Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Merima Ključo & Jelena Milušić : La Convivencia

Merima Ključo & Jelena Milušić, 2022

Moćno muzičko i kulturološko iskustvo

Autor: Ivana Dimitrijević

Priča o Flori Jagodi je čudesna, baš kao i njena muzička zaostavština. Flora Papo je rođena u Sarajevu 1923. godine, i harmoniku je naučila da svira još kao devojčica. U vreme kada su nemačke trupe pregazile Jugoslaviju i započele hapšenje Jevreja, Florin otac je odlučio da spase svoju osamnaestogodišnju ćerku tako što će je poslati u Split kod prijatelja, sa lažnim dokumentima.

Split su u to vreme kontrolisali Italijani, koji nisu odvodili Jevreje u koncentracione logore, već ih internirali na dalmatinska ostrva. U velikoj žurbi, Florin otac joj je skinuo žutu zvezdu sa rukava i, pošto više nije bilo karata za voz, dao joj harmoniku u ruke, rekavši joj da uđe u voz i svira sve do Splita.

Tako je i bilo – uprkos strahu, Flora je svirala, i nije je slušao samo celi kupe, već i kondukter koji je i zaboravio da joj traži kartu.

Kasnije, u Splitu su joj se pridružili i roditelji, i zajedno su internirani na Korčulu. Odatle, porodica Papo će u ribarskim čamcima pobeći u Bari. U Italiji, Flori upoznaje američkog vojnika po imenu Hari Jagoda, za koga će se udati i sa kojim će se skrasiti u porodičnom domu u Ohaju, 1946. godine. U Americi, Flora Papo postaje Flori (Flory) Jagoda.

Spasavši se poput Aske od vuka svojom umetnošću, Flori je celi život posvetila muzici. Tokom  svog dugog života (umrla je 2021. godine u 98. godini), objavila je pet muzičkih albuma sefardske muzike na ladino jeziku. Osim toga, Flori je bila i mentor mladim muzičarima zainteresovanim za tradicionalnu muziku.

Album „La Convivencia” na Balkan World Music Chart TOP 10 listi za treći kvartal 2022. godine

Kao priznanje za svoj kulturni doprinos, 2002. godine joj je dodeljena nagrada National Heritage Fellowship, što je najveće priznanje za izvođače tradicionalne muzike u Americi.

La Convivencia je album na kome dve umetnice odaju poštovanje muzičkom bardu sa ovih prostora. Merima Ključo, priznati i nagrađivani izvođač na harmonici, i sama bežeći od rata u Bosni 1993, našla se u Holandiji, a potom u Americi, odakle se vratila u Bosnu, pa u Hrvatsku. Jelena Milušić je takođe svetski priznata pevačica, poznata po virtuoznim vokalnim interpretacijama jevrejske i romske muzike.

Prikaz albuma „Lume” Merime Ključo i Jelene Milušić

Njih dve, ujedinjene po drugi put (prvi put je to bilo na albumu Lume) pružaju slušaocu jedno moćno muzičko i kulturološko iskustvo. Album, čiji naziv se prevodi kao koegzistencija, vodi nas na putovanje Evropom, tragovima sefardskih Jevreja.

Maestralno izvođenje Merime Ključo i Jelene Milušić, kao i čudesna poetika pesama, koje spajaju ne samo različite tradicije već i priču i pesmu stavljajući ih jednu pored druge tako da i koegzistiraju i međusobno se dopunjuju, brzo nas kupuju, i predstavljaju nam svet očima jevrejskih žena.

Na albumu se nalazi deset pesama: Flori je autor prvih pet, dok se album završava tradicionalnim pesmama, koje je Flori zabeležila i sačuvala od zaborava.

Muzičko putovanje započinje u Sarajevu; u prvoj pesmi, „Pesah Ala Mano” vidimo baku, koja se užurbano priprema za proslavu, i unuke, koji joj pomažu da očisti kuću od svakog traga prašine. Druga pesma, „Hamisha Asar” vodi nas na jevrejski praznik, koji se odvija u Bosni. Tu se jedu baklave, govori ladino, a svira španska muzika na balkanski ritam.

Prikaz albuma „Yo hanino, tu hanina” dua Barimatango

Potom, u „Yo Hanino, Tu Hanina”, slušamo o momku koji traži od devojke da se uda za njega, jer je prelepa, ali nam ona otkriva i da momak traži prevelik miraz koji njen otac ne može da plati.

U pesmi „Madre Miya Si i Muero” nismo više na proslavi, već silazimo u dubine sevdaha, ovog puta na sefardski način, i slušamo o devojci koja zahteva od svoje majke da, ukoliko umre mlada, njen kovčeg nosi dvanaestorica mladića, kako bi mogli da vide koliko je bila lepa, a da nikad neće biti njihova.

Intervju: Jako el Muzikante

„La Yave de Espanya” (Ključ iz Španije) setna je pesma, u kojoj se Flori priseća starog običaja. Naime, bežeći od progona u Španiji, sefardski Jevreji su sa sobom nosili ključeve svojih kuća u Španiji i čuvali ih kao porodične relikvije. Flora je ključ svoje porodice čuvala u svom domu u Americi.

Čini se kao da je prva tradicionalna pesma na albumu, „La Tore” (Kula), težište celog albuma. „La Tore” je više od pesme, to je legenda. Govori o princezi, koju otac zatvara u visoku kulu nasred mora da bi je spasao od proročanstva prema kom će je kao devojku ujesti zmija otrovnica. Devojka, međutim, doziva mornare, od kojih se jedan i zaljubljuje u nju. Ovo je priča Jevreja koji su se, bežeći iz Mletačke republike, zatekli u Dubrovniku i Splitu. U toj moćnoj priči, koja do nas dolazi uz očaravajuću melodiju, odzvanjaju stare priče o sirenama i trnovoj Ružici iz korpusa evropskog folklora.

Sliku zarobljene žene smenjuje gotovo feministički glas u pesmi „Bastidor”, u kojoj mlada predočava svom zaručniku razloge zbog kojih ne stiže da izveze njegov svadbeni prsluk. Na kraju, u uspavanci „Durme Durme” i pesmi „La Bendision de Madre” vidimo ženu u ulozi majke. Ona brižno uspavljuje svoje dete, terajući od njega strahove i bol, i moli se Bogu da čuva njenu ćerku i podari joj dug život kako bi bila uz njih.

Prikaz albuma „Las amores sefaradis” grupe Shira utfila

Na kraju, neočekivano ali snažno, direktno iz tradicije pred nas istupa moćna i beskrupulozna žena: kraljica, koja u plamenu svoje strasti saopštava mladiću Anderletu da decu koju je rodila njemu voli više nego nego kraljevu.

Osim sefardske tradicije i žene, u pesmama na albumu sadržana je i istorija same Flori Jagode i  svetlucavi obrisi raznolikih balkanskih kultura.

Iako ih je danas znatno manje, što zbog progona što zbog emigracije, Sefardi su Balkanu ostavili mnogo toga – između ostalog sarajevsku himnu „Kad ja pođo na Bembašu” i, kažu neki, čak i našu čuvenu poštapalicu bre, koja bi mogla biti skraćenica od reči hombre (čovek) u ladino jeziku.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Sa druge strane, Merima Ključo i Jelena Milušić Balkanu i ljubiteljima etno muzike ostavljaju album La Convivencia, slojevito i sadržajno muzičko delo koje podseća na sefardsku tradiciju i neguje njeno bogato muzičko nasleđe.

. . .