Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Dule Resavac & Stoiks : Priče iz podsvesti

PGP RTS, 2022

Tople, mirisne, bolne, razbarušene slike

Dule Resavac je stihotvorac, pevač i multiinstrumentalista iz Despotovca. Ovaj umetnik iz naroda svoju karijeru razvija paralelno u Srbiji i Švajcarskoj, a „pozvanje” da se bavi muzikom vuče nekolikim generacijama unatrag

Autor: Aleksandar Mitrović Acart

Kao čovek koji udiše resavske vetrove i goni ih po vrbacima, on rezonuje sa narodom i njegovim stvaralaštvom. Ušunjava se u protutnjale vekove, oživljavajući pesmom zamrznute slike idiličnih seoskih trenutaka. Otkriva nam rezbarije hrišćanskog, slovenskog i paganskog drvodelje istorije.

Album Priče iz podsvesti jeste drugi album koji Dule Resavac ostvaruje u saradnji sa sastavom Stoiks. Ovaj džezi kvartet predvodi Aleksandar Stojić, vispreni gitarista, kompozitor i aranžer. Sastav čine i Jovan Jovanović, Ivan Aleksijević i Jovan Stanišić – muzičari prepoznati po značajnim projektima i nastupima. Na izdanju Priče iz podsvesti, koje  potpisuje PGP RTS, pored Resavca i benda-domaćina zatičemo i brojne vrsne goste.

Dule Resavac & Stoiks (Jovan Marjanović)

„Česma šarena” stoji na ulasku u atar albuma. Ona ćuti priče kakve su zgasle na obroncima prošlog veka.

U naše selo noći su tamne

Ali su zvezde k’o dukat sjajne

U bašti raste božur i lojze

Preslatko voće, bostan i grojze

Ove tople i mirisne slike sela, koje pronosi lagani aranžman baziran na impresionističkim harmama klasične gitare, ničime ne pretpostavljaju pastorijusovski solo na fretless basu koji sledi. Maštovit, razgranat i napadački. Jedan od najboljih na bas gitari u nas. Posle ambijentalne klavirske improvizacije Ivana Aleksijevića, koja nas vraća u pesmu, niče višeglasni paganluk. Poliglasje neutralnih slogova, koje se klacka između kromanjonske prepirke i Zavinula iz poslednjih faza.

Posle tog kulminativnog momenta, Resavac nastavlja akvarel stihova. Ali, oni sada oslikavaju kontrastno-bolni sunovrat sela…

To naše selo sada je pusto

Gde beše njiva sad strnje je gusto

Nema ni pesme da se zaori

Još samo česma žubor žubori

„Sedna baba da večera”… Prve taktove proživljavamo kao sedmoosminsku harmonikašku ofanzivu Martina Lubenova, u dubletu sa Stojićevom gitarom. Ovaj tradicional-skerco je ambalažiran kao perkusivni fjužn. Po pletivu šmekerske ritam sekcije, a između prejedanja izgladele babe, levitiraju inteligentni muzički fragmenti na dirkama, koje Lubenov zaokružuje reprizom teme. A onda babini gurmanluci opet…

Dule Resavac (Jovan Marjanović)

Pesma „Crni Milija” nosi čest motiv večitog neženje. U tekstu isijavaju divna arhaična mesta. Prateći bend Stoiks je ovde dopunjen narodnim žičanim i duvačkim instrumentima. U muzički pretežno vedar i svetao ambijent, a radnjom teksta nepretenciozan, useljava se solo na kavalu. Odabirom efektnih tonova i sudaranjem različitih tehnika sviranja, Miloš Jakovljević daje latentni uput u nastavak numere.

Pa sad lutam po Kosovu i taj biser tražim

I po nekad bol i čemer po meane blažim

Ne kuni me, majko stara, da ja nemam sreću

Dok ne nadjem Zoju Belu,smiriti se neću

Mišljenja smo da kompozicija „Gde si zoro, sunce milo” predstavlja emotivnu i kompozicionu kulminaciju ovog, inače dirljivog i emotivno razbarušenog izdanja. Predloga smo da uđe u kafanu. Ili u film. Simbioza teksta, muzike i aranžmana je ovde suštinska i ekstatički dopunjujuća. U vozu sevdaha u kome violine rascvetavaju bol, pored slušaoca provejavaju scene iz pesama: „Žute dunje”, „Gde si dušo, gde si rano”, „Kraj tanana šadrvana”, „Jutros  mi je ruža procvetala”…

Gde si, zoro, sunce milo?

Gde s’, meraku, gde s’, sevdahu?

Moliću se za te, Vilo

Mome Bogu, tvom Alahu

Kako da te nadjem, roso

Da niz reku pustim glas?

Ili da niz polje koso

Pratim bosih nog trag?

Album Priče iz podsvesti prikazuje emotivna stanja različitih polariteta. U  cilju kontrasta, on nosi i dveju verzija kompozicije obešenjačkog teksta: „Ne  voli me tvoja majka zato što sam tamburaš”. Prva je aranžmanski i melodijski utemeljena u Bajramovićevoj džipsi-džez verziji Belih ruža. Na  drugoj, tamburaškoj, solo pitkih i brzih nota priredio je gostujući virtuoz na  tamburi – Branko Bako Jovanović.

Za „Curu belu”, atmosferično sagledano, možemo reći da predstavlja odloženi pandan Šumanovom Sanjarenju. Ili žanrovski bližoj pesmi – „Što se  bore misli moje”, kneza Mihaila Obrenovića. Ovde rasterećeni rubato aranžman sadrži samo klasičnu gitaru i glas koji se se vijori. Pevanje je udaljeno od narodnog pogona i približnije onom kakvo je nosila građanskija muzika iz prošlog veka.

Neupitno, na slušanju je bio prvoklasan album etno muzike. Na prvu loptu, za kvalitet su zaslužni slikovitost i uobličenost tekstova, kao i osećajna vokalna interpretacija. Muzika, koja bi se pod dati tekst podvlačila razgranjavana je u više pravaca. Nekad ga osvetljavajući iz neočekivanog  ugla. Katkad amortizujući dramatičnost izrečenih slika, ili ih produbljujući. Aranžmani, dominantno na akustičnim instrumentima, stilski su jasno koncipirani. Prestižna instrumentalna interpretacija je dodatno doprinela snazi i izošrenosti ideja.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Sva pitanja i patnje, čekanja i lutanja, neuzvraćene ljubavi i uzvraćene strahove nam Priče iz podsvesti poslužuju na trpezi kraj usamljene česme. Na vašarištu vekova, sred seoskog atara. I tako, kad harmonika povede, zacupkaju sva boštva i neboštva. I Svetovid, i Bog i Alah, svi skupa u Razvigorovom kolu.

. . .