Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Moćna, topla muzika „sibirskih šamana”

U 2021. godini, punoletni „Etnofest” ima oblik serije koncerata u Pozorištu „Deže Kostolanji” u Subotici, koje je ujedno i koorganizator ovih muzičkih večeri. Prvi u nizu, 6. novembra, bio je nastup mađarsko-slovenačkog sastava Ex Auro (Maria Keck & Tomaž Pačnik). Pred nama su još dva festivalska događaja: slovenački trio Širom (22.11) i sicilijanski kolektiv Jacaránda (29.11). Deo „Etnofesta”, na koji ovde bacamo svetlo, jeste koncert slavnog tuvanskog ansambla Huun-Huur-Tu, održan 9. novembra 2021. godine, pred radoznalom, zainteresovanom i odlično raspoloženom subotičkom publikom.

Autor: Tamara Štricki Seg

Kaigal-ool Khovalyg, član grupe Huun-Huur-Tu, koncert na „Etnofestu”, Subotica, Pozorište „Deže Kostolanji”, 2021 (foto: Nikola Lučić)

Na rođendan subotičkog pozorišta, koje nosi ime mađarskog pisca Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Dezső), pozorišna scena je poslužila kao koncertna bina, i to poznatom vokalno-instrumentalnom sastavu Huun-Huur-Tu (Tuva, Rusija).

Nastupu „Šamana iz Sibira” prethodio je film, u kojem je iskorišćena muzika ovog ansambla. Geografskim lociranjem područja Tuve, odakle dolaze muzičari, kao i pričom o životu i mentalitetu naroda koji ga naseljava, te o kulturnim i društvenim okolnostima – film je iz kadra u kadar otkrivao suštinu i koren nastanka muzike u ovim naročitim predelima.

Prikaz šesnaestog „Etnofesta” održanog u Subotici i kraj Palićkog jezera, 2019. godine

U samom srcu Azije nalazi se nešto zaista jedinstveno. Život nomadskih plemena čine stepe okružene planinama, rekama i jezerima, zatim, prostrano nebo i poljane ispunjene zvukovima prirode: cvrkutom ptica, grmljavinom, kišom, vetrom… Ravnopravan život ljudi i prirode podstakao je stanovnike Tuve da svojim muzičkim darom, glasom i veštim rukama stvore muzičku idilu, koja će ih, kuda god da pođu, verno oslikavati. Promena mesta stanovanja nomadskih plemena ne sprečava ih da muzičku notu svojih predaka nose sa sobom, kuda god da se upute. Tako je bilo i ove večeri u Subotici…

Huun-Huur-Tu na „Etnofestu”, Subotica, Pozorište „Deže Kostolanji”, 2021 (foto: Nikola Lučić)

Izlaskom na podijum i intoniranjem prvih vokalnih sazvučja, a potom i onih na tuvanskim instrumentima, Huun Huur Tu su postepeno uvodili publiku u atmosferu koja krasi njihov deo muzičke planete. Vodiči kroz muzičku mapu Tuve su Radik Tyulyush, Kaigal-ool Khovalyg, Sayan Bapa i Alexei Saryglar. 

Prva lokacija našeg putovanja bile su dve numere posvećene precima, šamanskim ratovima, planinama i nebu. Šaman je oduvek povezan sa zvukovima prirodnih pojava i životinja. On uz njih živi, a putem muzike ih oživljava, te tako komunicira uporedo sa prirodom.

Solističke vokalne numere nam u nekoliko navrata daju mogućnost dubokog osluškivanja i doživljaja grlenog pevanja, pod nazivom humej (khoomei). Ovakav način izvođenja predstavlja dvoglasje, zasnovano na donjem bordunskom tonu i kontrolisanom kretanju alikvota ili blagom „zviždanju” iznad basovog tona. Visoki tonovi podsećaju, tako, na fijuk vetra, poj ptica, žubor vode i druge lirske prizore tuvanske regije.

Sayan Bapa, član grupe Huun-Huur-Tu, koncert na „Etnofestu”, Subotica, Pozorište „Deže Kostolanji”, 2021 (foto: Nikola Lučić)

Tokom koncerta, podjednako su zastupljene uloge svih članova, kako u vokalnom, tako i u instrumentalnom smislu. Svaki od njih se koristi vokalnom tehnikom grlenog pevanja humej u sve tri pozicije, za koje je dato objašnjenje u uvodnom filmu. Pozicije pevačima pružaju mogućnost da postignu veću širinu ambitusa glasa, ali i širi spektar vokalne boje. Muzičke karakteristike jesu, prvenstveno, pentatonski nizovi, koji se oslanjaju na donji bordunski ton. Punoća zvuka upotpunjena je izvođenjem melodije od strane više pevača u paralelnim oktavama.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Instrumentarijum ansambla čine tradicionalni instrumenti tuvanskog porekla. Žičani gudački su nalik guslama: igil (igil) i bizanči (byzaanchy), dok se kod došpulura (doshpuluur) zvuk dobija okidanjem/trzanjem žice. Kordofone instrumente svirali su Radik, Sayan i Kaigal ool Khovalyg. Duvačke instrumente, amirgu (amyrga) i šur (shoor), koristio je Radik, dok je Aleksej muzicirao i na više vrsta udaraljki, koje je sam napravio: dungur, dujug, kengirge, hapchyk.

Alexei Saryglar, član grupe Huun-Huur-Tu, koncert na „Etnofestu”, Subotica, Pozorište „Deže Kostolanji”, 2021 (foto: Nikola Lučić)

U nastavku koncerta uvode i gitaru, koja svojim razloženim akordima upotpunjuje harmonsku sliku ansambla. Takođe, ovaj deo večeri umetnici obogaćuju još jednim instrumentom – drombuljama (khomus). Dijalog dvojice članova benda, uz specifičnu vokalnu tehniku uz drombulje, upotpunilo je zajedništvo duše i osećanja satkanih u pesmu „Konguroi”.

Bend je svojom energijom na publiku preneo osećaj junaštva, prijateljstva, snage, autentičnosti i moći. Muzikom su otkrili sve tajne visine i dubine koje ljudsko telo ume da doživi i reprodukuje. Sa druge strane, prigrlili su nas i odveli u svoj dom, Sibir.

Pokraj žubora vode, cvrkuta ptica, grmljavine, svega prijatnog, katkad melanholičnog, pa i onoga što stvara strah u grudima – muzikom su uspeli da predoče i koliko može snaga šamanskog tela – sahranjenog na uzvišenoj drvenoj platformi – a koje rastrzaju ptice, da se prenosi dalje, čak i nakon njegovog života.

Konj, najvažniji pomoćnik tuvanskog čoveka, prati njegov život laganim kasom ili se čvrstim galopom upućuje ka nekom važnom mestu… Upravo zbog toga konj ima posebnu ulogu i u muzičkom izrazu grupe Huun-Huur-Tu. Zvuk galopirajućih konja podseća na kadrove iz filma, dok se istovremeno čuju perkusije i svi žičani instrumenti, kod kojih gudala naglašavaju ritmičku okosnicu kompozicije.

Završna kadenca jedne od numera, predstavljena u ritmu galopa, donosi ubedljivi diminuendo, dekrešendo i izdah, svojevrsno „brbljanje” konja, što publici jasno predočava do kakvih tančina muzičari oponašaju zvukove od prirode date.

Radik Tyulyush, član grupe Huun-Huur-Tu, koncert na „Etnofestu”, Subotica, Pozorište „Deže Kostolanji”, 2021 (foto: Nikola Lučić)

Poslednja pesma na evropskoj turneji ovog šamanskog sastava, „Aa-Shuu Dekei-oo”, opisuje putovanje. Dočekuje nas ponovni zvuk galopa, ispunjen zahvalnošću i toplinom. Po završetku pesme, publika glasnim aplauzom i ovacijama nagrađuje muzičare, ne dopuštajući ansamblu da tako brzo odgalopira ka svom domu.

Oproštajna pesma na bis, „Eerbek Aksy”, u muzički laganom kasu, odaje mirniju atmosferu. Podseća na smiraj dana, a u njoj se dvojica izvođača na svojevrsni način nadsviravaju drombuljama i natpevavaju. Još jednim, ovoga puta stajaćim ovacijama, publika je zahvalila muzičarima na prilici da bude deo ove duboke stepske, nomadsko-šamanske zvučne priče.

. . .