantizma. Šta za vas sve predstavlja mazurka?
„Mazurka ili oberek – budući da su se u mnogo slučajeva ti nazivi koristili naizmenično – jeste tradicionalni jezik ljudskog, narodnog izražavanja sve do danas. Za mene mazurka ima dva značenja. S jedne strane, to je baština melodija, izražajnosti, poetskih fraza i plesnih koraka moje nacije, pojedinih ljudi koje sam poznavao, a sa mnogima od njih sam bio blizak. S druge strane, to je pristupačni izvor za nove melodije, priče i situacije koje se mogu dogoditi u budućnosti.”
„Ovo je poljski doprinos svetskoj nematerijalnoj baštini i, ujedno, poljski džez.”
„Većinu repertoara koji sviram naučio sam direktno od seoskih svirača. Piotr Gaca, Jan Gaca, Jan Lewandowski, Kazimierz Meto, Tadeusz Kubiak i mnogi drugi, moji su majstori i učitelji. Od njih sam naučio melodije, načine interpretacije i improvizacije melodija mazurke i obereka. Učio sam da imitiram boju zvuka njihovih violina i stavljam prste tačno na određena mesta, posmatrao sam ih dok su svirali – kako su sarađivali u bendu i kako su vodili plesne zabave, reagovali na energiju ljudi i svirali ono što su im plesači pevali. Kada sviram te melodije, ponekad osetim njihovo prisustvo i radost zbog toga što ja, odnosno mi, čitav bend, dobro sviramo njihovu muziku.”
„Generacija Poslednjih seoskih svirača umirala je tokom poslednje tri decenije. Događa se da mi – muzičari iz našeg miljea – sviramo na njihovim sahranama, na grobljima, iznad njihovih grobova, i to njihove omiljene mazurke i obereke. Sviramo nebesima, onako kako su oni voleli i želeli.”
„To iskustvo sviranja uz seoske majstore je takođe ključno prilikom učenja iz arhivskih terenskih snimaka, pa čak i iz nota – jer etnomuzikolozi 19. veka, poput Oskara Kolberga, još nisu imali fonografe. Postoje stotine i hiljade melodija, više nego što čovek za ceo život može da zapamti.”
· Koliko danas Poljaci u proseku poznaju tradicionalnu mazurku?
„Zahvaljujući inicijativama kao što su The House of Dance, festival Mazurkas of the World i mnogi lokalni Tanz Tabors-i, dosta je ljudi iz mlađe generacije naučilo mazurke, obereke i tradicionalnu muziku. Ali, statistički, to je mali procenat u celom društvu. Mnogi ljudi nisu svesni postojanja tradicionalne muzike. Samo na nekoliko TV i radio-stanica može to da se čuje. Međutim, na internetu postoji sasvim prikladna prezentacija ove muzike. Ples je ključno iskustvo za ulazak u svet mazurke. Jer, muzika je potpuno drugačija od savremenih popularnih žanrova, ali kada krenete da se okrećete i vrtite, onda to počinje da deluje na fizičkom i psihičkom planu. Menja stanje uma i otvara čoveka ka njegovom spoljašnjem i unutrašnjem biću. To je naličje usamljenosti, lek za mnoge psihološke i sociološke probleme, kao i izazove današnjice.”
· Kakav je vaš doživljaj Šopenove zaostavštine mazurke? Jedan od koncertnih projekata Kompanjije je upravo vezan za Šopenovo delo.
„Dok sam u muzičkoj školi učio klavir, svirao sam neke Šopenove kompozicije, među kojima i mazurke. Voleo sam ih! Siguran sam da je Šopen poznavao i govorio drevnim jezikom mazurke, kojim su se služili seljaci i seoski svirači. To je tada bilo zajedničko za celo poljsko društvo. Naši koncerti povezani sa Šopenom imaju za cilj da pokažu jedinstvo tradicionalne muzike i Šopenovog dela, kao i jedinstvo pesme, improvizacije i plesa.”
„Kada sviramo sa pijanistom, mi ga pozivamo da sa nama improvizuje na temu seoskih mazurki, a kada naša grupa svira neke Šopenove kompozicije na violini, basetli i barabanu, time želimo da pokažemo da one zaista mogu da zvuče kao tradicionalna muzika.”
· Vi ste do sada ostvarili niz tematski raznovrsnih, vrlo atraktivnih koncertnih projekata – From berek to oberek, Jorney of songs, The Carol Concert itd. Smatrate li da je, osim vaše vrsne svirke, i to jedan od razloga za uzornu karijeru Kompanjije izvan granica Poljske, budući da samo retkim interpretatorima tradicionalnog zvuka uspeva da razviju ozbiljniju koncertnu aktivnost van svoje zemlje.
„Zanimljivo je da je većina naših koncertnih projekata ipak usmerena na poljsku publiku. Osmišljavamo razne interaktivne koncerte namenjene deci, mladima ili ljudima iz raznih krajeva, kako bismo obnovili vezu sa tradicionalnom muzikom. Edukacija i animacija su naše važne aktivnosti i želja nam je da često sviramo kod kuće. Mislim da je naša međunarodna karijera utemeljena na tome što stalno otkrivamo, učimo i delimo muziku, koja jeste jedinstvena i autentična, a trudimo se da ovaj posao radimo što bolje. Čini se da svet to ceni.”
· Kompanjija je u jednom periodu nanizala čak tri albuma: Mazurki (2008), Serce (2010) i Knee-deep in heaven (2013), da bi potom bilo objavljeno samo još jedno izdanje: In the footsteps (2019). Slabija diskografska aktivnost, međutim, nimalo ne remeti vašu karijeru. Šta je vama povod za pripremu i snimanje albuma?
„Osim ta četiri CD-a, snimili smo mnoge druge, u različitim spojevima i konfiguracijama: Fantasie on Polish Themes (sa klasičnim pijanistima), Inspired by Lutosławski (sa džez muzičarima i Gražinom Augušćik/Grażyna Auguscik), Polska – Dance Paths (sa švedskim muzičarima), Where is Short John/Gdzie się podział Kusy Janek (muzika za i sa decom) i tako dalje. Trenutno radimo na albumima sa tradicionalnim i komponovanim pesmama za četiri godišnja doba. Snimamo i sa našom decom, budući da smo postali prave muzičke porodice. Sviramo puno još nesnimljenih pesama i učimo sve više i više. Kada te nove melodije u nekom trenutku stvore priču koju želimo da podelimo, tada snimamo novi CD.”
Reportaža o festivalu „Gardens of Sounds” (2022) u Katovicama, Poljska
· Kakav koncertni projekat očekuje publiku na vašim premijernim koncertima u Srbiji, u Grockoj i u Beogradu?
„Nadam se da ću sa srpskom publikom da podelim lepotu i bogatstvo poljske muzike i vitalnu energiju improvizacije na temu mazurke. Da bih osmislio program za koncert, prvo moram da vidim lica ljudi zemlje u koju dolazimo, da osetim atmosferu, da čujem melodiju jezika. Kada sviram na koncertu, želim da budem u dubokom kontaktu sa ljudima koji slušaju – ili plešu – našu muziku.”
Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
· Da li su interpretatori tradicionalne muzike svoga naroda zainteresovani za tuđe tradicionalne muzike? Koliko ste bliski sa kulturnim nasleđem Srbije?
„Zadivljeni smo koliko je ljudska kultura bogata i raznolika, kako je svaka nacija, svaka regija, svaka planinska dolina i svako selo moglo da stvori jedinstvenu kulturu i muziku i kako se sve te tradicije mogu temeljiti na univerzalnim ljudskim iskustvima, potrebama i snovima. Nismo još bili u Srbiji, a kamoli u srpskim selima, ali smo u filmovima čuli i videli tu fascinantnu muziku i kulturu. Pesme, tehnika pevanja, plesovi, nepravilne fraze, zvuk instrumenata… Fantastično! Ali, ovo je samo pogled spolja, „turistički”. Da biste učinili nešto dragoceno, morate da budete unutra, da razumete i osetite detalje govora i plesnih koraka. Želja nam je da doživimo srpsku muzičku tradiciju, da je okusimo. Tako možda možemo da nađemo zajednički muzički prostor. Otvoreni smo, radoznali i radujemo se dolasku u Srbiju.”
. . .