Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!
Molitva, pa udar groma: Todo Mundo (3)
Zaokružujemo priču o devetom izdanju beogradskog World Music festivala Todo Mundo, osvrtom na treće veče. U klubu DIM, 28. septembra, nakon promocije 34. broja magazina Etnoumlje i dodele nagrade Vojin Mališa Draškoci, nastupio je najpre makedonski Duo Dobrila i Dorian, a zatim i srpsko-austrijska umetnica Jelena Popržan.
Autor: Aleksandar Mitrović Acart
Kao kod ujaka na slavi, narod se okupljao u opuštenom maniru. Srdačnost i prijatni kolegijalni razgovori su obuzimali DIM – inspirativan prostor u srcu Beograda u kome se održavao ovogodišnji festival Todo Mundo. Ni traga tremoru u vazduhu, kakav se namiriše u iščekivanju važnih koncerata.
Umetnički direktor festivala Bojan Đorđević je u prijateljskom tonu otvorio veče i predao štafetu Mariji Vitas – koselektorki festivala i glavnoj i odgovornoj urednici magazina Etnoumlje – regionalnog vodiča za svetsku muziku.
Osvrt na prvo veče devetog „Todo Mundaˮ (25.09) u „Etnoumljuˮ
Posle predstavljanja novog broja magazina, kao i noviteta u njemu, usledila je dodela priznanja. Povelju sa statuetom Vojin Mališa Draškoci za 2020. godinu je predsednik World Music organizacije Srbije Oliver Djordjević uručio srpsko-austrijskoj umetnici Jeleni Popržan. Za tekuću godinu, pomenutu nagradu je zaslužio Dorian Jovanović – instrumentalista iz Skoplja.
Posle fotografisanja, magija je mogla da počne…
UDUBLJENI U ZAJEDNIČKI MIT
Prvi koncert je održao Duo Dobrila i Dorian. Ovaj nedavno nastali sastav je jedan od mnogobrojnih Dorianovih projekata, u kome je on ukrstio note sa izvanrednom pevačicom šarenolikih etno stilova – Dobrilom. Pre nekoliko meseci duo je iznedrio album Apocryph i tu smo muzičku bajku ove večeri slušali.
Molitveni vajb kojim je duo naparfemisao ceo prostor bio je neprekinut tokom čitavog događaja. Nezgodne vokalne zavrzlame Dobrila je izvodila sa dečjom lakoćom. Pesme bi postajale žive priče dok bi Dorian looper-om nasnimavao slojeve pedalnih uvoda.
Često bi kompozicije sadržavale samo jednoakordsku plohu, kako ne bi omele pripovedanje. Statičnijim uvodima bi procesing gitarskih pedala davao živost, kao i sviraču slobodu. Poseban dodir intimnosti bi se događao u partijama gde bi ud bio sviran prstima desne ruke. U tim momentima pažljivi slušalac izmaštava Taregu na dva metra od sebe.
Dobrilina nonšalantna poigravanja glasovnim efektima bi povremeno presretala dopadljivu igru Dorianovih ghost tonova, relaksirajući slušaoca kao da je u turskom kupatilu.
Ova tradicionalno orijentisana muzika sa malo nota, a mnogo sadržaja, bila je ozvučena tek toliko da zvuk stigne do kraja sale. Utiska ste da sedite u drevnoj pećini dok vam vatra, plamenovima koji isijavaju drevne priče, pripoveda.
Ovo dvoje umetnika, udubljenih u zajednički mit, publici festivala Todo Mundo su pružili celovit i sjedinjen sadržaj. Kao da smo svi sanjarili u međama jedne jedine pesme. A desile su se „Stojan mi bolen legajaˮ, „Izlezi Vidoˮ i mnoge druge.
Posle izlaska na bis, umetnici su pristupili druženju sa kolegama, a posle polučasovne pauze usledio je – GROM!
PERFORMANS KOJI JE RAZNEO PUBLIKU
U madonističnom stajlingu, smela, sigurna, do detalja uvežbana i poistovećena sa performansom koji je osmislila, nastupila je Jelena Popržan. Interpretacije njenih kompozicija pisanih za pozorište, onih sa najnovijeg albuma, kao i raznih drugih, spadaju u najkvalitetnija gudačka sviranja koje je autor teksta imao priliku da čuje.
Osvrt na drugo veče devetog „Todo Mundaˮ (26.09) u „Etnoumljuˮ
Uz petožičanu violu (frekventno bogatu kao orkestar) i gitarske pedale (looper, oktaver i drajv) Jelena je prvo raznela publiku dvema ritmičnim i zahtevnim autorskim kompozicijama. Reklo bi se da su nepriznata deca klasike i world music-a.
Usledio je Aznavurov „Emigrantˮ. Na perfektnom francuskom. Viola je sada dospela u šake nekog imaginarnog maestra sa Bliskog istoka. Akordsko sviranje, sketovanje, nasnimavanje – sve se desilo kao programirano. Engleski tradicional lucidnog teksta je stendaperski briljirao u izvedbi ove umetnice koja se ne štedi na bini.
Prvi gost na Jeleninom koncertu bio je set kristalnih čaša ispunjenih vodom. Self-made glass harp. Muzika koja se desila je izašla iz raja. Toliko uzvišena da sam zavoleo pranje sudova. Drugi gost je na oko običan štap koji služi kao pomoć pri hodanju. Sa dve žice. Da – zvučao je poput orgulja sa Hendriksovim wah-om. Unikatno iskustvo za slušaoca.
Nastup se završio varijacijama. Bravurozno sprovedenim kalemljenjem Korelija na Nine Inch Nails.
Ceo koncert Jelene Popržan jeste performans koji zahteva veliku pripremu i uvežbavanje. Na bini izuzetno psihički i fizički naporan, iako se po umetnici nalućuje suprotno.
Ovakav one-woman show traži apsolutan fokus i ne ostavlja pravo na grešku – jer loop pedala ne prašta promašaje. Teško je samo zamisliti jednu ovakvu vokaliziranu šetnju među stilovima uz sinhronizaciju sa instrumentom i efektima pod nogama. I, bilo da je šeretski izvođena „The Life and Death of Suljoˮ, ili neka primenjena stvar iz ranijeg opusa autorke, kvalitet bi ostajao fascinantno visok.
Digitalna izdanja magazina „Etnoumljeˮ mogu se kupiti na sajtu „Novinarnicaˮ
Poslednje festivalsko veče je rasparčalo moguće sumnje i dokazalo da žene zaslužuju da budu u fokusu svetske muzike. Sa ushićenjem očekujemo naredni Todo Mundo!
. . .
Trackbacks/Pingbacks