Magazin Etnoumlje / Rubrika: Bez paradajza, molim!

Povezani svetovi

Ovo su utisci koje smo poneli iz Sarajeva. Tamo je, od 2. do 4. juna 2022, održana muzička konferencija Beyond Europe – Sarajevo 2022, sa odličnim programom sastavljenim od šoukejsova, te nastupa označenih kao Beyond Europe Special, kao i govora, panela i projekcije filma. Na sve to, organizatori su ponudili puno prostora za neformalni networking, te branč u Baščaršiji, obilazak Mostara, šetnju Sarajevom uz režisera Harisa Pašovića u ulozi vodiča…

Autor: Marija Vitas

(foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Dve stvari su se iskristalisale. Ljudi sve više uživaju u ovakvom, „intimnijem” međunarodnom okupljanju muzičkih profesionalaca kakvo je organizovano u Sarajevu. Jer, iako se broj posetilaca golemih manifestacija poput WOMEX-a i dalje meri u hiljadama, gde mnoštvo ljudi na jednom mestu nosi i potencijal znatno većih poslovnih prilika, ipak se mi često osećamo komotnije, opuštenije i „humanije” na susretima koji nisu toliko masovni i grozničavi.

Posle čak pomislimo kako su i ovakve prilike u poslovnom smislu korisne i perspektivne, i to upravo zbog činjenice da imamo vremena da „udahnemo”, kao i da se danima krećemo u istom, relativno uskom krugu ljudi (mislim da nas je ovde ukupno bilo manje od sto). Na taj način možemo da ljudska bića oko nas „osetimo” ne samo kroz nekoliko samopromotivnih rečenica i uvaljivanja vizit-karti, nego i kroz raznolike razgovore i „divanjenja” u neformalnim prilikama, u nekoj šetnji, obilasku znamenitosti, laganom ispijanju pića, nabadanju kačkavalja itd.

Organizatori muzičke konferencije Beyond Europe – Sarajevo 2022 učinili su da koncept manjeg skupa zasija, zablista i zaseni, te da se, bar koliko je do mojih ušiju doprlo, svi mi vratimo kućama zadovoljni i ispunjeni.

Beyond Europe – Sarajevo 2022, atmosfera u Ateljeu Figure (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Druga stvar koja postaje upadljiva u poslednje vreme je fokus na Balkanu, što jeste novina i promena. Možda se mi, Balkanci, zadovoljavamo mislima o tome kako smo uvek i neprestano u žiži Zapada, te da svi „luduju” za našom muzikom, ali realnost govori drugačije. Izuzev pomame za bleh orkestrima, koja je u međuvremenu, od druge polovine devedesetih do danas, prešla svoj zenit, Balkan se ispostavlja kao prilično nevidljivo i „neotkriveno” polje na muzičkoj mapi, sa sporadičnim slučajevima privlačenja pažnje i dokazivanja kvaliteta pred evropskom i svetskom publikom.

Ako se, u tom smislu, osvrnemo samo na period od 2019. godine do danas, videćemo da je World Music asocijacija Srbije pokrenula Balkan World Music Chart, a u toku je i složeni višegodišnji projekat Most – Bridge for Balkan Music, podržan kroz program Kreativna Evropa. Festival Morgenland u Osnabriku je 2020. u potpunosti bio u znaku Balkana, baš kao što će i 30. izdanje world music festivala Rudolstadt (7 – 10. jul 2022) biti usmereno na Balkan (i bivšu Jugoslaviju)… U ovu atmosferu udobno se smestila i manifestacija Beyond Europe – Sarajevo 2022.

PROVERENO DOBRO

Nastup Mirona Rafajlovića na manifestaciji Beyond Europe – Sarajevo 2022 u Narodnom pozorištu (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

S obzirom na to da organizaciju potpisuju Europe Jazz Network i Jazz Fest Sarajevo, bilo je logično očekivati dominaciju džeza u šoukejs-ponudi. Međutim, ispostavilo se da je delegatima i gostima festivala (koji, pak, pripadaju pre svega džez miljeu) ponuđen mahom world music sadržaj, i to balkanski.

– „To je bilo svjesno, jer smo željeli predstaviti eksport-redi projekte” – kaže za Etnoumlje Edin Zubčević, osnivač i direktor Jazz Fest Sarajevo – „Htjeli smo kvalitetnu i autentičnu muziku, i to onu za koju pretpostavljamo da može biti interesantna konkretnim promoterima i da reflektira prostor sa kojeg dolazi, a da je istovremeno lakša za buking. Zato smo i preferirali kamerni program, manje ansamble, provjerene stvari i preskočili smo formalnu barijeru u smislu koliko godina imaju muzičari, jer bi se time suzio mogući izbor. Htjeli smo i da šoukejs ima regionalnu dimenziju, da ne bude ekskluzivno bosanskohercegovački, jer je ovo prva takva ovakva EJN konferencija izvan EU. Činilo mi se kao super prilika da se mi odavde, koji se znamo, povežemo sa drugima sa kojima se ne znamo, da povežemo dva svijeta. S obzirom na to da smo imali džez promotere, ideja je bila da napravimo za njih muzički izazov, u pravcu novog i nepoznatog. Tako je nastao ovakav program.”

Panel ”Stage as a place for creating new realities”, Beyond Europe – Sarajevo 2022 (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Među onima koji su naginjali džez matrici bio je kvartet Mirona Rafajlovića, trubača koji je nakon napuštanja rodnog Sarajeva, sredinom ratnih devedesetih, otišao najpre u Kanadu. Danas ga kao rezidenta nalazimo u Španiji (Majorka), gde žive i ostali muzičari sa kojima je nastupio u šoukejs-programu, u Narodnom pozorištu u Sarajevu, 3. juna: španski pijanista Danijel Garsija Dijego (Daniel García Diego), kontrabasista Reinije Elisarde „El Negron” (Reinier Elizarde „el Negrón”), rodom sa Kube, i bubnjar iranskog porekla Šajan Fati (Shayan Fathi).

Ovaj sastav izuzetnih svirača, pripadnika madridske muzičke scene, stvara sliven i skladan zvuk, izgovoren pitkim, zlatoustim džez jezikom, kroz koji se potpuno orođeno provlače balkanska motivika i ornamentika izvedene na Mironovoj trubi, a povremeno i pod Dijegovim prstima. Gušt mi je bio da lepo zavaljena u sedištu slušam ovaj suptilni, ali i živahni muzički povetarac Mironove ekipe. Svirkom i numerama poput „Bazar” i „Camaleon” nagovestili su sadržaj albuma koji pripremaju i čije objavljivanje očekujemo do kraja godine.

Fish in Oil na manifestaciji Beyond Europe – Sarajevo 2022 u klubu Jazzbina (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Zvuk blizak džezu ponudio je i beogradski sastav Fish in Oil, nastupivši u sklopu Beyond Europe Special-a (kao i didžej Audio InFunktion iz BiH na samom kraju manifestacije). Kako sam propustila taj nastup u klubu Jazzbina, koji je zaokružio drugo veče (3. jun), odlučila sam da na ovu temu „dam mikrofon” Bojanu Đorđeviću, predstavniku Udruženja i festivala Ring Ring:

– „Jazzbina je mali džez klub. Bio je krcat, pri čemu nije ni bilo mesta za sve zainteresovane, tako da je dobar deo publike ostao ispred kluba i odatle slušao nastup Fish in Oil-a, koji je ujedno bio i najduži na čitavoj manifestaciji. Mali klub, mala bina, čak manja od šanka, nisu bili prepreka za bend, koji je još jednom pokazao svoju vrhunsku plovidbu vodama džeza, surfa, bluza i roka. Kreativni solisti, Dule i Braca (Dušan Petrović/saksofon i Bratislav Radovanović/gitara), tokom celog koncerta su imali fenomenalnu podršku tročlane ritam sekcije (Branislav Radojković/kontrabas, Tom Feđa Franklin/bubnjevi i Veljko Nikolić/udaraljke). U zvučnoj slici je najvažnija gitara, koja je jasno određivala tok kompozicija, među kojima su se našle numere iz raznih perioda rada grupe: Misir Rumelije, Vojna knjižica, Opšta mobilizacija, Lisabon, Nosorog itd. Pritom, upotrebom dve električne gitare Braca je dodatno doprineo zanimljivosti zvučne slike, baš kao i Bane u slučaju bas gitare i kontrabasa. Ovo je i vizuelno vrlo atraktivan bend, a svakako je najupečatljiviji Dule, koji je svojim gabaritom zaklanjao većinu ostalih članova, tako da je publika, u pokušaju da osmotri i dobro čuje ceo bend, morala da se kreće po klubu. Mada, to mrdanje publike kao da je dalo dodatnu energiju bendu, čija muzika inače pokreće na mrdanje celim telom.”

TAJ RAT

Podsetiše me nazivi nekih od numera Fish in Oil-a, kao i prethodna priča o Mironovom odlasku iz Sarajeva, na jedan prateći, a emotivno tako snažan segment konferencije Beyond Europe. Odigrao se u subotu, 4. juna, u živopisnom prostoru Ateljea Figure, gde smo prethodnog dana slušali sadržajno i veselo uvodno obraćanje Toma Koena (Cohen), osnivača i dirigenta ansambla The Jerusalem East and West Orchestra, kao i interesantni panel Stage as a place for creating new realities (učesnici: Wim Wabbes, Martyna Van Nieuwland, Damir Imamović i moderator Francesco Martinelli).

Nastavak filma „Quo Vadis, Aida?”

Reč je o filmu Quo Vadis, Aida? bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, tematski vezan za 1995. godinu i zločin u istočnoj Bosni. Priča o tragičnim ljudskim sudbinama, stradanjima u Srebrenici, surovosti, svireposti i pogrešnim koracima u ratu, nije samo ubedljiva i potresna – pritom, bez scena direktnog nasilja i zločina u filmu, ali sa naznakama istih koje zapravo nose još veću dramatičnost i napetost u izrazu – nego nosi i latentnu poruku usmerenu protiv strahota i besmisla rata kao takvog, te protiv odgovornih pojedinaca, čime je autorka filma potpuno prevazišla bilo kakvu jednostranost, a kamoli žigosanje na nacionalnoj osnovi. Grlo se steglo tokom filma, a suze su bile nezaustavljive. Nakon projekcije i potonjeg razgovora sa njegovim autorima, delegatima je bilo potrebno vremena da se oporave i iznova zapodenu networking uz piće i koktel-hranu.

Taj glupi rat… Prvi tonovi, turobni i uzbudljivi, na šoukejsu Adisa Sirbubala, u četvrtak, 2. juna u Narodnom pozorištu, doneli su muzičke nagoveštaje poznatog dela „Konjuh planinom” Oskara Danona i Miloša Popovića. Drugi svetski rat, četnici, partizani, proleteri i prolivena krv krase stihove ove pesme, neizgovorene na koncertu… Adis Sirbubalo, sarajevski pijanista i kompozitor, kako u ovoj, tako i u ostalim numerama kojima je predstavio solo album Ljubljana (Gramofon, 2021), prikazao je svoj izrazito eklektičan izraz, odmereno nežan i pačvorkast, sastavljen od smena i pretapanja originalnih misli i citata, te raznih lica i jezika umetničke muzike i džeza, pre svega. Pored još jedne obrade, i to tradicionala „Kiša bi pala, pasti ne može”, slušali smo i Adisove autorske kompozicije: „Bistre vode”, „Hrasnica” i „Sarajevske kajde”. Moram priznati da dugo već nisam slušala klavirski solo resital, tako da mi je prepuštanje ovakvom muzičkom sadržaju bilo vrlo osvežavajuće i ugodno.

Adis Sirbubalo na manifestaciji Beyond Europe – Sarajevo 2022 u Narodnom pozorištu (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Solo instrumentom je započelo i sledeće šoukejs veče, 3. juna, na istom mestu. Predstavila se Lana Kostić, bosanskohercegovačka violončelistkinja, vokalistkinja i kompozitorka sa boravištem u Švajcarskoj, poznatija pod umetničkim imenom Lakiko. Programom je delimično podsetila na svoju dosadašnju diskografiju – „Vuk” (EP Balkan Quintology, 2019) i „Sarajevo” (EP The Train Ride, 2020) – ali je provukla i svoje tumačenje Bahove Pete svite za violončelo, kao i neobjavljene kompozicije „Novembar” i „Kosara” (inspirisano istoimenom pesmom Maka Dizdara), te autorske stvari koje će se naći na narednom albumu: „Ovce” i „Nije budućnost za svakoga”.

Lakiko je najpre izuzetna instrumentalistkinja. Ima potpunu tehničku i koloritnu bazu za sprovođenje ideja koje drži u glavi, a koje su autentične i pokreću slušaoca na razmišljanje. Iako u njenom kompozitorskom radu ima još prostora za zanatsko usavršavanje, Lakiko je na putu dostizanja statusa samosvojne umetnice sa Balkana. Ona gradi jedinstvenu, te gotovo konceptualnu koncertnu celinu, u koju lako uvlači publiku. Od trenutka do trenutka, Lakiko može delovati i mistično i angažovano, a u svu njenu izražajnost, kao i poruke koje pronosi svirkom, upliće se i mek, visoki glas, istovremeno milozvučan i opominjujući.

Lakiko, Beyond Europe – Sarajevo 2022, Narodno pozorište (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

STUBOVI I NADE SEVDAHA

I, da, pomenula sam „Sarajevo” Lane Kostić, za koju me čudi da nije postala hit, koliko je dobra i catchy… To jeste još jedna, opet specifična priča o nesigurnom prostoru, problematičnim vremenima i ljudima koji mrze ljude. Zanimljivost je da se istoimena pesma našla i na prethodnoj večeri u Narodnom pozorištu. Reč je o autorskoj kompoziciji „Sarajevo” (Dvojka, Glitterbeat, 2016) Damira Imamovića, koji je sa svojim trijom Singer of Tales ponudio nešto širi program u odnosu na ono što smo očekivali, a očekivali smo naveliko hvaljeni poslednji album Singer of Tales (Wrasse, 2020).

Recenzija albuma „Singer of Tales” Damira Imamovića

Nakon pomalo bledog početka, tokom kog kao da su se muzičari privikavali jedni na druge, Damir je sve više snažio, kako u pogledu svirke i pevanja, tako i komunikacije sa auditorijumom, pune prepoznatljivog dobrog duha i spontane šale. To je povuklo napred i njegove saigrače iz Slovenije odnosno Turske, izvanredne instrumentaliste, Žigu Goloba (kontrabas) i Dariju Tirkana (Derya Türkan/kemenče). Dobili smo dinamičan niz manje ili više poznatih pesama široko shvaćenog sevdaha, kojim Damir čvrsto vlada, kao čovek ogromne prakse i golemog znanja. Potpuna ličnost, to je ono što uvek emituje kroz svoje nastupe, a jednom takvom se posebno radujemo – koncertu na prvom festivalu Pocket Globe, u Novom Sadu, u novembru, na kom će trio Singer of Tales akcenat svakako staviti na istoimeni album.

Damir Imamović (Singer of Tales), Beyond Europe – Sarajevo 2022, Narodno pozorište (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Damir je potvrđena zvezda sevdaha, dok je duo Alkatmer novo sevdah-čudo koje obećava. Adis Sirbubalo se u ovoj formaciji predstavio kao harmonikaš, i to kao pažljiv, posvećen pratilac Zanina Berbića, pevača i violiniste. Zanin je čudesan mlad čovek. Nudi ono što nam nedostaje i za šta smo mislili da je otišlo u zaborav. Njegov vokalni i svirački izraz reinkarniraju zvuk Radio Beograda i Radio Sarajeva, iz praskozorja i prepodneva ovih višedecenijskih „škola” interpretacije narodne muzike. Vraća nas na Pretcareviće, Carevca i plejadu Carevića, vraća na vreme radijskih prenosa uživo kafanskih koncerata, ali i na zlatno doba „punjenja” radijskih arhiva snimcima lepo oblikovanih glasova i iskričave svirke…

Zanin i Adis su bili vešti i skladni i u jednom instrumentalnom spletu, kao i u foršpilima pesama, ali sam ja u pun merak upala tokom vokalno-instrumentalne interpretacije starih bisera, poput: „Ah, što ćemo ljubav kriti”, „Okladi se momče i djevojče”, „Haj, kolika je Prijedor čaršija”…

ČULA SE RADUJU

Šoukejs dua Alkatmer na manifestaciji Beyond Europe – Sarajevo 2022, Narodno pozorište (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

To treće veče u Narodnom pozorištu, 4. juna, imalo je naglašenu eks-Ju notu. Pored sevdisanja Alkatmera, slušali smo šaroliki program Braće Teofilović i delikatno raspredanje južnjačkih tema na koncertu Dua Dobrile i Doriana.

Dobrila Grašeska je vilenjak iz Severne Makedonije. Ona glasom i diskretnim pokretima ruku otvara tajni prolaz, kroz koji slušalac lakim hodom pređe iz realnosti u svet mašte. Njenu interpretaciju pesama „Božana”, „Ti se armasa”, „Kirajdžice, jabandžice” i „Stojan mi bolen legaja” krasile su lakoća, ornamentalni spektar i nesvakidašnji vokalni efekti na granici eksperimenta, ali slušno prijemčivog. Sećanje na nastup ovog dua na 9. festivalu Todo Mundo u Beogradu, septembra 2021, našlo je u Sarajevu potvrdu svoje duboke urezanosti.

O nastupu Dobrile i Doriana na 9. festivalu „Todo Mundo” u Beogradu, 2021

Dobrilinom zemljaku Dorianu je, izgleda, u početku pravio problem laptop, koji u poglavito akustični zvuk sastava dodaje tanane niti elektronike. Mada je ovaj problem u početku ometao Dorianovu primarnu delatnost na udu, ipak se i deonica ovog orijentalnog žičanog instrumenta polako stabilizovala i pružila neophodnu ravnotežu visoko profilisanom Dobrilinom glasu.

Duo Dobrile i Doriana, Beyond Europe – Sarajevo 2022, Narodno pozorište (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Između severnomakedonskog i bosanskohercegovačkog, na poslednjoj večeri u Sarajevu, smestio se i srpski duo (duet, radije). Mislim da odavno nisam slušala uživo Braću Teofilović, još od koncerta u Kolarcu (2013), kada su promovisali projekat sa Miroslavom Tadićem. Nekako mi najviše prijaju upravo kad su sami. Onda postižu savršenstvo. Ratko i Radiša su potpuno uigrani, stabilni i zanimljivi zbog svojih sličnosti u pogledu fizičkog izgleda, stava, pokreta i vokalne boje.

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Publika je bila zanesena i povremeno euforična. Čini se da je dinamička raskoš ono što ju je posebno fasciniralo, kao i pratnja na darabuci u pojedinim pesmama. Programski su se Teofilovići prošetali kroz razne ovdašnje predele – starogradske, kosovske, goranske, romske, a izborom pesama, kao i obično, pečatiraju uspeh svog performansa: „A, što ti je, mila kćeri”, „Preleteše ptice lastavice”, „Vrbice, vrbo zelena”, „Đelem, đelem”, „Navali se Šar planina”, „Marijo, bela kumrijo”, „Sedna baba da večera” itd.

Braća Teofilović, Beyond Europe – Sarajevo 2022, Narodno pozorište (foto: Dženat Dreković / Jazz Fest Sarajevo)

Kad smo kod proždrljive babe, večere i hrane, dodala bih da je muzičko proputovanje Balkanom u Sarajevu imalo i svoj impresivni gastro-bekgraund. Baščaršija nudi neodoljive slane i slatke ukuse u svom inače inspirativnom ambijentu. Naše posete slastičarni, a naročito buregdžinici, imale su i obeležje dobre pripreme za ukusne koncerte. Razna čula su bila izazivana tokom tri divna sarajevska dana. Pa, i ovaj tekst o muzici je pisan uz tahan halvu donetu iz Sarajeva.

. . .