Rubrika: Bez paradajza, molim!

„Firaˮ – mesto za muziku i razgovore

U Manresi, gradu udaljenom manje od sat vremena prijatne vožnje od Barselone, od 10. do 13. oktobra 2019. godine je održano 22. izdanje muzičkog i pozorišnog festivala „Fira Mediterrània de Manresaˮ. Naš izveštač je uspeo da obiđe i veći deo ovog katalonskog grada, skoro sve koncertne scene, sajamski i konferencijski deo festivala, a popio je i dovoljno kafe, piva i vina da može nakon skoro sedam meseci da sroči izveštaj za one koji nisu slušali njegovu emisiju „Disco 3000ˮ na Radio Beogradu 3, emitovanu 17. decembra 2019.

Autor: Bojan Đorđević

san salvador na festivalu fira

San Salvador na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Tokom prvih nekoliko godina „Firaˮ je bila rezervisana za katalonske i ponekog španskog umetnika, da bi festival ubrzo prerastao u svetski važan skup. Pored koncerata poznatih grupa iz celog sveta, koje nakon prijavljivanja i popunjavanja formulara onlajn dolaze zahvaljujući svom kvalitetu, program festivala obuhvata i šoukejs-nastupe nedovoljno afirmisanih sastava.

No, za razliku od drugih sličnih manifestacija, koje su sve popularnije u svetu, ovde ne postoji striktno odvajanje ta dva dela programa. Naime, koncept je takav da svako veče i svaka scena imaju svoju dinamiku. Podrazumeva se da poznatija imena imaju večernje termine, ali se i u to doba dana mogu čuti španski sastavi, kojima je ovo dobra prilika da se pokažu ne toliko pred mnogobrojnim lokalnim promoterima, koliko pred 40-50 predstavnika važnih svetskih festivala.

fira

Atmosfera na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Sajamski deo – na kome se na devedeset posto štandova predstavljaju španski i katalonski organizatori, grupe, projekti itd – lako je obići za pola sata, tako da vam ostaje puno vremena za razgovore, slušanje dnevnih koncerata ili prisustvo konferencijskom delu.

Nije bilo lako izabrati „must hearˮ koncerte, jer su bine razasute po centru, a do dve najudaljenije je bilo potrebno dobrih dvadeset minuta hoda. U nekim slučajevima je bilo neophodno da se odjuri sa jednog da bi se stiglo na drugi željeni koncert. A važno je, takođe, biti i u blizini glavne bine, gde su skoncentrisani barovi, predviđeni za ugodno ćaskanje ili poslovne razgovore sa domaćim i stranim učesnicima festivala.

Zbog toga je i ova bina, uz samu glavnu pešačku zonu, svake večeri imala tri koncerta. Tu su nastupale „zvezdeˮ, mada su brojna poznata imena bila i na drugim binama, jer je jasno da organizatori vode računa o tome koja scena i prostor najviše odgovaraju određenom umetniku ili grupi.

gaizca project na festivalu fira

Gaizca Project na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Samo otvaranje 22. „Fireˮ na glavnoj bini (10. oktobar) pripalo je članovima projekta Gaizca (baš tako – projekta), koji okuplja muzičare iz različitih španskih sastava, vezujući „pričeˮ raznih regiona i tradicija. Kao što je bio slučaj sa diskom objavljenim nekoliko meseci pre festivala, ni njihov živi nastup nije ostavio utisak da je projekat dovršen i da ima jasnu zvučnu fizionomiju.

Kako je ovo bilo samo svečano otvaranje, mnogi od gostiju su radije provodili vreme sa čašom u ruci, razgovarajući sa starim znancima ili upoznajući nove potencijalne partnere. Svojim razgovorom, pritom, nisu ometali ni muzičare na bini, niti publiku koja je pažljivo slušala koncert, a opet, mogli su da čuju muziku dovoljno dobro, makar i kao „podloguˮ druženju.

Fira Mediterrània de Manresa

Detalj sa postera 22. izdanja festivala „Fira Mediterrània de Manresaˮ, 2019

Od domaćih, šoukejs-bendova najbolji utisak su ostavili Els Berros de la Cort, katalonski sastav koji postoji već 20 godina i koji će deset dana kasnije objaviti svoj četvrti album. U njihovoj muzici čujete i renesansnu i narodnu muziku, ali je jasno i da su im uši i prsti puni rok zvuka. Obučeni su baš kako treba, sa imidžom koji savršeno odgovara muzici, a u postavi su dve velike udaraljke, šalmaj, bas-klarinet, hardi-gardi, gajde i mandola – sve sami akustični i arhaični instrumenti.

Els Berros de la Cort muzici se predaju muzici i sijaju od zadovoljstva što nastupaju. Tako treba da izgleda jedan šoukejs.

els berros de la cort

Els Berros de la Cort na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Glavna bina „Taverna Cervesa Guineuˮ predviđena je da bude centralna, zbog svoje lokacije (nalazi se na trideset metara od centra pešačke zone) i bogatog programa. Ulaz je, kao na svim binama na otvorenom, besplatan.

Samo u jednoj večeri (11. oktobar) tu ste mogli da odgledate francuski sekstet San Salvador, istanbulsku zvezdu Gaje Su Akjol (Gaye Su Akyol) i makedonski trubački orkestar Džambo Aguševi. Dakle – fascinatan skup tri hedlajnera.

Poseta je, očekivano, bila odlična. Francuzi su 2018. bili hit WOMEX-a. Svi pevaju i sviraju naizgled jednostavne udaraljke. Njihova vokalna polifonija je obeležje Oksitanije, a ritam menjaju iz pesme u pesmu, često čineći to dlanovima. Disciplina i totalna posvećenost pevanja i bubnjanja vode i do frenetičnih epizoda.

gaje su akjol

Gaye Su Akyol na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Gaje je u svom standardnom, glamuroznom izdanju, dok su muzičari sa maskama preko očiju i u nalik derviškim odorama. Polako uvode publiku u njen repertoar sa dva izuzetno cenjena albuma, objavljena za kuću „Glitterbeatˮ. Imaju gruv, taj lagani tursko psihodelični, ali su za moj ukus previše retro. Kao i na albumima, neke pesme odlično „radeˮ, naročito onda kada su bliže turskoj psihodeliji, u stilu nalik grupi Baba Zula.

Nakon što su se, u bekstajdžu, sa istanbulskom ekipom pozdravili na turskom, na binu izlaze Džambo Aguševi Orchestra. Bila je ovo prva velika prilika da pokažu svoj novi program, koji je nekoliko meseci kasnije objavjen na albumu Brasses For the Masses. Uigranom svirkom i pokretima oduševljavaju lokalnu publiku i promotere. Kapa dole za napredak, koji su napravili u poslednje dve godine.

džambo aguševi orchestra na festivalu fira

Džambo Aguševi Orchestra na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Naši poznanici sa osmog izdanja festivala „Todo Mundoˮ, španski kvartet Vigüela, ovde se pojavljuju sa dvojicom gostiju iz Valensije – pevačem Žozepom Aparisijom (Josep Aparicio), poznatijim pod nadimkom APA, i multiinstrumenalistom i pevačem Eduardom Navarom (Navarro). U publici je sedamdeset procenata sedih glava, a sedišta su, naravno, obavezna. Na nastupu kao da svako ima svoje pesme, koje ostali prate. Očito je da im treba još vremena da potpuno „kliknuˮ. No, publici se sve to jako dopalo, pa su od organizatora dobili dozvolu za bis.

Nakon toga stolice se sklanjaju za Trio Flowk, koji svira publici dobro poznate lokalne plesove. Ovako razigrana publika je radost za muzičare, ali i za posmatrača koji nema uvid u lokalnu folk tradiciju. Svaki ples ima drugačiju logiku, pokrete i grupisanje.

Za većinu promotera ovo se, izgleda, ispostavilo kao previše lokalno. Oni su otišli negde drugde da gledaju poznata imena, ne shvatajući, nažalost, šta propuštaju.

festival fira

Na koncertu trija Flowk, na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Dve pevačice su obeležile subotnje veče, 12. oktobra. Marija Macota (Maria Mazzotta) iz italijanske regije Apulija, koju prati harmonikaš Bruno Galeone sa Madagaskara, stekla je svetsku slavu u grupi Canzoniere Grecanico Salentino. Nakon dva albuma sa albanskim čelistom Redijem Hasom (Hasa), njen novi duo je vraća na pesme juga Italije.

Album Amoreamaro je objavljen u januaru ove godine, i da nije tragične situacije sa pandemijom, bila bi ovo, sigurno, Marijina godina. Pevanje je emotivno, pratnja ne opterećuje zvuk i sve je na njoj. Kako i treba. Sjajna pevačica! A prvi koncert čiji je početak kasnio je izveo na scenu Rozario La Tremenditu (Rosario La Tremendita), pevačicu koja svira električni bas. I, pri tome, peva flamenko. Moćno. Prate je bubnjar i dvojica pratećih izvođača palmasa.

Taman što sam pomislio kako da je neobično da bubnjar ne koristi i kahon, na bini se odjednom pojaviše čak dva, sjajno prateći pevačicu, koja kroz celu karijeru pomera granice flamenka, kako muzikom, tako i imidžom. Dramenbejs-flamenko – zamislite to! I obavezno poslušajte.

rozario la tremendita na festivalu fira

Rozario La Tremendita na festivalu „Fira Mediterrània de Manresaˮ u Španiji, 2019 (foto: Txus Garcia)

Ni nakon više od pola godine utisci o „Firiˮ nimalo ne blede. Među slično koncipiranim manifestacijama u world music svetu, ovo jeste jedna od najzanimljivijih i najupečatljivijih. Organizacija je odlična, a na vas dodatno deluju mediteranska opuštenost i brojna, „zagrejanaˮ publika. Iskreno se nadam da pandemija korone neće obeležiti i ovogodišnju jesen, te da će 23. izdanje festivala „Fira Mediterrània de Manresaˮ moći da se ostvari, po planu, od 15. do 18. oktobra. Valjalo bi ponovo otići u Manresu.