Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Ljudi prepoznaju našu energiju

Evo razgovora sa Tihomirom Hojsakom i Filipom Novoselom, hrvatskim umetnicima koje smo ove godine imali priliku da slušamo u Novosadskoj sinagogi, 26. avgusta, na zatvaranju Novosadskog muzičkog leta, manifestacije koju već nekoliko decenija organizuje Muzička omladina Novog Sada. Bili smo tamo, odslušali nastup specifičnog dua Hojsak & Novosel i zabeležili ovaj intervju, pun utisaka o samom koncertu, kao i zanimljivih sviračko-menadžerskih pojedinosti, ali i segmenata iz privatnog života.

Autor: Julijana Baštić

Hojsak & Novosel (foto: Tomislav Šilovinac)

Nepunih godinu dana od kako su prvi put zasvirali zajedno i ukrstili zvuke kontrabasa i tambure (bas prima), objavili su svoj prvi album Bow vs Plectrum (Croatia Recods, 2016), što je ujedno bio i naziv dua.

Nakon toga, usledile su turneje u Americi i Evropi, kao i saradnje sa različitim muzičarima. Sa nekoliko ponovljenih kompozicija, ali obogaćenih zvukom gudačkog korpusa Zagrebačke filharmonije, objavljuju drugi album Strings Only (Aquarius Records, 2017). Naredni album Perle (Croatia Records, 2018) deluje kao otklon od prvobitne ideje, ne samo zato što su promenili naziv u Hojsak & Novosel, nego i zbog kompozicija koje su već poznate u interpretacijama Džibonija (Gibonni). Međutim, ovaj iskorak im je doneo popularnost kod šireg auditorijuma i nagradu Porin za interpretaciju pesme „Divlji cvit”.

U jeku pandemije objavili su i četvrti album Traditional songbook (Croatia Records, 2020) koji, po meni, predstavlja vraćanje na prvobitni kolosek. Inspirisani motivima tradicionalne muzike (pretežno iz Hrvatske), sve kompozicije su formalno upakovane u džez maniru sa smelim, na momente neočekivanim zvučnim rešenjima.

Polazeći od bogatog slušalačkog iskustva tradicionalne muzike koja ih je okruživala u detinjstvu, a zatim i početne edukacije u domenu klasične muzike sa džez nadogradnjom, Tihomir Hojsak i Filip Novosel izgradili su jedinstveni muzički izraz koji predstavlja fuziju njihovih muzičkih svetova.

Iako se deklarišu kao džez muzičari, opus i sam pristup dua Hojsak & Novosel u interpretaciji mnogo je širi, te na momente prevazilazi žanrovska opredeljenja. Repertoar i muzički izraz obuhvata kombinaciju elemenata tradicionalne muzike sa džezom, ali i eksperimentisanje sa najrazličitijim tehnikama sviranja bas prima i kontrabasa, uz upotrebu backing track-ova i loop pedala, imitaciju perkusija lupkanjem po instrumentima i pljeskanjem, zviždanje i vokalnu nadogradnju aranžmana uglavnom na neutralnim slogovima.

Hojsak & Novosel (foto: Tomislav Šilovinac)

FERARI I TRAKTOR

Tihomir Hojsak svira na akustičnom ili električnom kontrabasu, dopunjujući zvuk dua imitacijom perkusija nestandardnim pljeskanjem za koje kaže da je naučio u Bugarskoj, dok je Filip Novosel među tamburašima poznat po tome što svira bas prim sa šest žica, koji je specijalno prilagođen sviranju na levu stranu. Tihomir je Filipovu virtuoznost za vreme nastupa prepisao dobrom kraft pivu koje su probali pre koncerta, a što im je inače jedan od „omiljenih hobija”.

Međutim, ne bih ja virtuoznost istakla kao dominantnu karakteristiku njegovog sviranja tambure, niti činjenicu da svira na levu stranu šestožičani petoglasni bas prim. Po meni, individualnost Filipa Novosela jeste u tome što kombinuje tradicionalne i savremene pristupe u tehnici sviranja, eksperimentiše sa promenama registra, a što se postižu pomeranjem ruke kojom se trza od vrata ka kobilici, zatim primenjuje vrlo vešto gitarske tehnike sviranja poput hammer on i pull off, ali i slepovanje na bas primu, specifičnu tehniku sviranja na bas gitari.

Filip je u mladosti odbijao da svira tamburu, iako je njegov otac poznati tamburaški pedagog u Slavonskom Brodu. Bio je zaluđen sviranjem gitare, te nije iznenađujuće što kombinuje tehnike sviranja ova dva instrumenta.

(Filip) „Kad se uspoređuje bilo koja tambura s bilo kojom gitarom, to je ko ferari i traktor. Tvrd je instrument, takav je, jednostavno. Ali, u principu, to je ipak nekako i navika. Mislim da se na tamburi može puno više od onoga šta se nekad sviralo. Danas, klinci kako sviraju, to je čudo.”

PRODALI BI CIJELI ŠLEPER LUBENICA

Hojsak & Novosel (foto: Tomislav Šilovinac)

· Ko su Filip i Tihomir iza scene?

(Tihomir) „Mi smo fanatici kraft pive, to obožavamo. Svugdje dok smo na turnejama pijemo jako dobru pivu.”

(Filip) „Uvjek se trudimo probati nešto lokalno.”

(Tihomir) „Jako volimo stejkove. Volimo jako kuhat, dobro jest.”

(Filip) „Ja ne volim kuhat.”

(Tihomir) „Dobro, to volim ja. I popit jako dobro crno vino. Moram reći da smo, ovako s godinama kako smo ostareli, ako mogu tako reći, počeli biti vrlo, vrlo izbirljivi.”

(Filip) „I puno se bavimo kalistenikom ili streetworkout vježbanjem. Dobro, Tihomir nešto malo više voli jogu i razvlačenje, ja sam malo više za vratilo. Tak da tu gubimo dosta vremena, ali isto tako obojica imamo familije, imamo svoje supruge, djecu. Tihomir ima dvoje, ja imam jedno. U Zagrebu obojica živimo. Osim što sviramo, radimo, zaposleni smo stalno u školama, tako da stalno nekako balansiramo između svega toga.”

* * *

U poslu su profesionalci koji ništa ne prepuštaju slučaju, osim trenutnog nadahnuća u improvizacijama. Nemaju menadžera, te im organizacija nastupa oduzima više vremena nego probe i stvaranje nove muzike. Pored toga, saradnje sa drugim muzičarima koje su do sada realizovali, osmislili su radi širenja publike, a opet tako da ne odstupaju previše od prvobitne ideje i imidža. Tako su se na listi saradnika našli Gibonni, Vlatko Stefanovski, Teodosij Spasov, Žan Tetičkovič, Nikša Bratoš, Neno Belan, Pero Galić, Matija Dedić, klapa Cesarice, kao i gudači Zagrebačke filharmonije i Tamburaški orkestar HRT.

Otkrili su mi da u pripremama novog, petog albuma, planiraju da se vrate izvornoj ideji, formaciji dua tambure i kontrabasa, bez „gostiju”. Samouvereno (po meni i opravdano) smatraju da su se u prethodnih sedam godina pozicionirali na muzičkoj sceni u regionu i da im više nisu potrebna „poznata imena”.

(Tihomir) „Ja uvijek volim reći u intervjuima da Filip i ja prodajemo lubenice na ulici, prodali bi cijeli šleper. Jer ljudi, bilo to u Novom Sadu, Americi, Pekingu ili bilo gdje da sviramo, ljudi prepoznaju našu energiju. I sad, jel’ ja pleso il’ ne pleso, možda bi se iskazao na neki drugi način, pljeskom ili ne-pljeskom. Jednostavno, ljudi vide da nas dva zvučimo tak kako zvučimo, da to prska golema energija od prve minute i da smo mi cijeli u tome. Mislim da se to i na koncertu u Novom Sadu i te kako vidjelo. A ovo sve, taj ples, pljeskanje, perkašn, to je samo jedna nadogradnja.”

U SINAGOGI, KRAJEM AVGUSTA…

Koncert je počeo bez pozdravnih reči, sasvim jednostavnim tremolom na bas primu sa dodatim zvukom gudala na kontrabasu, čije su se vibracije iz piana širile Sinagogom ka grudima svih prisutnih… Uplovili smo u njihov svet muzike.

„Mista dance”, kompozicija koju je Filip komponovao tokom studija u Njujorku, inspirisana motivima tradicionalnog plesa mista (mista = mesta, pleše se u mestu) iz Slavonije, oborila nas je s nogu. Čak i fanovima, poput mene, koji znaju kako zvuče njihovi studijski snimci, svaka kompozicija je zvučala sveže, novo, drugačije. Možda je to zbog ambijenta Sinagoge, intimne atmosfere, ili zato što su u skoro svako kompoziciji dodali nešto novo, uvod ili drugačiju improvizaciju.

· Kako je vama bilo na koncertu?

(Tihomir) „Sjajno nam je bilo. Prvenstveno, oduševila nas je publika. Takva ljepa dobrodošlica, kao što sam rekao na koncertu, već nakon druge pjesme bio je dugi pljesak. Nevjerovatno. Odmah smo shvatili da će biti jako, jako dobro. A i muzičarima je laganije svirati dok je publika dobra. Jer, često mi znamo naić’ na neku hladnu publiku koja ljepo sluša, pa na kraju plješće i pokazuje ovacije, ali novosadska publika je od prve pjesme pokazala da im je drago da smo došli. Vjerujem da ćemo se vrlo brzo vratiti.”

(Filip) „U zadnje vrijeme smo imali manje-više koncerte na kojima smo uvjek imali nekog gosta, a ovaj koncert koji je baš ono naš, jedva smo ga čekali. I stvarno nam je bilo sjajno, baš smo bili pod dojmom.”

Hojsak & Novosel (foto: Tomislav Šilovinac)

* * *

Energija kojom je tekao koncert držala je pažnju publici od prvog do poslednjeg minuta. Verovatno zbog intimne atmosfere, interakcija je ostvarena na samom početku, a moram priznati da me je precizno pljeskanje publike u taktu 19/16 (2+3+2+3+2+2+2+3) u kompoziciji „Grličica grkovala” poprilično iznenadilo. Repertoar, na kom su se našle kompozicije sa sva četiri albuma, osmišljen je tako da je dinamika koncerta imala određenu uzlaznu putanju, sve do pretposlednje kompozicije „Dalmatian sunrises” za koju su zamolili organizatore da malo smanje osvetljenje. Ovaj zahtev je očigledno malo zbunio majstora svetla, koji je ugasio sva svetla, te smo se, kada je kompozicija već počela, zatekli u potpunom mraku.

Članak „Čerevićka tambura”

U Sinagogi sam svirala i bila na koncertima nebrojeno puta, ali nikad nisam doživela potpuni mrak, te sam, nakon iznenađujuće i pomalo smešne situacije, zažmurila i u potpunosti se predala muzici. Nezaboravan osećaj. Međutim, pretpostavila sam da muzičarima na sceni nije bilo toliko prijatno da iznesu kompoziciju u mrklom mraku, pa sam jedva čekala da čujem njihove utiske.

(Filip) „Meni je bilo super, malo sam se morao priviknut, a njemu je bilo užasno teško pošto je gudač (smeh).”

(Tihomir) „Inače, onu temu (pevuši), to sviram ja. I dok je bio mrak ja sam samo rekao: Filip, Filip, sviraj temu, ja ne vidim ništa! To nije čula publika, ali inače ja to sviram, to ne svira on. Ali, kako je meni bio mali odbljesak od ovog bloka za efekte, vidio sam prve dvije pozicije, a dok sam probao stisnuti dalje, ajoj, falš! Idem ja natrag (objašnjava kroz smeh), al’ na kraju je ispalo sjajno.”

* * *

Kao poslednju kompoziciju odsvirali su „Linđo”, a Tihomir je čak i otplesao jedan deo. Simbolično, za bis odsvirali su „Pesmu rastanka” (koja je kod nas poznatija kao „Slavujev poj”), gde su osnovnu temu obogatili zanimljivim improvizacijama. Međutim, malobrojnoj publici to nije bilo dovoljno, te ih je aplauzima pozvala na još jedan bis, koji je ovog puta bio u bržem ritmu.

Da, dobro ste pročitali – malobrojnoj publici… Na koncertu je prisustvovalo pedesetak ljudi, a možda i manje. Jednostavno, plakat, post na Fejsu nekoliko dana ranije, kao i slanje mejlova prijavljenim korisnicima i članovima Muzičke omladine Novog Sada nije dovoljna reklama za koncert muzičara koji prvi put nastupaju samostalno pred novim auditorijumom.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Savremena publika je navikla da bude bombardovana reklamama. Sa druge strane, možda je ovako bilo bolje. Prisustvovali su pravi fanovi jedinstvenog dua Hojsak & Novosel, a ostali će morati da sačekaju neku drugu priliku da ih čuju uživo, jer neuporedivo je bolji doživljaj od slušanja sa YouTube-a ili CD-a.

. . .