Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Zvuk pustinje

Vje Farka Ture dolazi prvi put u Srbiju, na otvaranje 11. festivala „Todo Mundo” u Beogradu, u klubu Zappa Baza, 21. septembra, sa početkom večeri u 20 sati.  U susret premijernom nastupu, magazin „Etnoumlje” donosi svež intervju sa umetnikom…

Autor: Marija Vitas

Vje Farka Ture (foto: Lassi Koné)

Mali je u svetu verovatna najproslavljenija afrička država, kada je o muzici reč. S druge strane, procenat stanovnika drugih kontinenata, koji su imali priliku da otputuju u Mali i dožive ovu zemlju, izuzetno je nizak. Tako je Mali pojam koji publika širom sveta spoznaje pre svega putem koncerata brojnih malijskih zvezda i zvezdica. Među njima je i gitarista, pevač i kompozitor Vje Farka Ture (Vieux Farka Touré), predstavnik tzv. pustinjskog bluza, umetnik uz čije se ime, po pravilu, vezuje i uspomena na njegovog oca, legendarnog muzičara Alija Farku Turea (1939 – 2006).

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Često se naglašava da je pred Vjeom ranije bio težak zadatak – da kao muzičar izađe iz senke svog oca. Međutim, ako uzmemo u obzir i zemlju iz koje potiče, reklo bi se da je taj zadatak sticanja pažnje javnosti bio još veći, budući da je Mali do sada iznedrio veliki broj izuzetnih, u svetu proslavljenih umetnika i grupa: Tinariwen, Tamirkest, Baseku Kujate, Habib Koate, Rokia Traore, Afel Bokum, Fatumata Diavara, Tartit, Balake Sisoko itd.

Zahvaljujući talentu, radu i upornosti, Vje je našao svoj put, kojim sada čvrsto korača. Iza sebe ima šest albuma, stalno rastući broj novoosvojenih koncertnih teritorija (i sve veću i vatreniju publiku), a uz to je posvećen i humanitarnom radu. Na festival „Todo Mundo” dolazi sa svojim trijom, u kom su i Adama Kone (bubnjevi, kalabaš) i Maršal Henri (bas-gitara)… U susret tom koncertu, Vje odvaja trenutak za intervju za „Etnoumlje”.

· Kakvo vam je muzičko okruženje bilo u detinjstvu?

Kao dete sam voleo da slušam svog oca kako svira gitaru i vežba sa drugim muzičarima. U mojoj kući je uvek bilo nekih muzičara i zaista je divno što je sve to bilo deo mog odrastanja. Otac je voleo, između ostalog, američki bluz, a dobro se sećam vožnji po pustinji u njegovoj Toyoti 4×4 i Bi Bi Kinga, koji se čuo sa stereo uređaja u kolima.

Vje Farka Ture (promotivna fotografija)

· Kakav Mali težite da uživo dočarate stranoj publici? Šta je ono što, kao muzičar, aktivista i humanista, a pre svega kao dete Malija, rado prezentujete, pored same muzike, sviranja gitare i pevanja?

Ljudi mi često kažu da u mom sviranju gitare mogu da čuju zvuk pustinje. Uvek mi je drago kada čujem takav komentar. Zaista bih voleo da moji koncerti omogućavaju ljudima da osete kakav je Mali, a možda i da ih podstaknu da više saznaju o bogatoj malijskoj kulturnoj baštini ili da čak posete Mali, koji nije velika zemlja, ali je vrlo raznolika! Tu postoji mnogo jezika i etničkih grupa, ali ima i puno toga što u skorije vreme stvara podele među stanovništvom. Na svojim koncertima volim da govorim publici o tome koliko je važno biti zajedno, udruženo, jedinstven kao država i da ne treba nikome dopustiti da to poremeti. Težim tome da na neki način publici predstavljam stvarnost Malija i prenosim svoju nadu za budućnost zemlje.

Vje Farka Ture (foto: Lassi Koné)

· Nije lako izdvojiti se u jakoj konkurenciji, kakva krasi malijsku scenu. Da li smatrate da je ključan vaš gitarski stil koji ste razvijali, usavršavali i profilisali, ili još nešto?

Mislim da malijski muzičari, uopšteno, veoma podržavaju jedni druge. Ako sam na turneji, uvek se radujem da sretnem kolege muzičare iz Malija i slušam njihove nastupe. Ne želim da o nama razmišljam kao da smo jedni drugima konkurencija, ali se slažem da se ovde radi o pronalaženju vlastitog stila i glasa. Da biste bili uspešni, morate da otkrijete šta je ono što imate da kažete i da budete autentični, svoji. Jednom, kada kao umetnik otkrijete svoj glas, potrebno je samo da ga razvijate i da se trudite da rastete kao muzičar.

· Imate li kalabaš u stanu u kom živite? Da li vam se ovaj instrument iz doba mladosti i danas nađe pod rukama? Kakvo mesto u vašoj svakodnevici generalno zauzimaju tradicionalni instrumenti i izvorna muzika Malija, Zapadne Afrike i šire?

Da, imam kalabaš i sviram ga s vremena na vreme. To je prvi instrument koji sam svirao, tako da mi je odavno u krvi. Ja volim da iz razonode sviram i isprobavam razne instrumente i volim čistu izvornu muziku, koju radije slušam nego onu preterano obrađenu, napravljenu pomoću kompjutera. Tradicionalni instrumenti i muzika imaju važnu ulogu u Maliju, ali muzičari nemaju toliko prilika za koncertno predstavljanje tradicionalne muzike, bar ne onoliko koliko bi trebalo. Puno truda mora da se uloži da bi se takva muzika uključila u program nekog festivala ili koncerta. Ljudi koji podržavaju tradicionalnu muziku rade zaista važan posao.

Vje Farka Ture (promotivna fotografija)

· Kada smo kod pojma roots, stižemo do vašeg najnovijeg albuma Les Racines, koji donosi dublje uvezivanje sa songajskom tradicijom severnog Malija. Šta sve podrazumeva vaš povratak korenima i šta je ono tipično songajsko što publika može da oseti?

Les Racines je prvi album na kom sam se odlučio za istu instrumentaciju i stil kakav je moj otac koristio na svojim slavnim izdanjima, dok su moji prethodni albumi više istraživali drugačije zvukove i stilove. Mislim da songajski zvuk počinje sa ritmovima kalabaša, na koje nadograđujemo melodije. Rekao bih da publika dobro oseća te ritmove koji, mada je reč o drevnim ritmovima, danas zvuče sveže i novo.

Osećam se snažno povezanim sa prošlošću i isto tako mislim da je prošlost osnova na kojoj možemo da gradimo, spoznajući načine njene reinterpretacije.

Uvek mi je zanimljivo kada naknadno shvatim da je neka stara pesma, koja je uveliko prestala da se čini relevantnom, zapravo povezana sa našim modernim životom.

· Kako biste nam najkraće uporedili i predstavili pojmove: songajska muzika, muzika Malija, pustinjski bluz i muzika Zapadne Afrike? Koje su sličnosti i razlike, spone i suprotnosti?

To je složeno pitanje, ali pokušaću da odgovorim. Songajska muzika dolazi od tradicionalnih ritmova i plesa Takamba. Tu muziku su moj otac i drugi muzičari prilagodili gitari. Mali je vrlo raznolika zemlja, a njegova muzička tradicija može da se prati unazad, sve do Malijskog carstva od pre nekoliko vekova. Rasprostranjenost Carstva i uloga muzike u Carstvu pomogli su da Mali postane tako važna zemlja kada je reč o muzici. Koreni bluza dolaze iz Afrike… I moj otac je voleo američki bluz, pa je kroz pustinjski bluz ostvarena ta kružna veza. Zapadnoafrička muzika je još širi pojam, ali postoje određene ideje koje se prenose kroz različite regionalne stilove. Ritmovi mogu biti različiti, ali princip call and response u instrumentalnim deonicama ili glasovima jeste zajednički imenitelj.

· U kojoj meri prilagođavate program određenoj zemlji ili gradu u kom nastupate?

Svaki koncert je drugačiji. Obično napravim izbor pesama sa svih svojih albuma. Pesme, pre svega, biram prema mestu na kom nastupam, a ne prema zemlji u kojoj se nalazim. Na primer, koncertna dvorana u kojoj svi sede podrazumevaće više akustičnih pesama koje publika može pažljivo da sluša, dok se u klubu odlučujem za pesme uz koje će ljudi da plešu. Svakako, uvek mi je uzbudljivo da svoju muziku predstavim novoj publici i uvek se radujem da upoznam neko novo mesto…

. . .