Rubrika: Bez paradajza, molim!

Tamnim i svetlim vilajetima

Osmi festival „Todo Mundo” završen je u četvrtak, 3. oktobra, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, baš onako kako i dolikuje finalu – uz duge aplauze i stajaće ovacije za muzičare koji su od svog zanata svake sekunde stvarali umetnost. Najpre su Jelena Milušić (vokal) i Merima Ključo (harmonika) iz Bosne i Hercegovine predstavile album Lume, da bi potom scenu obojile sefardske melodije beogradskog sastava Shira u´tfila.

Autor: Ivana Ljubinković

Jelena Milušić i Merima Ključo na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Danko Strahinić)

Preosmišljavanje ljubavi

Vrlo brzo nakon što su Jelena i Merima objavile prvi CD (krajem oktobra 2018) počelo je da se šuška o zanimljivom ženskom tandemu koji je, između ostalog, snimio i svoju verziju čuvenog kafanskog klasika, pesmu „Danka” Tome Zdravkovića. Sudeći po reakcijama koje su pratile njihov izlazak na scenu SKC-a, naša publika je jedva dočekala da ih čuje uživo.

Spontane, drage i sigurne u sebe, pokazale su puno značenje reči reinterpretacija, mada je možda lepše reći preosmišljavanje. Počelo je sa (klapskom, a našom) „Ima dana” i već se u ovim stihovima (Ja te volim tako silno da umirem) mogao naslutiti njihov senzibilitet, ali ne i predvideti do koje mere glas i harmonika u muzičkom i emotivnom izrazu mogu pomeriti granice.

Pročitaje prikaz četvrte večeri na festivalu „Todo Mundo”

Jelena doslovno tumači likove pesama koje peva, muške ili ženske, bilo da je u pitanju strast („Toda una vida”, „Veinte años”), napolitanska čežnja za Marucelom ili očaj za Dankom koji, dopunjen dugim neizvesnim tonovima harmonike, nikako ne sluti na dobro. Ali, provejava tu i hercegovački smisao za humor – „Quizás” (u njihovom slobodnom prevodu: „A, vidjet ćemo”) postaje šarmantno zvocanje žene svom partneru. S druge strane, Merima jednostavno plete melodije, svirajući harmoniku kao „tradicionalni” instrument, po potrebi ga lako pretvarajući u modernu zvučnu zver.

Merima Ključo. Nastup sa Jelenom Milušić na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Danko Strahinić)

Da „Ljubav može ozbiljno ugroziti vaše zdravlje” potresno su prikazale kroz autorski ciklus Snoviđenje („tamni vilajet Meriminog uma”, kako je Jelena najavila).

Teški akordi harmonike olakšanje su pronalazili u nemoćnom jecaju („Tamna noći”) ili zastrašujućem šapatu („Adio kerida” je jedno sasvim novo opraštanje sa dragom, puno besa i gorčine). Ali, ipak na kraju izbija svetlost, pa je tako i ovo turbulentno putovanje zaokružila zarazna melodija „Lume”, slaveći život.

Pročitaje prikaz treće večeri na festivalu „Todo Mundo”

Sefardsko nasleđe za kraj festivala

Putovanje završne večeri nije se tu zaustavilo. Prateći Sefarde uz sastav Shira u´tfila i vodiča Stefana Sablića (vokal, ud) prošli smo Mediteranom i Bliskim istokom, počevši od Balkana. Priča o muzici španskih Jevreja krenula je iz Sarajeva, nastavila se u Solunu sa tango uticajima („No me importa”) i skoknula do Severne Afrike, gde se razvijala druga grana sefardske tradicije. Za razliku od prvih pesama na ladinu, ovde se pevalo na jeziku haketija.

Sablić ne samo da istražuje i poznaje sefardsko muzičko nasleđe, on ga uistinu oseća, što još više doprinosi efektnoj interpretaciji vokalno zahtevnih pesama.

Stefan Sablić. Nastup sastava Shira u’tfila na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Danko Strahinić)

Do tog momenta na sceni je, uz Stefana, bilo muško društvo (Filip Krumes – violina, Sinan Aćifović – klarinet, Srđan Đorđević – kontrabas, Goran Milošević – udaraljke), što se promenilo dolaskom mlade Ivane Munđe. Poznata sa ranijih nastupa grupe, Ivana je poput bisera nizala melodije ili ih dopunjavala u pratećem glasu. Solunski „doručak” („El komer de la mañana”) je bio prvi, a usledila je pevljiva „Bayla, bayla”. Lepša od nje je jedino bila sarajevska slatka alva – „Halva Shekerola”, sa tihim refrenom i savršenim uvodom kontrabasa, klarineta i violine.

Pročitaje prikaz druge večeri na festivalu „Todo Mundo”

Usledio je splet pesama za venčanje iz Bugarske, Grčke i Turske, a pre bisa sa popularnim temama („Adio kerida” – ovde u prepoznatljivom, sentimentalnom ruhu – i „Hava nagila”), zaokružili su nastup finim orijentalnim mirisima („Ir me kero, madre, a Yerushalayim”/Želim, majko, da idem u Jerusalim).

„Pronoseći reč” sefardske muzike, izuzetni muzičari sastava Shira u´tfila još jednom su pokazali koliko nam je ova tradicija zapravo bliska.

Srđan Đorđević. Nastup sastava Shira u’tfila na festivalu „Todo Mundo”, Beograd, SKC, 2019 (foto: Danko Strahinić)

Pročitajte prikaz prve večeri na festivalu „Todo mundo”

Iz folklornog „dnevnika” festivala „Todo Mundo” u pet dana smo iščitali razne oblike u kojima se tradicija čuva, ali i obogaćuje ličnom kreacijom, kao što je, npr. slučaj sa parom Milušić-Ključo, koji ćemo, nakon premijere, sigurna sam, vrlo brzo ponovo slušati u Beogradu.

Posetioci su, u duhu samog naziva festivala, još jednom oblšli, ako ne čitav svet, ono bar njegov značajan deo. Ali, ne znamenitosti glavnih gradova, dostupne svakom odgovornom turisti, već one skrivene uličice i predele, koje samo „lokalci” mogu da preporuče. I vredelo je poslušati ih.