Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Oslobođena vibracija postojanja

Drugi dan festivala Pocket Globe, održan u Novom Sadu, 10. novembra 2023, obuhvatio je najpre popodnevno predavanje Mihala Noge u Zenit Books-u, a zatim dva večernja koncerta u SKCNS Fabrika. Na početku večeri je Jasni Jovićević (Srbija) dodeljena nagrada Vojin Mališa Draškoci, potom je Jasna održala koncert, zajedno sa Bojanom Bojićem, a veče je zaokruženo nastupom Ive Bitove i Vladimira Vaclaveka (Češka). Koncerte je podržao Grad Novi Sad, a osim toga, Jasnin nastup je imao podršku i World Music asocijacije Srbije, dok je gostovanje Ive i Vladimira podržano i kroz projekat Sounds of Europe, kao i putem konkursa Ministarstva kulture.

Autor: Ivana Arsenijević

Saksofonistkinja, multiinstrumentalistkinja, kompozitorka, eksperimentatorka, autorka doktorske disertacije Dobro jutro, džezerke… Jasnina svestrana ličnost pokriva toliko toga, a kao umetnica koja je tražila i gradila svoj put van naše zemlje, Jasna Jovićević odnedavno daje doprinos osnaživanju ženske džez i stvaralačke scene u Srbiji.

Ove godine, ona je dobitnica nagrade Vojin Mališa Draškoci, koju od 2013. godine WMAS tradicionalno dodeljuje umetnicima posebnog kreativnog senzibiliteta.

ULAZAK U ŠUMU: “IT TAKES COURAGE TO GO INTO THE UNKNOWN ALONE”

Za ovu specijalnu priliku, Jasna je pripremila program pod nazivom Iluzija slobode i posvetila ga sećanju na svoje najveće učitelje – V. M. Draškocija, a zatim i V. Šortera, M. Antića i S. Sarasvatija.

Nastup je osmišljen u formi „razgovora” – instrumentalnih promišljanja na probrane izjave njenih muzičkih gurua – u kojima je umetnica, u stilu slobodne improvizacije, istraživala paradoks same ideje slobode u ograničenjima koje kao bića imamo, zatim strah od nepoznatog, strah od smrti, kao i mogućnosti transcedentnog kroz umetnost.

Prva slika, kao iz nekog filma: na zatamnjenoj sceni, pod blagim i direktnim ružičastim reflektorima, ona stoji sama, sa svojim alt saksofonom.

Na prva obraćanja učitelja odgovara široko i sporo, pažljivo, kao da tek proviruje u svet muzičkih mogućnosti. Sa svakom sledećom temom, improvizacija se razvija, postaje šira, slobodnija, melodijski, ritmički i stilski.

“JAZZ MEANS I DEAR TO CREATE“

U improvizaciji koja vremenom dostiže svoj klimaks, izlivaju se pred nama Jasnin virtuozitet i godine iskustva u raznim stilovima džeza, kao i njena težnja da prevaziđe klasifikaciju i žanrovsku „fioku”. Kroz fragmente standardnog džeza i bi-bapa prolamaju se jake disonance, slobodni pasaži i eksperimentisanje sa krajnjim mogućnostima, kako samog instrumenta, tako i tela kao primarnog izvora zvuka.

Muzika postaje iskidana, oštra, bez doslednosti, kao biće koje se oslobađa okova, ona je tu i da zapara uši i gurne nas iz zone komfora slušalačkih navika i percepcije muzike i instrumenta.

Potom čujemo S. Sarasvatija kako peva mantru. Umetnica prihvata njegovu melodiju, sada na sopran saksofonu. Prvo je ponavlja, a zatim joj dodaje malo džezerskog začina i razvija je dalje, kao da direktno implementira duhovnost u svoj muzičarski put. Na ovaj način ona nam nagoveštava koncept intuitivne improvizacije, koja podrazumeva spontano zvučno otelotvorenje bilo koje ideje izražene ranije rečima, grafikom ili plastikom, a koja je u samoj biti ovog koncerta.

Kao da stiže do tačke bez povratka, dalje oslobađanje i istraživanje javljaju se kao neminovnost. Umetnica odlaže saksofone, i uz elektroniku Bojana Bojića koja nas vodi u nekakav mistični zvučni prostor, prihvata se eksperimentisanja sa tibetanskim zvučnim činijama, mbirom, metalofonom, praporcima…

“WE ARE AS HUMAN BEINGS BEING FORCED TO LEARN HOW TO NEGOTIATE THE UNKNOWN CREATIVELY“

Otkucaji sata – kroz igru sa zvečkama i praporcima, prvo nastaje borba sa vremenom, a zatim, baš u skladu sa ritmom sekundare, kreće melodija na mbiri… Žubor vode – zvuk naših nesvesnih predela…

Atmosfera budističkog manastira na planinskim vrhovima, zvona i tišina, značaj svakog koraka i svakog pojedinačnog zvuka. Put usamljenika.

Prisećam se da sam negde pročitala da je budista Roši govorio da u Japanu postoje tri najveća straha: od smrti, ludila i javnog nastupa. Kad su ga upitali šta je tim strahovima zajedničko, odgovorio je: „Odlazak u nepoznato!” Za svakoga od nas, postoje delovi puta koje moramo da pređemo sami. Ali, da li smo zaista sami i u najusamljenijim trenucima? Jasnine muzičke meditacije nam daju moguće rešenje, jer upravo muzika, kao ezoterični nosilac ideja i smisla, može postati naš talisman i svedočiti našu bliskost sa nečijim bićem, rečima, stavovima, čak i kada osoba nije fizički uz nas.

Kroz ove koncepte, umetnica nam je hrabro otvorila vrata svog intimnog, kreativnog bića i podelila sa nama i svoju snagu i ranjivost, povevši nas na put potrage i sazrevanja, na kojem stvaralački rad i individuacija neminovno dobijaju duhovnu dimenziju.

ČUDESNA BIĆA: „SRCA ZVON”

Iva Bitova (Bittova), češka avangardna violinistkinja i vokalistkinja, nakon 12 godina ponovo je u Srbiji, ovaj put premijerno u duetu sa gitaristom Vladimirom Vaclavekom (Václavek), sa kojim ima dugogodišnju saradnju. Tokom 40 godina na sceni, stvorila je prepoznatljiv, eklektičan muzički univerzum, koji naziva svojom vlastitom narodnom muzikom. I pored rada u različitim žanrovima, poput džeza, roka, narodne, klasične muzike i opere, njen je rad primarno i fundamentalno povezan sa prirodom.

Iva nam se prikrala iz bekstejdža, pored bine. Zapevala je glasno i lako, melodiju nekakvog mitskog bića, i u trenutku je postalo jasno da nas je najpre Jasna dovela u šumu, a da Iva planira da bude i vuk i baka i Crvenkapa, i još mnogo čudesnih likova iz sveta arhetipova o kojima jesmo ili nismo čitali, a koji žive u okeanima naših duša.

Ona peva bez mikrofona, sa violinom u ruci, i korača kroz publiku, u želji da sa svakim prisutnim bićem odmah uspostavi bliski kontakt, da primi naše energije i da nas obujmi svojom.

Zašla je i u potencijalne niše u sali i zatamnjene hodnike, da proveri nije li neko izostavljen. Nema izvlačenja! Došla je da nas sve dobro prodrma, zastraši i na kraju uteši, na ničijoj i svačijoj zemlji emocija, strahova, poznatog i nepoznatog.

MUZIKA IZ MALE MORAVSKE KUĆE

Njena trodelna, gotovo šamanska improvizacija, prvo čisto vokalna, a zatim uz violinu, jodlovanje, kvocajuće tonove i ogroman raspon od deep throath pevanja, pa sve do visokih registara, zarobljava nam pažnju. Penje se na binu, imitira zvuk budilnika, a dolazi nam i Vladimir… Počinje „Morning song” – pesma koju je Iva početkom devedesetih snimila sa Pavelom Fajtom. Potom sledi niz numera sa njenog i Vladimirovog albuma Bílé inferno.

„Uspávanka” je repetitivna i mirna melodija iz koje izrastaju improvizacija, mrmorenje i glasni duboki škripavi dahovi. Sa poznatim slogovima i gitarskim rifovima, razloženim akordima i pevljivim melodijama, u pesmama žive i cvrkut ptica i kreštanje vrana, škripanje, klokotanje i šuštanje.

Počinje i ritmična „Sirka v louži” – topot nogama kao bubanj, prepoznatljiv gitarski perpetuum mobile i zajednička šaljiva vokalna improvizacija. Iva nam se obraća toplo, kao starim prijateljima, i priča koliko je posebno za nju to što je mogla da bude deo andergraund scene 90-ih, i da su Vladimir i ona sve pesme za pomenuti album izradili za svega dve nedelje u njenoj maloj kući u Moravskoj. Iako ih ne izvode često, vole da im se vrate, i pozivaju nas da uživamo sa njima, a ako želimo, i da se uključimo nekim svojim zvukom, kao da zajedno pravimo ekspresionističku muzičku sliku.

Vladimirova ambijentalna improvizacija na električnoj gitari sa lupovima, prizvukom Pink Floyd-a i izgovorenom poezijom, vodi nas u sledeću numeru „Kdoule” sa specifičnim kvartnim ostinatom. Pesma prerasta u ogroman lament, u koji Iva uključuje svoje teatarske moći i celo telo previja u bolnom jauku.

Nežnom i tihom gitarskom motivu u „Chury Churuj” pridružuje se violina, na kojoj Iva svira štapićem i proizvodi skakutav zvuk koji podseća na citru. Slede numere „Je mi zima” i „Tichý pláč” sa albuma At home, snimljenog sa bendom Čikori, koji su osnovali Iva i Vladimir 1999, sa ciljem dubljeg istraživanja avangardnog u muzici.

Ivine vokalize uzimaju maha i postaju sve dramatičnije. Scena postaje mali teatar sa nizom neobičnih likova u jednoj osobi, koji krše ruke, savijaju se, bune, grcaju, guše u suzama, menjaju godišta i raspoloženja.

Od imitacije trube, do indijanskih pokliča i gipsy leleka, vitalnost glasa i njena mogućnost poigravanja deluju bezgranični, upravo kao i raspon emocija, koje je u stanju da propusti i otpusti u jednom nizu.

SPOJ ROKA I ISTOČNOEVROPSKE MUZIKE

Uprkos svom Ivinom muzičkom obrazovanju i iskustvu, osnova njenog izvođenja, kako sama kaže, jeste upravo improvizacija, koja za nju predstavlja oslobođenu vibraciju postojanja u datom trenutku.

Muzika dvoje čeških muzičara je spoj roka i istočnoevropske muzike, a Vladimirovo sanjarenje na gitari i solo tačke služe nam kao duboko disanje i istezanje nakon napornih vežbi, kao nežni predah i balans Ivinim vokalnim performansama.

Akustična verzija pesme „My dream”, čuvene češke avangardne rok grupe Dunaj (čiji su članovi oboje bili), a koju izvodi Vladimir sam, podseća na večnu rokersku lepotu kombinacije „samo gitara i glas”.

Sledi još jedan Ivin impresivan nastup, pesma koja predstavlja svojevrstan prikaz žene kroz faze odrastanja i u kojem čujemo i tradicionalnu muziku i klasiku 20. veka koja je njome inspirisana, poput dela Bartoka i Kodalja. Sasvim ispravno, za Ivu se govori da ima kameleonski glas, koji u praksi pokriva sve, od uspavanke do Šenberga i Šnitkeovih opera, a u njenim improvizacijama tradicionalni elementi prelivaju se sa drugim žanrovima tako tečno i neprimetno, kao da negde u prostoru postoji nevidljiva univerzalna muzička tačka u kojoj se poništavaju sve razlike.

Pocket Globe 2023 / Prikaz prve večeri: „Veče visoke temperature i električnih gitara”

Flažoleti, kvartno kvintna sazvučja i ritmično bim-bam vode nas kroz numeru „Zvon”, koja povezuje srca zvon sa odjecima prethodnog koncerta, a za kraj stiže enegični „Zeleni Vínecek” kao odjavna špica.

DODIRNUTI I ISCELJENI

Stajaće ovacije. Iva i Vladimir nam se vraćaju, ruku pod ruku, sa blagim osmehom. Kasno je, pa zato predlažu da za kraj zajedno otpevamo uspavanku. Oni neprimetno sedaju na mesta u publici, i svi zajedno, dok se polako gase svetla, uspavljujemo scenu i sve zubate i šiljate senke na njoj i uljuljkujemo se, kao nakon ispričane bajke.

Pocket Globe 2023 / Prikaz treće večeri: „Mali, magični, stakleni globus iz sna”

Tako se završilo drugo festivalsko veče. Nema mnogo koncerata za koje možemo reći da imaju terapeutsko dejstvo poput ovog. Kao čin ljubavi, u kojem umetnici i publika daju sami sebe kroz razmenu i saradnju, i nakon kojeg izlaze dodirnuti i isceljeni, manje usamljeni, više ohrabreni. Hvala festivalu Pocket Globe što takvim umetnicima i takvim susretima stvara mesto!

Po ko zna koji put, potvrđeno je da avangarda, i ako jeste Babaroga, ima pozitivnu krajnju svrhu. Kao trikster, ili čak dobar prijatelj, provocira nas onako kako nam je potrebno, a u prostoru bez pravila, u kojem uvek možemo biti slobodni i radoznali kao deca. I to je čini baš svetskom (muzikom), jer nema čoveka na planeti bez tog prostora u sebi.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Ja za dalji put, na svoju superpowers ogrlicu nižem Jasninu hrabrost i neukalupljenost, Bojanovu profesionalnost i podršku iz drugog plana, Ivinu toplinu, bezvremenost i fluidnost, kao i zagrljaj nakon koncerta, Vladimirovu suptilnost i posvećenost, i predivnu energiju ovih prijateljskih dueta.

Umesto uspavanke, ćeretanje sa prijateljicama do kasno u noć… Uporno dobovanje kiše, miris gužvanog lišća iz čarobne šume i kakao.

. . .