RUBRIKA: Uši pišu

Nenad Vasilić : Bass Room

Galileo Music Communication, 2019

Seta i žal dobroćudnog, balkanskog diva

Autor: Aleksandar Mitrović Acart

Naslovnica albuma „Bass Room” Nenada Vasilića

Dvanaesti album maestra Vasilića, Bass Room, predstavlja još jedno umetnikovo hrabro i, za današnje pojmove, asketsko izdanje. Permanentnim prisustvom samo jednog instrumenta oslikava osamljeni glas punokrvne muzičke umetnosti, u proboju kroz buku industrijalizacije provrištale od nepobrojanih produkcijskih efekata i pobrojanog besmisla. Bass Room je, nasuprot, muzika belkantistički ispevanih melodija na smirujućim i umilnim frekvencijama kontrabasa i bas gitare. Džezokusci ovo izdanje mogu prigrliti i  kao omaž doajenima kontrabasologije: Karteru, Braunu, Pedersenu…

Šmekersko-perkusivni gruv u kompoziciji „For Louis”, sa majstorskim umećem nas odvozi pred kapiju numere „Bass Drops”. Već pri početku albuma se konstatuje Nenadov dar da kompoziciji nadene čudesno „tačan”, a slikovit programski naslov koji će muzika kasnije nepogrešivo opravdati. Istorija džeza se u najvećem broju slučaja ne može ovime pohvaliti. Ali, pomenuta kompozicija, cela odsvirana col legno tehnikom (svira se spoljnom stranom gudala – drvetom, a ne strunama), može priuštiti i asocijaciju na suze – žal kakvog dobroćudnog diva.

„Gavrilo´s Prinzip” otpočinje dvozvucima, čijim se sviranjem na kontrabasu mogu pohvaliti samo izuzetni poznavaoci tehnike sviranja. Pesma, koja je među favoritima za najvirtuoznije odsvirane numere na albumu, nastavlja taktovima sambe. kulminirajući šesnaestinskim frazama potpomognitim ritmizovanim bordunom na praznim žicama.

Nenad Vasilić (foto: Igor Ripak)

Nesvakidašnji picikato uvod za gudalom isfraziranu sevdalinku „Kradem ti se u večeri” verovatno predstavlja kumulaciju uticaja sticanih na džezerskom školovanju u grackom periodu. Ovu divnu temu bi, verujem, kakav karakterni bariton interpretirao na sličan način.

Po pitanju iskorišćavanja tehničkih mogućnosti kontrabasa, numera „Burning” osvaja pobednički tron izdanja Bass Room. Efekti, šumovi i sforcanda besprekorno doprinose utisku agresije i raspadanja, najavljenom u naslovu.

Moderan bas-gitarski pristup primetićemo i u još jednom elegičnom, narodskom klasiku – „Jutros mi je ruža procvetala”. Pesma je pastorijusovsko-patitućijevskog vajba i zavodljivog gruva, koji uspešno njiše i bez prisustva bubnja kakav bi bio očekivan u paketu sa ovim instrumentom.

Zaključak je da je izdanje Bass Room Nenada Vasilića, rezultat višedecenijskog sviranja na najvišem nivou. Impresivan solo album orijentisan džezom, klasikom i tradicionalima. Kreiran spontanošću, trenutkom i sviračkim hedonizmom iznedrio je muziku rubatoidne balkanske sete, pomešanu sa zadimljenim picikatom prestižnog džez kluba. To je naš Nenad. Na mnogaja ljeta!