Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Esma: Put ka „Mojoj poslednjoj pesmiˮ

Album „My Last Songˮ (Esma Redžepova i sastav Nune Brothers) objavljen je 23. aprila 2021. pod britanskom etiketom „ARC Musicˮ. To je podstaklo ovaj naročiti osvrt na Esmu, prateći luk od pevačicinih početaka do najnovijeg, posthumnog izdanja.

Autor: Slađana Mitić

Sa omota dvostrukog izdanja „Zašto si me majko rodila/Romano Horoˮ, Jugoton – Croatia Records, 2018.

Kada se prvi put nađemo u neposrednoj blizini muzičkih zvezda, to ostaje u životnoj memoriji upisano kao značajan događaj. Mnogo kasnije se upitamo da li je to bila slučajnost ili se sve dešava sa razlogom?

Imala sam osam ili devet godina kada se u mom kraju zaustavilo vozilo sa „gomilom” putnika i krcato instrumentima. Izlazili su nepoznati ljudi, deca i prelepa, nasmejana žena obučena u nesvakidašnji vatromet boja. Mršavi dugajlija srdačno grli i ljubi našu komšinicu. Trčim usplahireno mami i prepričavam scenu koja se odvija na stotinak metara od naše kuće. Ah, kaže ona, to su Stevo i Esma.

Ko su oni? Mama nešto pojašnjava, ali u trku nazad njen glas čujem kao eho. Zanimljivije je bilo biti na ulici. Ušetala sam se među njih bez stida i srama. Ništa nisam razumela, ni shvatala. I kada su ušli unutra, ostala sam ispred kapije čekajući da izađu. Posle saznajem da je teta Nadi došao brat sa ženom i decom. I više se ničeg ne sećam osim šarene slike iz mog detinjstva. Mnogo kasnije zavolela sam njihovu muziku i glas Esme Redžepove Teodosievski.

Sa omota singl-ploče „Show Esmaˮ, Jugoton, 1970.

KRALJICA DŽIPSI MUZIKE

Srasle uz imena umetnika, titule dama, predsednika ili grofova u muzičkom svetu imaju veći značaj i težinu od nagrada kritike, publike ili festivalskih pobeda. Balkanskoj muzici je u toj aristokratskoj podeli pripalo Džipsi-kraljevstvo. I bez da se odigralo ceremonijalno krunisanje na festivalima romske muzike u Indiji, neupitna je kruna za dvoje muzičara koji su ostavili najdublje i neizbrisive tragove u svetskom vokalnom arealu. Osim Šabana Bajramovića, imali smo i suverenu vladarku u makedonskoj kraljici džipsi muzike, Esmi Redžepovoj (1943 – 2016).

Sa omota izdanja „Gypsy Carpetˮ, Network Medien, 2007.

Karijeru je Esma započela krajem pedesetih sa svojim profesionalnim, kasnije i životnim partnerom, kompozitorom, aranžerom, tekstopiscem, vođom orkestra i vrsnim harmonikašem Stevom Teodosievskim (1924 –1997). Sa pesmom „Čaje Šukarije” započeli su pobedničko putovanje na svetsku muzičku pozornicu. Iako je na prvom snimljenom nosaču zvuka iz 1961. godine kompozicija naznačena kao tradicional, u kasnijim intervjuima Esma o ovoj pesmi govori kao njen kompletan autor.

Po mišljenju tekstopisca Bore Majdanca ovo je najveselija i najritmičnija romska pesma čiju su melodiju i reči upamtili milioni. „Čaje Šukarije” će pratiti Esmu tokom čitave karijere i biti sinonim za njenu muziku.

PUT OD ETNO-ZVUKA DO WORLD-SCENE

Celokupno stvaralaštvo Redžepove se uslovno i grubo može podeliti u tri faze.

Prva i esencijalna – etno-faza, od 1958. godine do sedamdesetih, period je dominacije romskih i makedonskih pesama, klasičnijih aranžmana i neznatnih stilskih iskoraka prema zabavnoj muzici kao što je numera „Đurđevdan, Đurđevdan”.

Drugi period – etno-folk-pop, u Esminoj karijeri započinje sedamdesetih  i trajaće sve do smrti Steve Teodosievskog krajem devedesetih. Jedan od njenih prvih velikih hitova narodne muzike sedamdesetih godina bio je „Odžačar, odžačar”. Godine 1974. snima sevdalinku „Stan’ meseče”, koju je napisao Teodosievski, sa orkestrom Miodraga Krnjevca.

Fascinantan raspon glasa i vrhunsko izvođenje ove nepravično zapostavljene i zaboravljene pesme, Esmu svrstava rame uz rame sa najeminentnijim sevdalijama.

Zahvaljujući režiseru Aleksandru Petroviću i uspehu njegovog filma Skupljači perja iz 1967. godine (prvi put Petrović melodiju koristi zapravo 1965. u filmu Tri), tradicionalna „Đelem Đelem” (u izvođenju Olivere Katarine i somborskih tamburaša Mihajla Lakatoša) postaje svetski poznata melodija. Početkom sedamdesetih proglašena je za zvaničnu himnu Roma. Kompozicija je neizostavan deo repertoara i Esme Redžepove iako nema zabeleženog njenog izvođenja iz ranog perioda.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Osamdesetih je bračni par Teodosievski želeo da romsku muziku još više približi publici koja je snažno doživljavala njihove pesme, ali nije razumela reči i simboliku izatkanu kroz stihove. Tekstopisca koji neće oskrnaviti integralnu muzičku misao pronašli su u Bori Majdancu. Iz te saradnje nastala je najpre „Čerga mala luta preko sveta”:

– „Sa Esmom i Stevom sam se upoznao na jednoj priredbi u O.Š. Đorđe Krstić u Žarkovu. U školu su zajedno sa mojom išla i njihova usvojena deca. Znali su da pišem stihove i želeli su da napišem reči na srpskom za neke pesme iz njihovog repertoara. Prva je bila Đelem Đelem, pesma koja udara i potresa srce i dušu. Pričali smo dugo o njoj, trebalo je da prepevam postojeću emociju i ne oskrnavim melodiju.  Tako je nastala Čerga mala luta preko sveta, verzija na srpskom jeziku najpoznatije romske pesme. Bojao sam se dugačkog naslova, ali su ga prihvatili jer je pesma tim rečima i počinjala. Esma je sjajno otpevala i kompozicija je imala uspeha kod publike, iako moram da napomenem da je bilo i iskazanih neslaganja sa ovim pristupom romskoj himni. Izdvojio bih još i Mehandžija i Ciganka je malena kao uspelije pesme našeg zajedničkog projekta” – objašnjava za Etnoumlje Bora Majdanac.

Muzika živi u svom vremenu. Istih osamdesetih snima i pesmu „Ljubav” na tekst Ljubivoja Ršumovića, malo prozaičnog sadržaja (Volela sam starije, volela sam mlađe, nemojte me pitati šta je bilo slađe…).

Devedesetih je prodor turbo-folka ozvaničio eru „novih muzičkih vrednosti” i „novih pevačkih zvezda”. Esma Redžepova, kao deo world muzičke scene, otvara treće i poslednje muzičko poglavlje u svojoj karijeri. Sarađuje sa mnogim muzičarima i orkestrima (Kaliopi, Toše Proeski, Nederlands Blazers Ensemble, Orkestar Bobana Markovića, Mahala Rai Banda i drugi, kao i njen orkestar na čelu sa harmonikašem Simeonom Atanasovim), te snima i nastupa na Balkanu i u svetskim metropolama.

Nastup Esme Redžepove na koncertu benda Mostar Sevdah Reunion, Beograd/Mikser festival, 2016 (foto: Anđela Petrovski)

Kad je preminula 2016. godine, za sobom je ostavila muzičko bogatstvo zabeleženo na nosačima zvuka, televizijskim nastupima, snimcima sa koncerata…

Iako se najčešće o Esmi govori kao pevačici romske muzike, njen „ogroman” kraljevski glas i bogat repertoar nadmašio je i nadvisio implicitno vezivanje za jedan muzički žanr. Koliko je bila dobar improvizator i kolika je bila snaga njenog vokala namesto bilo kojih reči, govori pesma „Hairi Mate Dike Daje”. Ovom tugovankom preskočila je sve čerge i ograde. Besprekorno otpevana glasom anđela, oslobođena svih pravila i stega i sa neverovatnim emotivnim nabojem koje slušaoca ostavlja bez daha.

MOJA POSLEDNJA PESMA

Orkestar Braće Nune iz Makedonije predvode trubač Filip i saksofonista/klarinetista Rade Nunevski. Debi-album pod nazivom Po patot… izdali su 2017. godine za izdavača Nostalgija Rekords. Ove godine, engleska izdavačka kuća ARC Music objavila je projekat My Last Song na kome su i poslednji studijski snimci najmoćnijeg ženskog vokala balkanske muzike. Saradnju sa Esmom na snimanju materijala započeli su 2016. godine.

Moja poslednja pesma, kako je simbolično nazvan album braće Nunevski, omaž je koncipiran na pet pesama na kojima peva Esma (koliko je snimljeno do njenog preranog odlaska) i pet kompozicija kojima se publici predstavljaju kao kompletni autori.

O muzici na CD-u možemo generalno govoriti kao miksu balkanske muzike, turbo-folka, popa i latinskih ritmova. Nasuprot očekivanom, Nune Brothers se nije odlučio u svom autorstvu za posvetu stvaralačkom opusu Redžepove, tako da je jedini potencijalni naklon kraljici liričan instrumental „Mi Amore”.

Od pet kompozicija na kojima peva Esma, četiri je komponovao Simeon Atanasov i jednu Redžepova.

Album se simbolično zatvara pesmom „Izgubio si andžela”. Braća Nune su aranžeri sveg materijala. Fuzija više popularnih žanrova i prisustvo plesnih elemenata ovaj muzički projekat najpre vode mlađoj publici. Poštovaoci Esme Redžepove će sa interesovanjem oslušniti malo drugačiji, umereniji i popularniji vokalni manir u njenom anđeoskom glasu. Iza Esminog kotrljanja slogova naslućuje se tanana seta koju je svojevremeno rečima izatkala u promo-videu za eksperimentalni projekat Sons Of The Wind (snimio Soundwalk Collective i 2014. izdao Asphalt Tango Records).

Upravo takvu emociju je utkala u svoje poslednje pesme. I više ništa nije važno osim usamljene kraljice na vrhu nekog dalekog i nevidljivog uzvišenja. I muzike, one koju je poput vajara glasom klesala iz malih, velikih, tužnih ili radosnih stihova.

. . .