RUBRIKA: Iz nacionalnog registra

Mladi ljudi i arhaična pesma

U okviru predavanja, pevačkih radionica i promocije knjige „Pevanje iz vika: Metodski praktikumˮ prof. dr Dimitrija O. Golemovića i prof. dr Sanje Radinović, Folklorni ansambl „Vilaˮ iz Novog Sada je tokom 2. i 3. oktobra 2020. godine okupio veliki broj mladih izvođača i umetnika, ukazavši na značaj očuvanja i negovanja jednog od najzahtevnijih oblika tradicionalnog pevanja na našim prostorima.

Autor: Jovana Lazić

Malina Stanojević i Slavenko Karadžić u razgovoru sa učesnicima radionice iz vika, Novi Sad, 2020 (foto: Selena Rakočević)

Pevanje iz vika pripada starijem vokalnom sloju, tzv. pevanju na glas, koje karakteriše ispevavanje tonova dugog trajanja i sonorni sazvuk glasova dvoje pevača. Pesma se ne prekida tokom pevanja, a toj karakteristici naziremo koren u magijskom principu u kojem prekid označava kraj života. Izvođači pesama su po pravilu istog pola, dok u mešovitim duetima pevaju najbliži rođaci i bliski prijatelji, jer je njihovo zajedništvo u pesmi odraz velike bliskosti.

Ovaj oblik tradicionalnog pevanja, karakterističan za jugozapadnu Srbiju, doskora nije izlazio iz okvira ruralne sredine. Dugo je predstavljao i nepoznanicu za etnomuzikologe i širu javnost. Međutim, od 2012. godine, pevanje iz vika je upisano na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Nakon objavljivanja te liste, postepeno će se razotkrivati dimenzija koja prevazilazi granice čulnog iskustva, ukazujući na postojanje dubljeg smisla celokupnog našeg tradicionalnog vokalnog nasleđa. Stoga, i kad je reč o pevanju iz vika, važno je spoznati sve aspekte i simboliku ovog tipa pevanja kroz istraživački rad, organizovanje seminara i manifestacija, ali i prekoračiti puko izvođenje pesama, te imati uvid u važnost svih aspekata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Folklorni ansambl „Vilaˮ iz Novog Sada, uz idejno vođstvo maestra Milorada Lonića, kao i stručnu i organizacionu podršku etnomuzikologa dr Selene Rakočević, već duži vremenski period organizuje brojne festivale, koncerte, radionice, razvijajući se, tako, u svojevrsni centar za razvoj i promociju tradicionalne kulture.

Slavenko Karadžić i učesnici radionice iz vika, Novi Sad, 2020 (foto: Selena Rakočević)

Ovog puta, uz goste, tradicionalne pevače Miloljuba Šakovića i Radovana Jankovića iz Nove Varoši, Malinu Stanojević i Slavenka Karadžića iz Pribojske Banje, ali i predavanja profesora Dimitrija O. Golemovića, posetioci edukativnih radionica su dobili širok spektar potpuno drugačijeg viđenja tradicije.

Misija je ostvarena kroz povezivanje mladih sa najstarijim nosiocima prakse pevanja iz vika, s ciljem aktivnog izvođenja i istinskog razumevanja ove arhaične vokalne forme.

Neophodno je bilo prevazići sve barijere i prikazati bogatstvo tradicije u pravom svetlu. Studentkinja etnomuzikologije (FMU, Beograd) Marta Janković ističe da joj je ovo bila jedinstvena prilika da učestvuje na radionicama pevanja iz vika, da upozna izvođače i bude deo žive tradicije:

– „Slušala sam pevanje direktno iz usta ljudi koji to rade ceo svoj život. Oni su nam demonstrirali kako treba da se peva, ukazivali nam na tehničke, ali i druge aspekte pesama. Bila je čast zapevati sa ljudima iz Nove Varoši. Moji vršnjaci uglavnom nisu dovoljno informisani o značaju našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa. Zato sam se veoma obradovala kada sam na ovoj radionici videla četrdesetak mladih ljudi, raspoloženih i zainteresovanih. To ukazuje da ipak postoji nada da će naša tradicija opstati. Smatram da bi ovakve radionice trebalo češće organizovati. Kulturno-umetnička društva imaju povoljan uticaj na mlade. Mladi to vide, naravno, i kao mesto za druženje, razonodu, ali su, osim toga, svesni da direktno učestvuju u afirmaciji i promovisanju našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa.ˮ

Miloljub Šaković, Radovan Janković i dr Dimitrije O. Golemović, sa učesnicima radionice iz vika, Novi Sad, 2020 (foto: Selena Rakočević)

Radionicama u Novom Sadu – kojima je, valja pomenuti, prisustvovala i Svetlana Spajić, naša cenjena interpretatorka tradicionalne pesme – prethodili su seminari u Novoj Varoši. Višegodišnjim istraživanjima, okupljanjem mladih iz Beograda, Novog Sada i Gornjeg Milanovca, započeto je rešavanje brojnih nedoumica vezanih za pevanje iz vika. Etnomuzikološkoj javnosti u početku nije bilo jasno kako se ova vokalna forma može preneti u praksi, da bi na kraju zaživela među mlađim generacijama. Etnomuzikolog dr Dimitrije O. Golemović napravio je iskorak kroz knjigu Pevanje iz vika: Metodski praktikum:

– „Ova knjiga je nastala kao rezultat seminara koji su održani u Novoj Varoši, jer smo kroz njih došli do dragocenih zaključaka o izvođačkim specifičnostima ove vrste pevanja. Osim što govori o osnovnim osobinama pevanja iz vika, knjiga ima zadatak da uspostavi određene metode za njegovo gajenje. Budući da je posvećena širem auditorijumu, tako da je, osim onima koji potiču iz jugozapadne Srbije, gde se ovo pevanje gaji, usmerena i na ljude iz drugih krajeva, knjiga se bavi savladavanjem problema disanja, fonacije, te samog pevanja. U tome ona koristi iskustva pedagogije iz umetničkog pevanja, da bi ih „obogatilaˮ onim što je tipično za pevanje iz vika.ˮ

Lepota pevanja iz vika leži u nama samima. Prihvatanjem tradicije i svih njenih osobenosti, dajemo joj šansu da se izdigne iz stega društvene stvarnosti i da traje i posle nas.