Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!
Epirska vatra u Novom Sadu
Grčki stoner sastav Villagers of Ioannina City održao je koncert u Novom Sadu, u SKCNS Fabrika, 16. novembra 2022. godine. Pročitajmo tekst i saznajmo kakve je utiske sa ovog događaja poneo saradnik magazina „Etnoumlje”.
Autor: Danko Strahinić
U Srbiji se dugo iščekivao nastup Villagers of Ioannina City, jednog od najvažnijih bendova novije grčke scene. Još od objavljivanja njihovog prvenca Riza (u prevodu Koren), 2014. godine, većinom otpevanog na grčkom jeziku, bend je uprkos jezičkoj barijeri zadobio i u našoj zemlji solidan broj fanova.
Ovi momci iz okolnih sela Janjine-grada (sedište oblasti Epir, Grčka), u svoj osnovni stoner-progresiv zvuk utkali su bogato narodno zvučno nasleđe zavičaja. Uz neparne ritmove i polifono pevanje, njihova muzika je obogaćena zvucima klarineta, gajdi, kavala, flojera i drugih tradicionalnih instrumenata. Inspiraciju crpu iz epirskog predela, grčkog narodnog stvaralaštva, cikličnog shvatanja prirode i kosmosa, ali ne zaobilaze ni aktuelne društvene teme.
Sa drugim albumom Age of Aquarius (2019) bend je potvrdio svoj status i privukao nove poštovaoce među različitim generacijama. Stoga nije bilo iznenađujuće što se ispred čuvene novosadske Fabrike, te novembarske noći moglo videti i mnoštvo vozila sa beogradskim, kao i tablicama drugih mesta.
Dok se sala Fabrike polako punila, prisutne je iz pozadine, sa platna „gledao” portret grčke estetike, kombinacija serafima i Gorgone, sa sovom u kosi, pticom tipičnom za Epir. Reč je o graviri u drvetu naziva Iskra u noći, umetnika Fotisa Vartisa (Φώτης Βάρθης), koja odlično prati poetiku i estetiku benda i koja je gorućim, rasplamsanim prikazom krila i kose dobra ilustracija za turneju naziva World’s on Fire Tour 2022.
OKUPLJANJE STADA
Koncert je započet standardnom numerom „Welcome”. Sa manzarekovskim prizvukom klavijatura, Villagers of Ioannina City su poželeli dobrodošlicu svojim fanovima na putešestviju kroz prostor i vreme, između stvarnog i nestvarnog, kroz arhaično i moderno, na šta je publika uzvratila glasnim povicima, pokazujući koliko dugo je priželjkivala ovaj susret.
Dobrodošlica se prelila u sledeću pesmu, „Age of Aquarius”, naslovnu sa drugog, konceptualno osmišljenog njuejdž albuma, u kojoj je frontmen, pevač i gitarista, Aleks Karametis (Alex) pokazao snagu i kvalitet svog glasa. Već tu se moglo čuti šta stvaralaštvo Villagers of Ioannina City razlikuje od ostalih srodnih stoner bendova. U pesmu se uključio Dimitris Brendas, koji na ovoj turneji prati bend na tradicionalnim aerofonim instrumentima (gajde, klarinet, kaval). Brendas je soliranjem na gajdama preuzeo ulogu flojere iz originalne verzije pesme, dok je Ahileas Radis na klavijaturama nadomestio odsustvo drugog gajdaša. Publika je vrlo brzo pala u zanos, prateći Aleksa ne samo u refrenu.
Usledila je „Part V” za koju se može reći da je ritmom, koji pоdseća na otkucavanje metronoma, i gilmurovskim solažama, potpuni omaž bendu Pink Floyd. Sa druge strane – zvukom, aranžmanom bez folk motiva i omamljujućom atmosferom – potpuno je stoner. Ova pesma, u čijim stihovima se mogu naći i hrišćanski slojevi, u završnici je potpuno eksplodirala Karametisovim snažnim urlikom, koji bi se mogao očitati kao vrisak generacije koja traži promene.
Tokom sledeće, „Nova”, jedine pesma na engleskom jeziku sa njihovog prvenca, koju u prvom delu odlikuje sporiji ritam, publiku su od sredine razmrdale solo deonice na klarinetu. Brendasovo muziciranje je skoro svakoga u publici podstaklo da se pokreće u ritmu zanosne melodije karakteristične za grčka slavlja i panađure. Na nju se nadovezala „Perdikomata”, prva pesma na grčkom ove večeri. Distorzirani tromi instrumentalni deo ove ljubavne pesme naveo je publiku na lagano lelujanje, da bi kratki solo na klarinetu prešao u dugi gitarski solo Karametisa kojim su prisutni trgnuti iz stanja zanosa.
Potom je Aleks najavio „Skáros”, pesmu sa epirskih planina. Skaros (gr. σκάρος), šestotonska pastirska svirka, služi za okupljanje stada kao i poziv na noćnu ispašu. To je kompozicija i u kojoj se pokazuje virtuoznost muzičara tokom seoskih okupljanja i slavlja. U njoj svakako klarinet ima vodeću ulogu, ali ipak do izražaja dolazi i umeće ostalih muzičara. Po reakciji publike, ovo je jedna od omiljenih numera, i svojevrsni je višeminutni dinamični vrtlog kojim Villagers of Ioannina City okuplja fanove i odvodi ih u epirske vrleti.
Furioznom psihodeličnom stoner vožnjom, bend je publiku u transu nosio iznad zamišljenih litica, klanaca i vrleti zavičaja muzičara. Aleks je završo „Skáros” vučjim urlikom simbolično nas time uvodeći u sledeću pesmu, „Dance of Night” – poziv na dionizijevsko oslobađanje od mentalnih granica.
Pesmu krase deonice na gajdama, dok se bubnjar Aris Janopulos (Giannopoulos) poigravao kao da svira na goču, dajući vam osećaj kao da ste usred panađura. Samo je nedostajalo da neko zaigra na bini, što nije retkost na njihovim koncertima. Prisutni jesu plesali, svako na svoj način, da bi se u jednom trenutku većina odazvala na poziv basiste Akisa Zoisa ritmičnim povicima „Hej!”. Karametis je pesmu zaokružio podarivši publici još jedan vučji zov za kraj.
PESMA O SVEMIRU
Numerom „Arrival”, čiju okosnicu čini svirka na gajdama, a koja nije ni kolo ni pesma već tzv. epska improvizacija, započeta je druga polovina koncerta. Njome, Villagers of Ioannina City, posle noći i zime, najavljuju dolazak svetla oličen u pesmi „Father Sun”. Bend tu izražava svoju veru u ponovno rađanje Sunca i bolje dane, što je ideja koja prožima njihov drugi album. Publici, koja je kao u transu plesala i vrtela glavama, ovo je svakako jedna od dražih pesama.
Koncert se nastavlja po tempu sporijom „Millenium Blues” u koju nas je laganom deonicom na klavijaturama uveo Ahileas Radis. Promena ritma u drugoj polovini pesme pratila je Karametisov snažni poziv za borbu za promene. Villagers of Ioannina City su kao bend sazreli u godinama krize u Grčkoj, pa kroz svoj umetnički angažman vode i borbu za bolji svet.
Najavljujući sledeću numeru „Cosmic soul”, Karametis je rekao da je ovo pesma o svemiru, naglasivši da smo svi povezani, da smo svi nastali od zvezda i da ćemo se tamo vratiti. Pesma je pravi odraz njihovog cikličnog shvatanja prirode i kosmosa. Tokom njenog izvođenja, raspoloženje u „Fabrici” se dodatno podiglo snažnim ritmom koji nosi stabilna ritam sekcija, Karametisovim rifovima, ali i odličnim solažama na gitari.
DUHOVI BUNTA
Dugom završnom distorzijom pesma se prelila u „Ti Kako”, još jednu numeru na grčkom. Ovu kompoziciju tvrdog zvuka, otpevanu u dvoglasu, naročito je obeležila svirka na klarinetu. U završnom delu publiku je u epirske predele odnela solo deonica na kavalu, ali i ludački ritam i grmeći rifovi, što je pozdravljeno ovacijama.
„For the Innocent”, hit-singl sa drugog albuma, koju je Aleks posvetio svima prisutnima, označio je završnicu regularnog dela koncerta u kome je publiка „odlepila” đuskajući u brzom ritmu, naročito kada je usledio deo na gajdama. „Fabrika” je proključala.
Bis je započet pesmom „Zvara”, koju je dobar deo publike od prvog stiha pevao. Na nju se nadovezao nekoliko minuta dugi prelaz sačinjen od tradicionalnih motiva, koji je bio uvod u sledeću, „Karakolia”, proširenu verziju pesme „Tουτοι οι μπατσοι” Janakisa Joanidisa (Γιαννάκης Ιωαννίδης) iz 1928. godine.
Ove dve pesme, sa duplog singla benda iz 2014. godine, zapravo predstavljaju celinu u kojoj se Villagers of Ioannina City iznova pokazuju kao društveno angažovan bend koji poziva na ulice i trgove zarad promena, vrlo otvoreno prozivajući policijske snage, nazivajući ih čak i fašistima. Pesme nisu u tom smislu neobične, jer se naslanjaju na tradiciju pesama o kleftima-hajducima (Κλέφτικο τραγούδι), borcima protiv osmanskih vlasti, naročito popularnih u Epiru i Peloponezu.
Bend vas poziva da sami učinite nešto! Publika, u kojoj većinski deo sigurno ne razume grčki, zdušno je pozdravila izvođenje pesama sa otvoreno antiestablišmentskog singla. Buntovnički duhovi se prepoznaju.
Sala Fabrike je počela polako da se prazni, ali su se raspoloženi muzičari na uporne pozive vratili na binu. Za ovaj drugi bis, bend je publici posvetio staru grčku pesmu o vinu, „Krasi”, koju je bend izveo energično, još jednom pokazujući umešnost u kombinovanju tvrdih zvukova sa bogatim narodnim nasleđem. Iako za bolje upućene ovo ipak nije bilo neko iznenađenje, jer bend često tako završava koncerte, pesma je bila pravi izbor za završetak susreta. Krug je definitvno zatvoren omažom Doors-ima, dok je Karametis odjavljivao koncert pevušeći čuvenu pesmu „The End”, pri tom uspešno oponašajući glas Džima Morisona.
Iako zvuk u Fabrici nije bio savršen, sa ponekad preglasnim bubnjevima i basom, bend je bio odličan i dobro rapoložen, što je i publika osetila i zdušno uzvratila tokom svake pesme. Publici nije smetalo ni da upija pojedine pesme koje su bile duže od uobičajenih rokenrol kompozicija. Svako od prisutnih je znao zašto je došao i svakako je mogao da bude zadovoljan onim što je sa bine isporučeno.
Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
Ostaje nada da ovo nije i poslednji susret u našoj sredini sa izvanrednim Epircima. A do nekog narednog puta, njihove pesme vas mogu podstaći da se otisnete na virtuelno putovanje i otkrijete kakvu to muziku inspirišu velike planine i klanci Epira.
. . .
Trackbacks/Pingbacks