Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Telesna muzika ima moć

Duo Alice in WonderBand se kupa u znoju. Nastupi se nižu, a jedan od svežijih je održan u Kulturnom centru Pančeva, 24. marta 2023. Ovaj koncert je bio dobra prilika za intervju sa Anom Vrbaški i Markom Dinjaškim, članovima AWb, o raznim aspektima fenomena poznatog kao telesna muzika. Dodajmo da je u toku i crowdfunding kampanja za međunarodni festival Novi balkanski ritam, koji Ana i Marko organizuju, i koji će svoje drugo izdanje imati u avgustu mesecu.

Autor: Ivana Dimitrijević

Alice in WonderBand (foto: Alisa Dinjaški)

Ove godine, Alice in WonderBand slavi četvrt veka postojanja uz album RikaTaka, New Balkan Rhythm, koji je izašao u jesen 2022 godine. Sa obronaka Fruške gore, Ana Vrbaški i Marko Dinjaški šalju nam pozdrave uz četrnaest pesama sa svih strana Balkana: iz Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Mađarske, Moldavije, Rumunije i Hrvatske. Osim toga, tu su i pesme iz romske tradicije, a i ona poznata, „ničija, a svačija” pesma – Ruse kose.

Prikaz albuma „RikaTaka: New Balkan Rhythm” dua Alice in WonderBand

Ana i Marko traže od slušaoca više od pasivnog slušanja. Muzika je krojena tako da je neophodno videti je, učestvovati u njoj, doživeti je. Tek uz prisustvovanje Aninom i Markovom nastupu, njihova muzika dobija svoj puni smisao i prerasta iz utiska u iskustvo.

· Kako ste otkrili telesne perkusije?

(Ana) „Jedne godine sam otišla u Poljsku na radionice koje je držao Simone Belece, bubnjar, glumac i telesni muzičar. On se u to vreme bavio socijalnim teatrom, koji je i mene tada zanimao. Na radionici, Belece je pokazivao telesne perkusije manje kao muzički oblik izražavanja, a više kao način rada sa grupom ljudi koji imaju potrebu da se međusobno povežu.”

„Telesna muzika ima moć da okupira um na takav način da osoba mora da se fokusira na sadašnji momenat, što ima veliku terapeutsku vrednost za pojedinca.”

„Osim toga, telesne perkusije su korisne i za rad sa socijalno marginalizovanim grupima, ali i generalno sa ljudima u modernom društvu kojima je svakako potreban način da se povežu sa svojim telom i drugim članovima zajednice. To je nama bilo interesantno jer smo u to vreme imali bend, u kome sam ja svirala klavijaturu i pevala, a Marko je svirao bubnjeve, didžeridu, perkusije i, takođe, pevao, i samim tim smo bili zarobljeni iza svih tih instrumenata i tehnike. Telesne perkusije smo videli kao priliku da izađemo odatle i postanemo slobodni na sceni, a zvuke proizvodimo na licu mesta, snažnije komunicirajući sa publikom. Od tog trenutka, nastavili smo da istražujemo svet telesne muzike.”

Alice in WonderBand (foto: Goran Jevtić)

· Ko je sve snažno uticao na vaš dalji razvoj?

(Ana) „Počeli smo od Kita Terija (Keith Terry), koji je na neki način i osnovao koncept moderne telesne muzike na osnovu proučavanja američkog i afričkog folklora, ali i bluza i džeza. On se posebno bavio hembounom (engl. hambone), koji je nastao kao oblik neverbalne komunikacije afroameričkih robova. Njima nije bilo dozvoljeno da koriste muzičke instrumente i verbalno komuniciraju međusobno zbog straha od pobune. Tako da, telesna muzika je često povezana sa potlačenim narodima i, uslovno rečeno, radničkom klasom. Osim toga, mnogo smo naučili od popularnog južnoameričkog benda Barbatuques, čiji se osnivač Fernando Barba bavio proučavanjem latinoameričkim tradicijama telesne muzike. Proučavali smo i rad Pitera Stavruma Nilsena, Salva Rusa, Tupaka Mantije, i mnogih drugih telesnih perkusionista. Takođe, od 2018. redovno učestvujemo na festivalu Body Rhythm u Hamburgu, i tamo učimo od svetskih telesnih muzičara. Nakon što smo se dugo bavili siromašnim pozorištem sarađujući sa sledbenicima tehnike Jeržija Grotovskog u Poljskoj, koji zagovara vraćanje korenima i dubokom doživljaju teatra, odlučili smo da se vratimo domaćem terenu i stvorimo sopstveni izraz iz susreta telesne muzike, siromašnog poozorišta i naše tradicionalne muzike.”

Alice in WonderBand (foto: Alisa Dinjaški)

· Na koji način mogu da komuniciraju balkansko nasleđe, telesna muzika i druge tradicije?

(Marko) „Na primer, u našoj obradi bugarske pesme Ergen Dedo, koristili smo modifikovani oblik konakola (konnakol), što je tehnika govorenja ritma karakteristična za južnu Indiju. To smo uradili zato što smo primetili da mnoge naše izvorne pesme imaju specifične ritmičko-melodijske fraze koje obično predstaljaju most između dve strofe, ili refrena i strofe. Shvatili smo da se tu otvara prostor za nadogradnju, i to upravo kroz konakol. Dakle, povezujemo tradicije tako što pratimo njihov tok i smisao, spajamo srodne elemente i tako ih činimo potpunijim.”

· Kakav je odnos između srpske/balkanske tradicije i telesnih perkusija? Kako publika reaguje na njihov susret?

(Ana i Marko) „Telesne perkusije su univerzalni ljudski fenomen – tapšanje i udaranje nogama o pod nije nešto što je vezano za konkretnu kulturu. Ali, znamo, na primer, da Slovaci koriste neki oblik telesnih perkusija kada u svojim plesovima udaraju po čizmama, a slične elemente nalazimo kod Crnogoraca, Mađara i mađarskih Roma.”

Više o crowdfunding kampanji za festival „Novi balkanski ritam”

(Marko) „Domaća publika sjajno reaguje na naše nastupe. Ljudima je veoma interesantao, naročito to što mogu da učestvuju i prija im da vide izvornu muziku u potpuno novom, modernom izvođenju. Vole da se igraju muzikom, ritmom i plesom zajedno sa nama.”

(Ana) „Najzanimljiviji nastup do sada je najverovatnije bio u Gazijantepu, gde smo nastupali pred izbeglicama iz Sirije. Većina naše publike su bila deca. Njima nije bio potreban prevod pesama koje smo izvodili, već su sa nama plesali i uživali u ritmu.”

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

· Kako birate pesme koje će dobiti svoj novi izraz kroz telesnu muziku?

(Ana) „Zavisi od pesme. Hrvatska pesma Bratec kosio odzvanja u nama već godinama i jednostavno smo želeli da je izvodimo i damo joj nov izraz. Ostale pesme su birane tako da budu poznate slušaocima. Budući da je ono što mi radimo nešto potpuno novo na našim prostorima, hteli smo da publika na terenu nečega što joj je već blisko, istražuje uz nas nove muzičke oblike i specifičan izraz koji gradimo. Inače, mi se ne usmeravamo samo na tradicionalnu muziku. Iako je album RikaTaka: New Balkan Rhythm sav posvećen tradicionalnoj muzici, mi smo u dosadašnjem radu spremali aranžmane i za pesme umetnika i grupa kao što su Smak, Kiss, The Beatles, Prince itd. Imamo i autorske numere na društvenim mrežama zvane Muzika za mozak u kojima se bavimo aktivizmom i iznosimo svoj pogled na svet.”

Alice in WonderBand (foto: Alisa Dinjaški)

· Kakvi su vam dalji planovi?

(Ana) „Nastavljamo da promovišemo album i radimo na približavanju telesne muzike ljudima u Srbiji. Osim toga, radimo na promociji našeg benda i albuma u regionu i želimo da ponovo predstavimo svoj rad u Evropi i vratimo se, posle korona-pauze, tamo gde pripadamo. Za one koji žele da pređu sa pesme na tela, Alice in WonderBand će uskoro nastupati u Novom Sadu (12.04), Beogradu (19.04), Zagrebu (14 – 16.04) i širom Balkana. Detaljan raspored nastupa benda dostupan je na našem sajtu. Osim toga, organizujemo različite radionice kao i Novi balkanski ritam, trodnevni festival telesne muzike u Sremskim Karlovcima, koji će ove godine biti održan od 25. do 27. avgusta.”

Intervju sa Alice in WonderBand – „Rikataka: U ritmu telesnih perkusija” (2019)

(Marko) „Na radionicama smo uglavnom fokusirani na decu, budući da su oni najspremniji za isprobavanje novih stvari i prepuštanja telu. Za starije je naš način rada ponekad previše čudan, ali dobro, strpljivo radimo na tome.”

. . .