Nacionalno priznanje i profesoru Golemoviću

Odluka za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, usvojena je 10. februara 2022. godine na sednici Vlade Republike Srbije. Jedan od dobitnika je i etnomuzikolog Dimitrije Golemović.

Izvor: Magazin Etnoumlje

Dimitrije Golemović (izvor: WMAS)

Krajem novembra 2021. godine, World Music asocijacija Srbije i Udruženje koreografa narodnih igara Srbije – kao reprezentativna udruženja za oblast nematerijalne baštine – nakon razmotrenih prijava i odluke komisije, dostavili su Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije obrazložene predloge za troje kandidata za sticanje ovog prestižnog nacionalnog priznanja, poznatijeg pod popularnim terminom nacionalna penzija.

Jedan od naših kandidata, etnomuzikolog prof. dr Dimitrije O. Golemović, našao se među dvadeset dobitnika priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

„Volim poređenje tradicionalne narodne muzike, kao jednog od najvažnijih oblika tradicionalne kulture, sa kajmakom na mleku, budući da u kajmaku ostaje najveći procenat hranljivih materija” – kaže Golemović za Etnoumlje, povodom vesti o sticanju priznanja – „Tako, proučavanjem tradicionalne muzike, čovek može da stekne znanja ne samo o muzici, nego i o onome što čini suštinu jednog naroda.”

Prikaz knjige „Svaka ptica svojim glasom peva” Dimitrija O. Golemovića

Dimitrije Golemović (Beograd, 1954) ugledni je srpski etnomuzikolog, a osim toga i istaknuti kompozitor. Studirao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na odsecima za etnomuzikologiju, kompoziciju i solo pevanje. Kao etnomuzikolog, stekao je potom titule magistra i doktora.

Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu radio je od 1979. godine do odlaska u penziju (2019), te bio dugogodišnji šef Katedre za etnomuzikologiju. Osim toga, bio je i gostujući profesor na Muzičkoj akademiji u Banjaluci.

Dimitrije Golemović i članice grupe Ribaševke. Sa snimanja gramofonske ploče, početkom 80-ih godina 20. veka (izvor: Dimitrije Golemović)

„Moja privilegija je to što se više od 40 godina bavim proučavanjem tradicionalne narodne muzike, počev od studija etnomuzikologije, preko mesta asistenta, a zatim i profesora na fakultetu, gde sam radio sa studentima etnomuzikologije, sve do penzije. Za sve to vreme ja sam i obilazio teren.  Obišavši više stotina sela do sada, sakupio sam puno narodnih pesama i svirki. To sam shvatio kao svoj sveti zadatak – da sačuvam ono što nestaje. Jer, kuća i most mogu da se uruše, ali i da se, na osnovu planova, opet naprave. Međutim, za razliku od materijalne kulture, kada čovek umre, on sa sobom ponese sve ono što je govorio, sva svoja iskustva, sve svoje pesme…”

U oblasti muzike, između ostalih, prestižno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, dobili su kompozitor Zoran Erić, pijanistkinja, čembalistkinja, pedagog i publicista Smiljka Isaković, muzičar instrumentalista, harmonikaš Ljubiša Pavković i drugi.

„Za mene je velika čast to što sam u društvu ljudi koji su vrhunski u svojim poslovima, u nekim drugim domenima kulture. Posebno me raduje i činjenica da ja u tom odabranom društvu učestvujem kao etnomuzikolog, jer je to na neki način i afirmacija nauke kojom se bavim. Ovo je najveće priznanje koje sam dobio kao etnomuzikolog i jedno od retkih – ako računam Oktobarsku, koju sam dobio kao ‚dečko koji obećava’, za diplomski rad, 1978. godine, pa donekle i Kulturni obrazac, koju mi je Ministarstvo kulture i informisanja dodelilo za posvećeni rad u korist kulture.”

Miloljub Šaković, Radovan Janković i dr Dimitrije O. Golemović, sa učesnicima radionice iz vika, Novi Sad, 2020 (foto: Selena Rakočević)

Golemović je učesnik brojnih naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, a kao predavač je gostovao u Grčkoj, Austriji i SAD. Aktivan je i kao organizator radionica posvećenih tradicionalnoj muzici. Autor je dve dokumentarne televizijske serije za decu, te objavio niz naučnih radova i desetak knjiga iz oblasti etnomuzikologije. Priredio je dve gramofonske ploče i pet kompakt-diskova.

„Iako sam na pragu sedamdesete godine, za mene je dobijanje nacionalne penzije ujedno i podsticaj da istrajem, i da, koliko je moguće, još puno toga uradim na planu zaštite, ali i prezentacije tradicionalne muzike. Pored ostalog, usmeriću se na publikovanje materijala iz moje bogate arhive terenskih snimaka. Volim i onu misao: Svaki čovek umire dva puta – prvi put kad fizički nestane i drugi put kad ga zaborave. Moji pevači ponovo ožive kada ih stavim na kompakt-disk, pa onda neko to pusti, sluša, i tako oni opet zapevaju kao da su tu negde, sa nama.”

Ovo priznanje Golemoviću je značajno i zbog toga što doprinosi vidljivosti nematerijalne kulturne baštine, vrednujući njene istraživače i zaštitare.

„Čovekov trud i rad ne vrede mnogo ako drugi to ne primete i ne cene. Tako je i World Music asocijacija Srbije neko ko apsolutno shvata vrednost onoga što ja radim. Zato me je i predložila za ovu nagradu, na čemu joj se ja od srca zahvaljujem” – zaokružuje Golemović svoje saopštenje za Etnoumlje povodom sticanja ovog velikog priznanja.

. . .