In Memoriam: Smilja i Šako

U dva kasnojanuarska dana, zauvek je ovaj svet napustilo dvoje vrsnih tradicionalnih umetnika, sa kojima je World Music asocijacija Srbije imala divnu saradnju: Smilja Kotur i Miloljub Šaković – Šako.

Izvor: Magazin Etnoumlje

SMILJA KOTUR (1928 – 2022)

Smiljana – Smilja Kotur, rođena je u Jasenovcu 11. novembra 1928. godine, a preminula u Beogradu 29. januara 2022.

Pripadala je krugu najznačajnijih srpskih tradicionalnih pevača današnjice. Njen bogat i raznovrstan repertoar uključivao na desetine vokalnih oblika  karakterističnih  za zapadnu Slavoniju: sedeljačke pesme, šalaj pesme, svatovce, bećarce, pesme u pletenom kolu, autohtone oblike pevanja na stari glas i dr. Dragoceni deo ovog repertoara čine i pesme koje opevaju stradanje srpskog naroda i događaje u Drugom svetskom ratu.

Srećno detinjstvo, uz usmena predanja usvajana u porodici, te priključenje pravoslavnom crkvenom horu, prekinuo je Drugi svetski rat. Godine 1942, sa svojom i ostalim srpskim porodicama odvedena je u logor Stara Gradiška, da bi spasonosan premeštaj u nemačke i austrijske radne logore sačuvao nju, njenu majku i obe sestre, dok su otac Čedomir i još osam članova Smiljine porodice stradali od ustaša tokom rata.

Smilja Kotur, Svetlana Spajić i Dragana Tomić, Retnik, Grocka, 2016 (foto: Danko Strahinić)

Nakon rata strpljivo su obnavljale kuću i imanje, razrušenu crkvu i želju za pevanjem. Priključuje se tek osnovanom Kulturno-umetničkom društvu „Jasenovac”, sa kojim je često gostovala na brojnim folklornim smotrama i festivalima širom Hrvatske. Istovremeno, kao redovna članica srpskog crkvenog hora, nastupala je na svim lokalnim pravoslavnim svečanostima na kojima se sabirao narod iz čitavog okruga.

Smilji je, kao izvanrednoj pevačici, ponuđeno da se preseli i doškoluje u Beogradu kako bi postala jedna od solistkinja Radio Beograda. Međutim, ona je to odbila želeći da ostane u rodnom kraju.

Smilja je 1991. godine izbegla u Srbiju. Uprkos životu ispresecanom radosnim događajima i velikim tragedijama, Smilja je ostala dostojanstvena, vesela i skromna. Veliki je bio fond pesama koje je izvodila ova izuzetna žena, koja je bila pravi, uporni čuvar tradicije.

Smilja Kotur je pre nekoliko godina, u devetoj deceniji života – i nakon skoro tri decenije pevačkog zatišja – stekla novo pevačko društvo, ovog puta u krugu pevača najmlađe generacije iz Beograda. Devojke koje je podučavala, pokazale su veliku privrženost i ljubav prema Smilji i jasenovačkoj pesmi i uložile dosta truda da je savladaju i propevaju.

Smilja se, tako, potvrdila kao posvećen učitelj i kazivač. Naša World Music Asocijacija Srbije je, zahvaljujući zalaganju Svetlane Spajić i Dragane Tomić, došla u priliku da zabeleži Smiljino pevanje i objavi ga na albumu Pesme iz Jasenovca. A samo nekoliko nedelja pre snimanja je Smilja Kotur po drugi put u životu nastupala pred beogradskom publikom, na prvom izdanju festivala Retnik u prepunom Kulturnom centru Reks, 19. novembra 2015.

Smilja Kotur, Retnik, Beograd, 2015 (foto: Predrag Todorović)

Miloljub Šaković – Šako (1954 – 2022)

Na istom izdanju festivala Retnik (2015), učestvovao je još jedan veliki pevač i nosilac tradicije – živa ljudska riznica, kako se to danas govori – Miloljub Šaković (1. maj 1954 – 28. januar 2022). Šako, kako smo ga svi zvali, jedna je od najmarkantnijih figura pevanja izvika.

Pevači izvika Miloljub Šaković i Miroljub Raketić, Retnik, Beograd, 2015 (foto: Predrag Todorović)

Da li je i najviše nagrađivani pevač ove starije dvoglasne tradicije u heterofono-bordunskom obliku iz zapadne Srbije, nije ni važno. Za Šaka su znali širom naše zemlje, njegovo pevanje ljude nije ostavljalo ravnodušnim. U poslednjih 7-8 godina je bio čest gost-predavač na seminarima/predavanjima pevanja izvika. Nezaobilazan je kad se o ovom načinu pevanja govori.

Članak o Šaku u okviru projekta „Portreti živih ljudskih riznica, 2021” magazina „Etnoumlje”

Miloljub Šaković je iz sela Burađa, kod Kokinog broda. Za život je zarađivao kao fizički radnik, komandir obezbeđenja, sve do penzije. Ali, pesma je ono što je obeležilo Šakov život. Negovao ju je i u KUD-u Inex-Napredak, ali i na bezbrojnim manifestacijama širom Srbije. Za mnoge pevače je bio san da ih Šako odabere da s njim pevaju na nekom od takmičenja.

Miloljub Šaković, Radovan Janković i dr Dimitrije O. Golemović, sa učesnicima radionice iz vika, Novi Sad, 2020 (foto: Selena Rakočević)

Svirao je i harmoniku, frulu, usnu harmoniku… Osim izvika, pevao je i druge pesme, na bas, a nekada je nastupao i uz trubače pokojnog Miće Petrovića. Mi iz World Music asocijacije Srbije smo imali veliku sreću da sa Šakom drugujemo, da ga snimamo, da od njega učimo. Objavili smo albume na kojima je zabeležen i njegov glas: Pesma Izvika – Terenski Zapisi (2014), Belenzuka pala s’ neba (2015), Living Tradition (2016) i Balkan Echo (2018).

. . .