Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Uši na Mostu

Bili smo na događaju „WOMBA Showcase & Conference” u okviru EXIT-a, podržanom kroz evropski projekat „MOST – The Bridge for Balkan Music”. Vreme smo provodili u Hotelu „Fruške Terme” u Vrdniku, i na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, kod stejdža Pachamama, od 7. do 10. jula 2022. godine. Sledi splet utisaka…

Autor: Marija Vitas

Perija, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, Pachamama, 2022 (foto: Danica Trajković)

Nedavno se, u malenom društvu raznolikih manifestacija, sličnoimenih i povezanih sa muzikom sveta, pojavila WOMBA. Dopadljivo, zvučno i jedro ime nosi mudar balans sličnosti i razlika u odnosu na postojeće gorostase u svetu (world) muzike: engleski i svetski umetnički festival WOMAD (World of Music, Arts and Dance), te sajam etno-muzike WOMEX (Worldwide Music Expo).

Gnezdo mlade platforme WOMBA (World Music Balkans) smešteno je na razgranatom drvetu EXIT-a, zahvaljujući najpre podršci programa Kreativna Evropa, pruženoj kroz evropski projekat MOST – The Bridge for Balkan Music, čiji je EXIT (EXIT Foundation) jedan od članova. Između ostalog, to znači da smo se mi, delegati okupljeni sa raznih strana, našli tih WOMBA-dana upravo na samom festivalu EXIT (7 – 10. jul), na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Prolazeći svake večeri između brojnih stejdževa i vibracija elektronske, rok i metal muzike, stizali smo do jednog zavučenog dela, blizu sata, sa zadivljujućim pogledom na Dunav i panoramu Novog Sada. Ugodno mesto za relaksirani networking, u dobrom evropskom društvu, uz poneko piće i muziku koja je dopirala sa stejdža Pachamama. Vetar je, pak, mutio raspoloženje, noseći od početka do kraja muzičkog festivala nevidljivu oznaku più mosso, čineći baš čudnim i hladnim ove julske dane u Srbiji.

SKRIVENI BALKAN

Stejdž Pachamama je delom bio rezervisan za šoukejsove nekih od balkanskih umetnika i sastava koji su bili izabranici projekta MOST, u okviru čitave te velike, značajne priče o podršci muzičkoj sceni Balkana na putu njene veće vidljivosti i bolje evropske promocije.

Ideje o zadacima, problemima i napretku u tom pogledu, ali i šire diskusije o „skrivenom” balkanskom muzičkom području, razvijane su u konferencijskom odeljku ovog složenog WOMBA-događaja. I opet je reč o odvojenom, „skrivenom” i zadivljujućem prostoru. Naime, svi smo bili smešteni u hotelu i wellness i spa centru Fruške Terme u Vrdniku. Za hedoniste, situacija se da objasniti u dvadesetak slova: bazeni, sauna, raskošna trpeza…

Spidmiting MOST umetnika i WOMBA delegata, Vrdnik, 2022 (foto: Lea Bodor)

Elem, WOMBA Konferencija (8 – 10. jul) u Fruškim Termama obuhvatila je nekoliko panela i dva prekorisna susreta world music stručnjaka i muzičara projekta MOST sa idejom primopredaje odgovarajućih saveta, informacija i putokaza.

Nakon Ivana Petrovića, predsednika UO EXIT Fondacije, glavnu uvertiru je dao čovek koji predstavlja jedan od najjačih simbola world music-a (i WOMEX-a) u Evropi i šire: Ben Mendelson (Mandelson) iz Engleske. Njegovo slojevito predavanje o muzici sveta, u idealnoj sinergiji pripremljenog teksta i vrsne improvizacije, bilo je najupečatljivija tačka trodnevne konferencije, tokom koje smo čuli različite panele. Mojoj duši najviše je legao panel Hidden and Authentic Balkans (8. jul), sa Dejanom Vujinovićem, Kim Barton (Burton), Dragim Šestićem i Bojanom Đorđevićem kao učesnicima.

Bojan Đorđević, Dragi Šestić, Kim Barton, Dejan Vujinović, Panel ”Hidden and Authentic Balkans”, WOMBA, Vrdnik, 2022 (foto: Lea Bodor)

Dok je konferencijski 9. jul prošao u naglašenijem biznis-modu, sa temama: Regional Development and Promotion of Creative Industries i Music Export Office, deseti jul je doneo najpre opuštajuće divanjenje na panelu Building Bridges. Tu su, pored ostalih, učestvovali Bane i Goran iz našeg Naked-a, jednog od izabranih bendova u projektu MOST, koje smo slušali tih dana na Tvrđavi. Jedini panel koji nije održan u Fruškim Termama, već na stejdžu Pachamama, bio je upravo završni: Conscious Music is Coming. Labavo povezana sa world music fenomenom, ova tema je imala neku drugu okosnicu, te svoje muzičko šoukejs otelotvorenje na istom stejdžu istih dana, u svojevrsnoj paralelnoj dimenziji u odnosu na MOST-šoukejsove balkanskih world music umetnika, dajući prostor izvođačima kao što su: Mose ft. Sam Garrett, Praful, Maya Kamaty, Fia i Laor.

ŠARENI MOST

Glavni smisao našeg boravka na Vombi bilo je prisustvovanje šoukejsovima „Mostovaca”. Deset takvih koncerata je donelo sasvim raznovrsne umetničke poetike, što je bila pametna odluka organizatora i „programera”. Paletu su raznobojnom učinile i zemlje porekla, pa smo, tako, slušali muzičare i grupe iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije i Albanije. Moje uši nisu uhvatile nekoliko koncerata, što je uglavnom bila posledica gledanja u pogrešnu, neosveženu programsku satnicu, budući da je ista bila promenjena pred sam početak EXIT-a i Vombe. No, biće prilike u životu, a iz poštovanja prema organizatorima i umetnicima, ne mogu da ih ovde makar ne pomenem: Flying Nomads i E.U.E.R.P.I iz Bugarske, te Shkodra Elektronike iz Albanije.

Lenhart Tapes & Tijana Stanković, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, Pachamama, 2022 (foto: Aleksandra Pešić)

Nažalost, u dobroj meri se ovoj listi pridružuje i nastup Lenharta Tejpsa i Tijane Stanković iz Srbije. Kažem – nažalost, budući da mi lajv muziciranje ovih umetnika stalno izmiče. Kao da je neko bacio kletvu. Njihov šoukejs, koji je zatvorio Vombu, započeo je u nedelju kasno uveče, kasnije od predviđenog početka, koji je i sam delovao prekasno za tada već umorne delegate. Neki delegati su u to vreme, zbog svojih redovnih obaveza bili na putu ka svojim kućama, te su propustili čitavu završnicu Vombe. Mi smo, takođe, morali da krenemo ka Beogradu, tako da sam uspela da čujem kraj tonske probe i tek dve pesme na koncertu Lenharta i Tijane. To što sam čula delovalo je iščašeno, catchy, ludo, zanimljivo, originalno i zabavno, kao što sam i očekivala s obzirom na poznavanje rada oba umetnika, naročito materijala sa poslednjeg Lenhartovog albuma Duets (Novo doba & Pop Depresija, 2021).

Biće prilike da i njih „ljudski” odlušam uživo. Čim neko skine kletvu.

UPRKOS ZAVRZLAMAMA

S druge strane, neke od bendova na stejdžu Pachamama čula sam po ko zna koji put uživo, a rado bih da ih slušam i gledam još-ko-zna-koji-put… Eklatantan primer je Divanhana. Mislim da sam u dosadašnjem životu samo na koncertima Lajka Feliksa bila sličan broj puta.

Divanhana, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, Pachamama, 2022 (foto: Aleksandra Pešić)

Posebna je priča kad neki bend pažljivo i posvećeno pratiš, pa vremenom, u susretanjima sa članovima grupe razviješ i drugarski odnos. Onda ti se svi njihovi koncerti i albumi slivaju u jedinstveno iskustvo u vidu talasaste linije. Saživiš sa bendom i njihovim promenama, padovima, uspesima… Divanhana ima gotovo karmički problem sa pevačima. Nakon prvog, muškog vokala, usledio je niz predstavnica lepšeg pola, od kojih je svaka bila svoja, drugačija, unoseći nešto posebno u zvuk sarajevske neosevdah grupe, u toj meri da se uvek činilo da je svaka sledeća bolja od prethodne, što verovatno nije baš tako. Tekuća godina je takođe šokantna za „organizam” Divanhane. Šesti album Zavrzlama pravi fantastičan odjek po visoravnima raznih uglednih top-lista i privlači sve više poziva organizatora evropskih festivala. Istovremeno, Šejla Grgić napušta grupu. Iznova sam se pitala kako li će Divanhana sada iz ovoga da ispliva, a onda sam se pojavila u Novom Sadu gde su oni „oduvali”.

Samo tri meseca ranije, slušala sam Divanhanu (sa Šejlom) u Budimpešti, na festivalu Budapest Ritmo. Delovalo je pomalo rasklimatano. Naknadno ću svhatiti da je tu bio problem u hemiji između benda i odlazeće pevačice. Na Vombi su, naprotiv, zablistali.

Nova pevačica Selma Droce je štiklirala sve stavke: moćan glas, izražajni spektar, prepuštanje trenutku, pravljenje gradacije, emocionalna transparentnost, pokretljivost i vladanje scenom. Nosila je bend i bend je nosio nju. Oni su se prepuštali trenutku i slične sviračke „fore” izneli na osvežavajući način.

Ova Divanhana-ekipa, u koju su u skorije vreme došli i violinistkinja Larisa – Lejla Droce i kontrabasista Azur Hajdarević, ima sve pluseve, tako da: Selma, ne putuj, Selma, i molim te, ne naginji se kroz prozor (parafraza)…

ZVUČE KAO JEDAN

Naked, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, Pachamama, 2022 (foto: Aleksandra Pešić)

Sledeći bend po brojnosti mog lajv iskustva je beogradski sastav Naked. Šta reći? Čvrsti, da čvršći biti ne mogu. Takvi su bili i na offWOMEX-u prošle godine u Portu. Na njihovom primeru se jasno vidi gde leži ključ uspeha nekog (balkanskog) benda. Najpre je potrebna dobra ideja, jasan muzički fazon koji se neguje i razrađuje, potom upornost, istrajnost i volja, uz izbegavanje stalnog srpkog kukanja nad sudbinom, zatim elastičnost u gradnji karijere, te spremnost da se svira i u „šupi” i pred elitom, i za „kikiriki” i za lovu koja život menja. Konačno, potrebna je ljubav prema svemu tome i zajednički ciljevi (ideali?) članova ili makar kičme benda, što u slučaju Naked-a predstavljaju ranije pomenuti Bane (Branislav Radojković) i Goran (Goran Milošević).

Momci su ponudili publici, euforičnoj i veseloj na većini koncerata, savršeno skrojen programski tok, u kom su naglasak bacili na nov album, Srećna tuga (NarRator Records, 2022), uz nekoliko stvari sa ranijih izdanja. Svirka im je potpuno usaglašena, zvuče kao jedan, a improvizacije pojedinaca (pre svega na violini i saksofonima) organski izranjaju iz atmosfere njihovih „pesama bez reči”, kako volim da kažem za Naked-ov energičan, ali i melodičan stil i izraz. Na sve to, Naked su vizuelno veoma markantni na bini.

KRV VRI

Od kog god doživljenog šoukejsa da sam počela priču, moj tok bi imao gradaciju, toliku da polako gubim termine iz svog vokabulara za utiske koji su u skoro svim slučajevima ekstremno pozitivni. Stižem do dua Almira Meškovića i Daniela Lazara i čini mi se da mi ostaje još samo uzvik WOW na raspolaganju.

Daniel Lazar i Almir Mešković, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, Pachamama, 2022 (foto: Aleksandra Pešić)

Isto kao Divanhana i Naked, tako smo i Almira i Daniela već imali (mislim na nas iz Udruženja Ring Ring) na world music festivalu Todo Mundo. U slučaju Almira i Daniela, to je bilo 2019. godine, u vreme kada su ova dvojica norveških rezidenata, rodom iz BiH odnosno Srbije, diskretno pipkala po world music sceni, koja je njima tada bila slabo poznata. Na nastupu u Beogradu se videlo da znaju šta rade, da imaju ideju, da „jedu” svoje instrumente, ali da im je samo potrebno vremena i svirki da se još opuste, da svoje ličnosti izvan scene ostvare i na samoj sceni i da se potpuno uigraju. Nakon samo tri godine, nastup na stejdžu Pachamama je pokazao da su Almir i Daniel postali vrhunski koncertni umetnici. I animatori.

Kakav je to spoj visokog muzičkog obrazovanja, „klasične škole”, tehničke preciznosti, sviračke spontanosti, kao i osećaja za tradiciju, njenu dušu, ali i zakone!

Almir (harmonika) i Daniel (violina) uspevaju da od svake numere naprave malo umetničko delo, visokoprofilisano i prepuno začina i vinjeta, a opet jednostavno u svojoj razigranosti ili, pak, sentimentalnosti. Čak i da je u pitanju nešto iz sprske muzičke azbuke ili kursa za romske trubače početnike, kao što je melodija pesme „Niška Banja” – interpretacija Almira i Daniela je takva da vas zapanjene zakucava za mesto na kom stojite. Tako zakucani, vi kao hipnotisani pratite njihov nastup, dok istovremeno krv vri u vama. Ali, ne dođe vam da igrate kolo, jer ne želite da u zanosu igre propustite nijedan titraj žice ili izdah meha.

A koliko su sada uigrani? Da probam da nađem reč za novi mutant-instrument: violarmonika, harmoviolina… Eto, toliko su uigrani.

RUSE KOSE SLAVUJ IMA

Od preostala tri nastupa koja sam slušala, jedan me je potpuno iznenadio, da ne kažem da sam pred samom sobom ispala glupa. Budući da je svakodnevni život prepun obaveza, nisam se pripremala za šoukejsove na događaju WOMBA. Pogledom sam protrčala imena izvođača, od kojih sam većinu odlično poznavala. Međutim, nisam imala predstavu šta se krije iza imena Dina e Mel, niti sam imala vremena da guglam. Moj avanturistički duh svakako voli iznenađenja, pa sam upijanje prvih informacija ostavila za sam trenutak nastupa Dine Bušić i Melite Ivković. I nije loše kad se nekad tako nepripremljen ode na koncert…

Dina e Mel, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, 2022 (foto: Danica Trajković)

Dok sam prilazila bini, infiltrirajući se u nežno i sugestivno Melitino kretanje po žicama gitare i Dinino melanholično „pripovedanje” toplim, baršunastim glasom, zapitala sam se, otprilike: Kakav je ovo sad fado i zašto ovaj portugalski tako neobično zvuči? Priđe mi tad Danica, fotografkinja sa kojom često sarađujemo i koja je sa drugih tačaka EXIT-a ljubazno skoknula u dva navrata do stejdža Pachamama da za ovaj članak i druge potrebe napravi po koju fotografiju… Približi se mom uvetu i poče da mi prevodi pojedine reči pesme koju je zadarski duo Dina e Mel upravo izvodio. Ja je gledam kao da je pala s Marsa (a zapravo sam ja bila taj Marsovac), ali zna Danica šta priča. Odrasla je na Kosovu i tamo, osim srpskog, upila i druge jezike okruženja.

Uskoro je duo na sceni završio prvu pesmu, pa je Dina krenula i pričom da zbližava publiku sa Arbanasima, njihovim jezikom i muzičkom tradicijom, koju ona pasionirano proučava, te uz Melitinu umetničko-aranžersku pomoć izvlači život iz fragmenata, prašine i fosila jednog prelepog, ali zapostavljenog balkanskog kulturnog nasleđa. Ima o njihovom radu mnogo da se kaže, za šta ovde nema mesta. Ali, u rukama i plejeru mi je divan album Bërbili / Slavuj (Nota Bene, 2020), koji su mi poklonile ove školovane, inspirativne i istraživački nastrojene umetnice, tako da moje putovanje arbanaškom tradicijom i poetikom dua Dina e Mel tek počinje. A na samom početku tog putovanja je i arbanaška pesma „Bërbili”, jedna od brojnih balkanskih sestara koje Srbi identifikuju kao „Ruse kose curo imaš”.

ŽURKA

Oratnitza, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, 2022 (foto: Aleksandra Pešić)

Bugarski sastav Oratnitza sam do sada poznavala samo na osnovu preslušanih snimaka. Kako i mi, s naše strane, godinama gradimo most prema ostatku Balkana, pozivajući umetnike na festival Todo Mundo ili objavljujući članke o njima u magazinu Etnoumlje, tako se svojevremeno u Etnoumlju našla i recenzija albuma Alter Ethno grupe Oratnitza.

Vrlo sam se radovala da ih čujem uživo. Rekla bih da spadaju u bendove koji upravo na sceni ostavljaju jak utisak, bez obzira na nesporan kvalitet audio-izdanja. Složeno i raznovrsno preplitanje vokalnog jednoglasja i višeglasja sa tradicionalnim instrumentima iz „lokala” i udaljenih kultura, kao i izvorima savremenog zvuka i osobinama različitih žanrova elektronske muzike – to je stil ovih šestoro mladih, poletnih ljudi. Dobar deo njihovog koncerta sam provela u razgovoru sa menažderom sastava, što je sasvim legitimna aktivnost na ovakvim vrstama okupljanja profesionalaca iz sveta muzike. To, takođe, znači da mi je koncentracija za muziku bila na srednjem nivou, ali dovoljna da shvatim da je Oratnitza dobar izbor za življi deo programa nekog festivala. Mladost, energija i žurka!

VILA, I TO ŽESTOKA

Za šoukejs jednog sastava sam bila posebno zainteresovana. Ne samo zbog prirodne radoznalosti, već i iz vrlo racionalnih razloga. Jer, kvartet Perija iz Severne Makedonije smo već bili bukirali za 10. izdanje festivala Todo Mundo, koje će biti održano u Beogradu, od 21 – 24. septembra 2022, pri čemu nismo znali kako zvuče uživo. Na odluku da ih pozovemo dovoljno je bilo zadovoljstvo slušanja njihovih do sada objavljenih izdanja, naročito Kokalo i Falan Filan. Ali, kakvi su uživo?

Perija, WOMBA Showcase & Conference, Petrovaradinska tvrđava, 2022 (foto: Danica Trajković)

Dovoljno je da kažem da smo nakon koncerta na stejdžu Pachamama odlučili da Periju pomerimo sa početka na kraj poslednje večeri na Todo Mundo-u. Da nam se festival završi ultra moćno i uzbudljivo, baš kakav je bio njihov nastup u Novom Sadu. Oni su i tradicija i eksperiment, i putenost i transcendentalnost, odevajući sve u diskurs Balkana i Bliskog istoka. Pa i samo ime – Perija – ukazuje na senzibilitet sastava, uvezujući se sa turskim terminom za vilu. A vila nije tek nežna, krhka plavuša anđeoskog zračenja. Ume vila i da se naljuti, pa i osveti, zagorča život, ako je čovek na bilo koji način ugrozi.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Perija je sve to na svoj način prenela, kroz odlično pevanje i svirku na tradicionalnim instrumentima, svu tu praiskonsku snagu, pagansku, mističnu, sirovu… Pritom, hrabro su se fokusirali na novi album, koji je u pripremi. Materijal je izvanredan i radujemo se objavljivanju na jesen. Možda baš pred naš Todo Mundo – festival koji je takođe zahvalan evropskom projektu MOST na dosadašnjoj podršci u pogledu materijalnih sredstava i promocije.

. . .