Ranjen soldat

 Izvor: WMAS

Rođenice, na sceni sve prisutniji vokalni trio iz Srbije, 30. juna 2020. godine, objavile su video-animaciju za pesmu „Ranjen soldat”, koju su zvučno snimile pre nekoliko meseci. Svežom pesmom i spotom Rođenice nas polako upoznaju sa svojim novim projektom.

Rođenice su u februaru 2020. godine snimile tri pesme u okviru projekta koje su nazvale Male voices. Priroda naziva vezana je za činjenicu da se naš ugledni a cappella trio ovde oslanja isključivo na „muškuˮ vokalnu praksu, želeći, pritom, da preispita šta je ono što te pesme zapravo čini „muškimˮ.

Materijal je snimljen u saradnji sa „Svilara – kulturnom stanicom” u Novom Sadu, koja je za potrebe audio snimanja ustupila svoje prostorije. Za ton i mastering je bio zadužen Lazar Živanac.

Ideja za video-animaciju pesme „Ranjen soldatˮ (Banija, Hrvatska) nastala je iz želje da se tradicija vizualizuje očima savremenog čoveka, koji razume folklor i poštuje prošlost, težeći da nadogradi tradiciju svojim vremenom, ali i „prostoromˮ, odnosno video-sadržajem.

Crteže i animaciju za „Ranjen soldatˮ je uradila dugogodišnja saradnica Rođenica Marina Milanović. Video je nastajao u periodu vanrednog stanja i izolacije, koji su tri članice Rođenica (Mirjana Raić Tepić/Novi Sad, Tamara Štricki Seg/Subotica, Katarina Petrić/Zemun) provele u dugačkim i konstruktivnim razgovorima o tradiciji, ženama i muškarcima.

Nastup trija Rođenice u „Fonó Budai Zeneház”-u, Budimpešta, 13. januar 2020 (foto: Bands Through The Lens)

„Plan je da se tri nove pesme nađu na digitalnim platformama isključivo uz video sadržaj, jer želimo da ponudimo naše viđenje ovih pesama, koje podrazumeva i audio i vizuelni pristupˮ – kaže za „Etnoumljeˮ Mirjana Raić Tepić.

Aktuelnim projektom Male Voices „Rođeˮ nastavljaju da nas vode njima svojstvenom stazom, koja uzbudljivo vijuga i račva se. Staza, duga preko deset godina, podsećamo, dovela je marta 2019. godine i do samostalno objavljenog debi-albuma Svadbenice.

„Svojim projektom, koji su simbolično nazvale Male Voices, Rođenice ponovo ukazuju na određene segmente društvene realnosti, dekonstruišući pritom njihovo značenje koje imaju u srpskoj kulturi.ˮ – piše etnolog Miloš Rašić – „Naime, govoriti o isključivo muškim ili isključivo ženskim pesmama predstavlja jedan opšteprihvaćeni društveni konstrukt, koji opstaje i u savremenoj kulturi. Stoga, preuzimajući i interpretirajući pesme, koje su u tradicionalnoj srpskoj kulturi označene kao muške pesme, Rođenice pokazuju da su takva značenja samo plod kulturne konstrukcije, zavisna o određene teritorijalne, temporalne i ideološke premise, te da su podložna dekonstrukciji i interpretaciji na drugačije načine. Ovde iskoračuju iz poželjne performativnosti roda i tako ono što je označeno kao muško, počinju da interpretiraju žene, čime Rođenice jasno apostrofiraju i pokreću pitanje rodnih uloga i rodnih jednakosti u sistemu interpretacije tradicionalne muzike.ˮ