Rubrika: Naša posla

WOMEX je u nama

Oktobra 2019. u Tampereu u Finskoj, WOMEX je imao svoje 25. izdanje. Izborom ovog grada nastavljen je „ping-pong” sa brojnim akterima i redovnim posetiocima ove važne, složene manifestacije, koju čine world music sajam, šoukejs festival, konferencija, filmski program itd. Nakon Galicije u Španiji (2014. i 2016), preko Katovica u Poljskoj (2017), pa Kanarskih ostrva u Atlantskom okeanu (2018), world music „Loto-kuglica” se zaustavila prošle godine na severu Evrope. Naravno, bilo je hladno, skupo i daleko, ali iz Srbije je doletelo čak deset delegata. Sam tim WMAS-a je bio četvoročlan, dok su neki od članova sa ranijih izdanja ovaj put „uskočili” na WOMEX u sklopu drugih timova i projekata. World Music asocijacija Srbije je i ovoga puta predstavljala Srbiju na WOMEX-u zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, koja u kontinuitetu traje od 2015. godine.

Autori: Bojan Đorđević i Marija Vitas

Očigledno je da world music pregaoci u Srbiji shvataju neophodnost međunarodne promocije i uključivanja u veće projekte. Da li će se neki od na WOMEX-u dogovaranih i kreiranih projekata ostvariti, znaćemo uskoro. No, da je bilo korisno, jeste. I biće, jer se rezultati WOMEX-a ne beleže samo u sledećoj godini, već i u sledećoj petoljetki. A da je WMAS postao prepoznatljiv govori i gužva na štandu World Music socijacije Srbije, interesovanje za stara i nova izdanja, muziku i muzičare iz Srbije i sve raznovrsniju festivalsku produkciju, koja se širi u poslednjih nekoliko godina.

SA BALKANA

Album koji smo s ponosom predstavili u Tampereu je Tradicionalna svirka na svrljiškim gajdama, duduku i okarini iz istočne Srbije Bokana Stankovića (WMAS Records, 2019).

Nije to jedini album iz prošlogodišnje produkcije domaćih autora, ali je jedan od pet domaćih albuma koji su imali solidan airplay na evropskim radio stanicama i recenzije u važnim muzičkim časopisima. Pored toga, Vodiči iz ranijih godina su i dalje važni za ljude koji dolaze na WOMEX – osim prezentacije zanimljive muzike iz Srbije, zainteresovani tu mogu naći i bitne informacije vezane za festivale, sabore i druge muzičke događaje, izdavače, bendove i tradicionalne instrumente.

Kako je članica tima bila i Svetlana Spajić, veliku pažnju je izazvao i tek objavljeni novi album njene Pjevačke družine, a sama Svetlana je u velikom studiju imala i intervju i snimanje za živi program norveškog državnog radija NRK. Kad već govorimo o umetnicima na WOMEX-u, ni ove godine niko iz Srbije nije učestvovao u šoukejs programu. Ovoga puta to uopšte nije bilo iznenađujuće, jer je sa čitavim Balkanom bio povezan samo nastup Marine Sati (Satti) i u izvesnoj smislu kiparske trojke Monsieur Doumani. Jednostavno, za grupe i umetnike je put i boravak u Finskoj bio preskup. Zato će 2020. godine, ukoliko pandemija korone ne upropasti stvar i krajem ovog oktobra, u Budimpešti situacija biti mnogo bolja kada je Balkan u pitanju.

Iako je pažnja celog tima World Music asocijacije Srbije bila usmerena na promociju domaće world music scene u dnevnom, sajamskom delu, ipak smo, znatiželjni kao deca, svako veče do kasnih sati špartali od jednog do drugog koncertnog prostora da vidimo što više zanimljivih nastupa, usput deleći iskustva sa brojnim delegatima, poznatima i nepoznatima, koji su na WOMEX 2019 došli iz istih razloga – da rade, uče, promovišu, prodaju ili kupe, ali i da uživaju u muzici.

Organizator je zadao posebno težak zadatak svima nama koji smo imali potrebu da čujemo što veći broj koncerata. Udaljenost sala nije tako velika – između pet i sedam minuta hoda od jedne do druge, ali ako imate u vidu da je napolju bio minus, a da tih 5-7 minuta predstavljaju šestinu jednog koncerta (nastupi traju do 45 minuta i pritom se preklapaju) onda je jasno da  smo morali mnogo toga da propustimo.

PLUSEVI I MINUSEVI

I dok je svečano otvaranje sa finskim umetnicima bilo nedovoljno ubedljivo, s obzirom na visok kvalitet i bogatstvo finske world music scene, dotle su koncerti u okviru popodnevnog  programa kao i obično bili vrlo zanimljivi, a sala gde su se održavali uvek dupke puna.

U samo jednom popodnevu su nas najpre uzbudile Marokanke iz grupe Asmâa Hamzaoui & Bnat Timbouktou. Izvode gnava muziku, koja je do skora bila dozvoljena samo muškarcima. Sveženski kvartet, čija jednostavna muzika može da baci u trans, predvodi izuzetno mlada šefica Asmaa, koja svira gembri, tradicionalni instrument sa tri žice. Vrlo su blizu toga da se nađu u vrhu svetski zanimljivih sastava, što i nije baš lako sa ovako repetitivnom muzikom. Članice su jako mlade, ali ne i neiskusne. Iako su prvi album objavile tek nakon WOMEX-a, bend radi već sedam godina, nastavljajući da krči svoj put kroz festivale širom sveta.

Odmah nakon Marokanki nastupio je Lakha Khan iz Radžastana u Indiji. Živa legenda. Koncertno iskustvo nam govori da iz Indije dolaze bez izuzetka fenomenalni umetnici, čiji nastupi redom nose vrhunsko majstorstvo i magiju. Stoga unapred ushićuje svaki predstojeći susret sa indijskom scenom.

A Lakha Khan (glas, sindi sarangi) je ovaj čarobni trenutak učinio izuzetnim ne samo svirkom na reskom indijskom gudačkom instrumentu, već i glasom kakav se retko čuje. Zvuči vrlo arhaično, čemu verovatno doprinose i godine života (osma decenija), koje grade kontinuitet sa dubljim korenima tradicije.

Starog, žilavog čoveka, na dolaku je pratio Dane Khan, dodajući svojim raznolikim udarcima „kišu” ili „zrake sunca” u specifično zvučno polje ovog, muslimanskog miljea Indije.

Kad smo već kod Azije, nastup iranske grupe Khonyagaran je bio zanimljiv samo sa stanovišta da u sastavu svira 12 žena, odličnih sviračica, mada ih prevodi muškarac, u ulozi dirigenta i kompozitora. Njegova muzika je smesa različitih uticaja, ali zalazi u praznjikavi izraz. Nasuprot njima, šoukejs gruzinske grupe Bani Hill Band slavio je muški princip. U slučaju njihovog nastupa pokazalo se da je odluka da se na WOMEX-u predstavi tek osnovani sastav, koji nema ni album iza sebe, za rezultat imala potpuni promašaj.

CUPKANJA I ĐUSKANJA

Kolumbijsku muziku je predstavio harmonikaš i pevač Karmelo Tores (Carmelo Torres) sa svojim sastavom Cumbia Sabanera. Prostor sale „Paja Konressi” pružao je klupsku atmosferu, a muziciranje 78-ogodišnjeg Karmela i ekipe donelo je vedri miris soli iz planinske regije kraj obale Karipskog mora. Sadejstvo glasova i raznolikih instrumenata – harmonika, guaćaraka, kaha, klepetuša, konga, ljamador – stvara izraz koji vuče na ples i žurku, mada nimalo nije dovedena u pitanje izvornost stila kumbija sabanera. Korene ne remeti čak ni deonica bas gitare. Sočno i poletno.

Najjači utisak na nas je ostavio sveženski sastav Lemma iz Alžira. Njihov album za Buda Musique iz 2018. obećavao je fantastičan nastup. Pevačica Souad Asla je odrasla u alžirskom delu Sahare. Nakon nekoliko decenija odsustva vratila se u region gde je odrasla, i sakupila sastav u kojem je devet žena iz različitih saharskih plemena, a među njima najpoznatija Hasna El Becharia (gitara i gembri). Sve pevaju i sviraju po neki instrument i potpuno su posvećene tradicionalnoj gnava muzici, prenoseći na publiku svoj trans. Prava magija.

Poslednje koncertno veče je bilo za potpuno razgaljivanje. Takav je bio i sam izbor bendova. Najpre je baskijska nova kombinacija, grupa TOPA-K, pokazala da iz ove španske pokrajine uvek možemo da očekujemo prijatna iznenađenja. U ovom projektu, grupa Korrontzi i DJ Makala nastupaju zajedno. Ali, ne samo zajedno na sceni, već i muzički, kao jedno biće. Bend Korrontzi predvodi svirač na trikitici Agus Barandiaran. Većina pesama su njegovo delo, inspirisano baskijskim folklorom. No, ovde se i vokali i ples izvrsno slažu sa odličnim di-džejem, koji nije bio zadužen tek za dodatno pumpanje ritma.

Za mnoge je nastup korejskog sastava NST & The Soul Sauce meets Kim Yulhee bio jedan od važnijih koncerata festivala. Poput japanskog čuda od benda – Minyo Crusaders, i oni šaraju i surfuju po raznim meridijanima, i to na svoj dalekoistočni način. Dakle, svirački su odlični, zabavni i muzički duhoviti. Žurka, sa merom i ukusom.

Kao šlag na poslednje veče je Fransis Ge (Francis Gay), nemački radijski novinar i DJ, jedan od veterana WOMEX-a, svojim setom obeležio dvadesetpeto izdanje manifestacije bez koje bi world music „biznis” izgledao mnogo drugačije.

UVEK PUNI KOFERI

Za one koji su imali u planu da ostanu do samog kraja 25. WOMEX-a, tu je bilo i redovno nedeljno prepodne namenjeno doručku s nogu, ćaskanju sa poznanicima i poslovnim partnerima i prisustvovanju dodeli WOMEX 2019 nagrada. Nagradu za umetnika godine je dobio slavni Kajhan Kalor (Kayhan Kalhor), fantastični svirač kemenčea, koji je svojim koncertom sa Erdalom Erzindžanom (Erzincan) pokazao da je nagrada i ove godine u rukama velikog majstora.

Iako je tokom nekoliko WOMEX-dana naš tim podelio gotovo sav materijal donet iz Srbije, to ne znači da su nam koferi na povratku kući bili prazniji. Jer, promocija je na WOMEX-u uzajmna stvar.

Delići zvučnog mozaika Srbije „vrteće se” na svetskim radio stanicama i o našim izdanjima i umetnicima će se pisati na raznim sajtovima, portalima, blogovima i u časopisima. Isto tako, mi svake godine donesemo puno diskova sa muzikom iz čitavog sveta. Njihovim prezentovanjem u ovdašnjim medijima gradimo, razvijamo i širimo iskustvo publike u Srbiji i negujemo sklonost prema ovom poližanru.

Nadamo se i verujemo da tako jačamo world music scenu naše zemlje, korak po korak.