Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

V.A. : Pesma izvika u lepoti ženskih glasova / Izvika singing in the beauty of female voices

WMAS Records, 2021

Kao da je vreme stalo

Autori: Ivana Todorović i Jelena Pantelić

Neumorna grupa pevača izvika – te karakteristične, tradicionalne pesme iz jugozapadne Srbije – našla se na još jednom audio-izdanju World Music asocijacije Srbije. U periodu uvelikog odlaženja mladih, iz egzistencijalnih razloga, u gradove ili druge države, njihovi roditelji, bake i deke ostali su u svojim selima, negujući tradiciju svog kraja i čuvajući običaje od zaborava.

O radionici „Pevanje iz vika” Svetlane Spajić

Album pod nazivom Pesma izvika u lepoti ženskih glasova nam odaje pravi utisak nekadašnjeg življenja na selu i ponašanja tadašnjih momaka i devojaka. Donosi interesantan spoj pesama izvika i razgovora kazivača o nastajanju i postojanju starinskog načina pevanja zapadne Srbije. U datom trenutku zabeležen razgovor slušaocu pruža poseban osećaj prisutnosti tokom izvođenja pesama i, samim tim, olakšava razumevanje tematike.

U 35 numera je predstavljeno 26 pesama izvika i 9 razgovora o starinskim pesmama zapadne Srbije. Izabrane pesme izvika izvode različiti ženski i mešoviti dueti, kroz interpretaciju sledećih pevača: Draga Milićević, Dragica Žunić, Malina Stanojević, Milojka Gojgić, Rada Jovanović, Tomka Paunović, Dragan Rosić, Miroljub Raketić, Radenko Gordić, Slavenko Karadžić i Sreto Nijemčević.

Članak „Snaga pesme i čoveka” (Portret: Miloljub Šaković – Šako)

Već u prvoj pesmi „Majka sina sa prozora zove” javlja se karakterističan način pevanja, gde se prva dva polustiha izvode kao dve posebne strofe (Majka sina sa prozora zove / Gde si, sine, majčin razgovore?), dok se treći i četvrti polustih (Sin se majci od ovaca javlja: „Devojka mi na grudima spava”) pevaju kao jedna strofa. Sve to odaje utisak da se ove pesme mogu izvoditi na više načina, te da nema tačne šeme pevanja, već je stvar u tome kako onaj koji vodi pesmu reši u trenutku, a drugi glas je tu da sve isprati do kraja.

Draga Milićević i Malina Stanojević, snimanje pevanja izvika, Nova Varoš, 2021 (foto: Marija Vitas)

Sledeća pesma (Nemoj, Mile, pjevati kroz selo / Čuće nana, ne da mi na prelo) opisuje strogost, prisutnu u svakodnevnom životu u ranijim vremenima, koja se u današnje vreme ne može ni zamisliti, a kamoli proživeti.

Album „Belenzuka pala s’ neba”, WMAS Records

Pravi primer podizanja intonacije, još jedne osobine pesme izvika, možemo čuti u pesmi „Kad zapjevam, gora odjekuje”. Prvi glas počinje pesmu u jednoj intonaciji, drugi glas prihvata i na kraju stih završavaju u drugoj, višoj intonaciji, da bi sledeći stih krenuli iznova, u početnoj intonaciji, kao u prvom stihu.

Pesma iz vika: O radionici, predavanju i promociji knjige u Novom Sadu

Možda najlepši stihovi izvornih pesama koje možemo čuti, opevaju kraj ili selo u kome su nastali. Pesma „E, da mi je, majko, rode” govori o čežnji za selom, prirodom i lepotama rodnog kraja. Međutim, pesma „Murtenice, pusto polje” je verovatno nastala u novije doba, kada su mladi počeli da napuštaju svoja ognjišta, pa su sela opustela, a planina Javor ostala bez pesme.

Dragica Žunić i Tomka Paunović, snimanje pevanja izvika, Nova Varoš, 2021 (foto: Marija Vitas)

Album „Pesma izvika – terenski zapisi”, WMAS Records

Zanimljivo je da su ove pesme nastale u svakodnevnim životnim situacijama, u slavljenju života, pravih ljubavi, ali i onih dogovorenih između dve porodice, gde se moraju ispoštovati želje roditelja da se ne bi brukale ni kuća ni devojka. Zatim, pesma „O, moj Mile, oj, dangubo moja” govori o neuzvraćenoj ljubavi jedne devojke. Uvek bi se čula pesma i u radu na njivi, žetvi, setvi, plaštenju, komišanju kukuruza, pečenju rakije i drugim seoskim poslovima… Ili, kako oni vole da kažu: Gde se sastane dvoje, onda viknu.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Vratite se pedesetak godina unazad, zamislite sebe u narodnoj nošnji, na nekom saboru ili, pak, prelu, gde se uče pevanje i ručni radovi… Slušajte pesme sa albuma Pesma izvika u lepoti ženskih glasova i steći ćete pravi utisak o arhaičnosti i autentičnosti srpskog naroda. Velika je sreća što aktere prošlih vremena imamo još uvek „oko nas” i što su uvek spremni da nam dočaraju period kada su i oni, kao deca, učili pesme izvika – bez notnih zapisa, CD plejera i kasnijih tehnoloških inovacija. Imaćete utisak da je vreme stalo.

Sa velikom željom čekamo nova izdanja WMAS-a!

. . .