RUBRIKA: Uši pišu

Lajkó Félix & VOŁOSI : Lajkó Félix & VOŁOSI

Fonó Budai Zeneház, 2019

Čista, savršena muzika

Autor: Marija Vitas

lajko felix & volosi

Naslovnica albuma „Lajkó Félix & VOŁOSI” (foto: Michal Łuczak, dizajn: Dóra Kiss)

Hvala Bogu da je skovan termin world music! Ako ni zbog čega drugog, onda zarad projekata Lajka Feliksa. Da makar negde mogu da se svrstaju, a i to uglavnom u cilju delotvornije promocije i prodaje. Ne da se Feliks uhvatiti ni za glavu ni za (đavolji) rep. I odveć je doživljen kao đavolji violinista, što ga, pre svega, dovodi u vezi sa svojim dva veka starijim kolegom Nikolom Paganinijem, koji je, prema legendi, prodao dušu đavolu, te tako postao vrhunski violinista neshvatljivih razmera.

Ne znam da li je Feliks na neki način napravio pakt sa nečastivim, ali ja taj đavolski element doživljavam na poseban način. Feliks ne pripada đavolu. On je sam (kao) đavo, kome su folklorno-istorijske naslage dale sposobnost da menja (muzička) obličja i da na razne načine iskušava nas, obične smrtnike, željne izazova i strasti, ali često nespremne da iste nadvisimo.

Poigrava se sa nama već u prvih pola minuta muzike na albumu, dok „hekla” uvod (koji, pritom, više liči na kadencu nego na uvod u neko delo), prolazeći na malo prostora kroz svetove klasične i narodne muzike, a da sve to ne liči na pačvork, nego na jedinstvenu celinu, sa glavom, telom i, naravno – repom.

No, nije ovo priča samo o Feliksu, jedinstvenom srpsko-mađarskom violinisti, koga je majka rodila neukrotivog i sklonog neprestanom traganju za zvucima i muzičarima zgodnim za saradnju. Vatrena, furiozna, a katkad i vrlo nežna i raspevana Feliksova violina ukrstila se pre neku godinu sa poljskim gudačkim kvintetom VOŁOSI, najpre na sceni, a od ove godine i na nosaču zvuka.

Lajko Felix & VOŁOSI in Novi Sad

Koncert Feliksa Lajka i kvinteta VOŁOSI na NOMUS-u, 2019. Foto: Srđan Pabllo Doroški

Album, na neki način, no name – budući da se zove isto kao i ovaj svojevrsni ansambl – kao da je svesno napravljen takvim da ne budi vanmuzičke asocijacije, konotacije, emocije, kontekste. Kao da su muzičari, jednostavno, svirali, samo svirali, džemovali, postepeno uobličavali muzičke pokrete i slojeve, te došli do celina/numera (ne sumnjam da ih ima mnogo više od devet, koliko se nalazi na disku), kojima je, onda, trebalo nadenuti ma kakve nazive. A kada odslušate nešto što se zove „Speedmotion” ili „Valse”, „Slowmotion” ili „Side”, kada vas zgrabi fascinantna muzika, neodoljiva u svojoj jednostavnosti i složenosti, onda spoznate i to koliko nazivi mogu biti nevažni i kako muzika ima moć da zrači u svom samostalnom sjaju, po strani od bilo kakvih drugih ljudskih aktivnosti, sklonosti i osećanja.

Album Lajkó Félix & VOŁOSI je čista muzika. Savršeno muzičko biće u ekstazi, u tom osećanju oduševljenja, beskrajne radosti, ushićenja bliskog ludilu.

Šta sve spaja gudački kvintet VOŁOSI i Feliksa? Izvanredna pojedinačna tehnička baratanja instrumentima, genijalna sposobnost da se iz tonova izvuče i publici prenese to čisto, savršeno muzičko (ili, muzikalno) biće, koje se istovremeno daruje i najvišoj instanci – da l´ Bogu il´ Đavolu… Šestoricu svirača spaja i odlično kompoziciono-aranžmansko tkanje ideja i zvučnih poriva (pored dominantnog Feliksovog autorskog pečata, javljaju se u ulozi kompozitora, u tri numere, i violončelista Stanisław Lasoń i violista Jan Kaczmarzyk).

Project of Lajko Felix & VOLOSI

Lajkó Félix & VOŁOSI (foto: Gábor Erdélyi)

Iznad svega, pak, ove muzičare spaja umeće plivanja između žanrova, ali ne u smislu umešnog pravljenja kombinacija i „koktela” od raznih sastojaka. Ne, Feliks i Vološi plivaju na sredini, daleko od žanrovskih obala i predela. Kao što ćemo za neko dete, mada po crtama lica na prvi pogled ne liči na majku ili oca, reći da „ima nešto” na roditelja, pri čemu se ne može tako lako objasniti šta je „to nešto”, tako se i za muziku Lajkó Félix & VOŁOSI može reći da „tu ima nečega” karpatskog, istočnoevropskog, nečega što je džez, rok… Ali, samo onaj ko bi se bavio minucioznom muzičkom analizom dela Feliksa i umetnika iz sastava VOŁOSI, možda bi mogao da mikroskopski precizno raščlani sastojke, te odvoji „protone” i „neutrone”.

Here is the album review in English

Dotad, prepustimo se ovom albumu na kom se, neretko kroz jednostavan harmonski sled od samo četiri akorda u „loop”-u, razvija uzbudljivo muzičko biće. Ono katkad puzi („Crawler”), pa se okrene naglavačke („Upside Down”), izvuče iz jarka u koji je upalo („From the Ditch”), trči nizbrdo („Downhill”)… Šta god da radi, gotovo uvek je obuzeto zanosnim kontrapunktom različitih gudala i prstiju. A u gudačkom kontrapunktu, obično je Feliksova violina ta koja najviše „petlja”. Pomahnitalo jurca kroz gustu VOŁOSI-šumu, tako da se, zaista, ne može uhvatiti ni za glavu ni za rep.