PROJEKAT: PORTRETI ŽIVIH LJUDSKIH RIZNICA, 2021 (8)

Radmila Ilić : Stihovi iz rukava

Maleni tim magazina Etnoumlje se početkom jula 2021. godine otisnuo na put u Vranje i Svrljig. Odatle se u Beograd vratio sa tri intervjua. Već smo pisali o dvema živim ljudskim riznicama – deda Nedi i Cobiju, a sada je pred nama osma riznica – baba Rada iz svrljiškog kraja, pevica, pesnik i šaljivdžija iz naroda… Radmila Ilić je bila naša sagovornica tog 4. jula 2021. godine, u selu Đurinac nadomak Svrljiga. Susret je organizovan kod ljubaznih domaćina u Etno kući Mihajlović. I ovaj članak pripada ciklusu magazina „Etnoumlje” u okviru projekta Portreti živih ljudskih riznica, finansiranog sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Članak je objavljen u 35. štampanom izdanju „Etnoumlja”, krajem decembra 2021. godine.

Autor: Ivana Ljubinković

Radmila Ilić – baba Rada, Đurinac, Svrljig, 2021 (foto: Marija Vitas)

Svrljižanke pastirice mlade,

One pasu ovce po planinske livade.

Planina je najveća visina,

Al’ je tamo najlepša tišina.

Nekoliko stvari padne na pamet kada se pomene Svrljig. Svrljiški sabor, svrljiške gajde, čuveni svrljiški belmuž – pastirsko jelo od mladog sira i brašna koje samo iskusni majstori umeju da naprave da valja. U jednodnevnoj poseti ovoj šarmantnoj varoši, gde ti za maternji jezik često treba prevodilac, uspeli smo da probamo belmuž.

Međutim, premalo je bilo vremena da se iskuse i druge lepote ovog okruga – od impresivne Svrljiške klisure sa nestvarnim vidikovcem preko železničkog mosta koji je projektovao Milutin Milanković (prizor poput nekog iz filmova o Indijani Džounsu) do čuvene Samar pećine u kojoj je, sad već davne 1969. godine, speleolog Milutin Veljković proveo rekordna 464 dana. Razlog više da se još neki put uputimo ka ovom kraju.

Nas u Svrljig vodi potaga za tradicionalnom muzikom i za ljudima koji i dalje čuvaju autentični zvuk svog kraja. Pored susreta sa najstarijim i jednim od najpoznatijih gajdara, deda Nedom, o kom smo ranije pisali, u selu Đurinac, nadomak Svrljiga, ugovoren nam je susret i sa Radmilom Ilić, od milja zvanom baba Rada.

Baba Rada je 1938. godište (19. novembar), što znači da je u trenutku snimanja imala nepune 83 godine. Poreklom je iz sela Crnoljevica, a u Svrljigu živi šezdeset godina. Ima dva sina, ćerku i puno unuka. I dalje važi za izuzetnu pevicu i, kako sama kaže, nema gde nije išla da peva i gde je nisu zvali. Od pre par godina to se promenilo usled problema sa srcem, a jedan od poslednjih nastupa bio je u školi u Pirotu, kada je pevala u narodnoj nošnji (i sama je bila majstor za vez), a profesori u školi ostali zadivljeni količinom pesama koje zna.

Preuzmite ceo članak „Stihovi iz rukava” (Portret: Radmila Ilić – baba Rada) u PDF formatu

. . .