Rubrika: Bez paradajza, molim!
Vikend u „Eđšegu”
Četvrti januarski vikend u Novom Sadu obeležili su koncerti Lazara Novkova sa sastavom Frame Orchestra (24. januara 2020) i Bogdana Rankovića sa grupom Serboplov (26. januara) u „Eđšeg – kulturnoj stanici” u okviru ciklusa „Pocket Globe”.
Autor: Julijana Baštić
Sada već četvrti džepni paket world music koncerata osmišljen je tako da pokrene novosadsku publiku ka aktivnijem slušanju i praćenju world music scene. Pritom, sve se dešava u renoviranom prostoru bivše streljane, koji okuplja novu publiku, upućenu na kulturna dešavanja u gradu. A ništa od ovoga ne bi bilo realizovano da Novi Sad nije odabran za jednu od Evropskih prestonica kulture 2021. godine. U tom duhu, svi koncerti u okviru „Pocket Globe”-a, ciklusa pokrenutog krajem septembra prošle godine, počinju simbolično u 20 sati i 21 minut. Moram priznati da ovakav tajming i odgovara mentalitetu Novosađana (pretpostavljam da će se i meštani drugih gradova osećati prozvanim), koji su generalno navikli da dođu „knap” ili da „zakasne koji minut” na početak. Elem, svi su stigli na vreme.
Zgrada bivše streljane Eđšeg (neki ga nazivaju i dvorcem, a u prevodu sa mađarskog bi, zapravo, značilo Jedinstvo, što bi i bilo u skladu sa nazivom nekadašnjeg streljačkog kluba) mi je jedan od omiljenih prostora. Prilagodljiv je za održavanje različitih formi kulturnih dešavanja, te osećam potrebu da ga detaljnije opišem. Glavna prostorija nalazi se u sredini zgrade i okružena je hodnicima sa sve četiri strane, kao i pomoćnim prostorijama. Dovoljno je visoka da za pojedine muzičke sastave nije potrebno ozvučenje, i fleksibilna za prilagođavanje različitim uslovima, tako što se bina i stolice nameštaju i pomeraju po potrebi.
Za oba koncerta montirana je mala bina naspram ulaza, a stolice su smeštene u tri polukružna reda oko bine. Muzičari su takođe sedeli u polukrugu, tako da se energija sa bine direktno reflektovala na publiku, a atmosfera u punoj sali je bila poprilično intimna.
SINERGIJA I FUZIJA
U petak, 24. januara, imali smo priliku da uplovimo u magičan svet kompozicija Lazara Novkova i sastava Frame Orchestra. Iza sebe imaju dva albuma – Year iz 2011. i The Story iz 2016. godine – a najavili su da ove godine stiže i treći album, inspirisan ljubavlju (jednom numerom su čak nagovestili i četvrti album, koji će biti u znaku prijateljstva).
Uzlaznom putanjom zvuka, od kvarteta i kvinteta do seksteta, sproveli su nas kroz svet autorske instrumentalne muzike, koju je teško žanrovski uokviriti, što im, očigledno, i jeste jedna od osnovnih ideja. Možemo ih najjednostavnije opisati kao fuziju muzičkih iskustava, izraženu u prožimanju različitih ritmova, improvizacija i pevljivih glavnih tema.
Formalno, kompozicije su kreirane prema zakonitostima džez muzike – glavna tema (ili više tema) i improvizacije nisu osmišljene kao solo nastupi različitih instrumenata, nego kao razgovor, komunikacija među muzičarima.
Iako naziv Lazar Novkov & Frame Orchestra aludira na solistu i prateći bend, zvučna realizacija je potpuno drugačija, zasnovana na komunikaciji i sinergiji šest zvučnih boja, i fuziji ritmova.
Ovakav koncept je razmrdao obično uspavanu novosadsku publiku, koja je sada odgovarala osmesima, cupkanjem, klimanjem, pa i direktnim obraćanjem u trenucima kada je Lazar, pomalo zbunjeno i nespretno, pokušavao da nam verbalno predstavi kompozicije.
Imali smo osećaj da zajedno učestvujemo u stvaranju muzike, da se razumemo, da pričamo istim jezikom. Komunicirali smo muzikom.
SERBOPLOV KAO KVARTET
Drugi koncert, održan u nedelju, 26. januara, bio je posvećen muzici Serboplova i svojevrsnom muzičkom vremeplovu kojim odišu njihove numere. Koncert je programski osmišljen kao put kroz (pretežno) srpske tradicionalne melodije, pri čemu su sam početak i kraj nosili sličnu improvizaciju zvukova dobijenih lupkanjem po instrumentima, škripom gudala i guturalnom tehnikom sviranja na fruli.
Predstavili su nam se u formi kvarteta – električna gitara, kontrabas, harmonika, na čelu sa Bogdanom Rankovićem, koji je svirao klarinet i frule i pružio nam pojedine informacije o izvedenim kompozicijama. Iako sam navikla na prepoznatljivu boju nekoliko gudačkih instrumenata u zvuku Serboplova, zbog čega su me ovakve promene u sastavu iznenadile, aranžmanski, ipak, tu nije bilo velikih promena. Klarinet ili frula behu solistički istaknuti, uz koloritnu ulogu harmonike, harmonsku pratnju na električnoj gitari, te dvojaku ulogu kontrabasa, kao stuba harmonske linije i soliste u improvizacijama.
Ono što mi je posebno privuklo pažnju i ostavilo na mene najjači utisak jeste Bogdanova fenomenalna tehnika guturalnog sviranja, sve manje zastupljenog u frulaškoj praksi.
Na ovogodišnjem prvom ciklusu world music koncerata „Pocket Globe” dominirale su komunikacija između muzičara i interakcija sa publikom. Iako sam oba sastava do sada nekoliko puta slušala uživo, i još više posredno, u kućnom ambijentu, moram priznati – uživo je mnogo bolje! Poruka je jasnija, emocija bliža.
I zato, dragi slušaoci muzike, izađimo iz kućnog ambijenta i krenimo na koncerte. „Pocket Globe” nam uskoro ponovo donosi nove zvuke muzike sveta u prelepom ambijentu „Eđšega”.
Trackbacks/Pingbacks