PROJEKAT: PORTRETI ŽIVIH LJUDSKIH RIZNICA, 2021 (7)
Predrag Blagojević – Liker : Muzika iz tikve, zdravica iz glave
U selu Tečić u Šumadiji, bili smo 3. septembra 2021. godine. Narodni umetnik sa kojim smo razgovarali, Predrag Blagojević – Liker, naša je sedma živa ljudska riznica u ciklusu magazina „Etnoumlje” u okviru projekta Portreti živih ljudskih riznica, finansiranog sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Članak je objavljen u 35. štampanom izdanju „Etnoumlja”, krajem decembra 2021. godine. Donosi osvrt na tradiciju lejkaških orkestara.
Autor: Julijana Baštić
Obožavam tikvice. Presne, skuvane, pečene, grilovane, pohovane, punjene, ćufte od tikvica, pite od tikvica, musake… Međutim, nikada nisam svirala na instrumentima od tikvica. Znam da postoje i čula sam i za lejkaške orkestre, ali nisam ih nikada videla i slušala uživo. Sve do jednog septembarskog poslepodneva, kada smo se uputili u selo Tečić, kod Rekovca, da razgovaramo sa lejkašem i zdravičarem Predragom Blagojevićem – Likerom…
Dočekao nas je ispred kuće, onako domaćinski, sa širokim osmehom i punim srcem. A kuća se nalazi tačno preko puta Doma kulture, relikta socijalističke Jugoslavije, koji prkosi rubu vremena i svedoči o ne tako davnoj prošlosti, kada je kulturni život u manjim sredinama bio daleko bogatiji.
„Dobar dan. Dobro došli. Izvolite” – reči su dobrodošlice upućene od domaćina. Specijalno za nas je obukao svoju narodnu nošnju, koju, inače, nosi samo na javnim nastupima. U hladovini, ispred kuće, pod verandom, sve je bilo spremno – pehari, medalje, instrumenti, fotografije, knjige, isečci iz novina… Sve je Predrag Blagojević, poznatiji kao Liker, pripremio za nas.
Sibinovo nasleđe
Kao što se imanje i prezime nasleđuje sa kolena na koleno, tako je i nadimak Liker Predrag nasledio od svog dede, a danas tako nazivaju i njegovog sina, pa i malog unuka. Rođen 21. septembra 1960. godine, Liker je na sceni prvi put javno nastupio sa 11 godina.
„A što se tiče kulturnog života koji se dešavao sa mnom, ja sam igrom slučaja, isto to da naznačite, od jedanaeste godine poč’o da se bavim glumom, imitirajući nekog pokojnog – vi ga ne znate sigurno, a čuli ste za njega – Ljubu Stepanovića zvani Stevka Bužorevka. Prve tekstove sam njegove imitir’o, Stevku Bužurevku, kao ženu. To je bilo u jedanaestu godinu, ’71. godine”.
. . .