Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje
RIID ILI BRRR: „Ederleziˮ u ‘ladnoj vodi
Norveški muzički tim po imenu RIID rođen je u aprilu 2020. godine. Njegov prvi zvučno-vizuelni „plačˮ čuli smo i videli 8. novembra, kada je objavljen spot za pesmu „Ederleziˮ, poznati romski tradicional. Spot se našao na vrhu decembarske liste TOP 40 platforme „EthnoCloudˮ.
Autor: Marija Vitas
Znam da nisam jedina osoba koja je novembra 2020. godine pomislila: „O, Bože, zar još jedan, milioniti Ederlezi?ˮ To isto je kroz glavu prošlo i dvojici nama dobro znanih momaka – violinisti Danielu Lazaru i harmonikašu Almiru Meškoviću – kada im je ponuđena saradnja, te predočena ideja da se snimi baš ta pesma.
Ipak, Daniel i Almir ne sumnjaju u sopstvene sposobnosti, a i ja njihovim talentima i vizijama u potpunosti verujem. Sa očekivanjem da će aranžman i spot RIID-a biti odlični, kliknula sam plej na Jutjub-videu.
Pored Daniela i Almira, bend RIID (na staronorveškom: lepota) čine i meksička plesačica Beljali Austrija Kruz (Bellali Austria Cruz) i norveška pevačica Ingrid Vugt (Vogt).
– „Glavni krivac za ovu međunarodnu i multietničku saradnju je COVID-19ˮ – kaže Daniel Lazar u razgovoru za Etnoumlje – „Mesec dana nakon što su svi nastupi našeg dua (Almir Mešković & Daniel Lazar) bili otkazani, našli smo se zatočeni u svojim domovima, sa viškom kreativnosti i energije. Almiru i meni je u nekom trenutku stigla poruka od Beljali: Momci, imam ideju za saradnju. Šta radite ovih dana? S obzirom na to da je vladao karantin, mi smo se nećkali, ali je znatiželja ipak bila jača od razuma. Nekoliko dana kasnije našli smo se u jednoj dnevnoj sobi, tačno ispod ogromne karte sveta, koja je visila na zidu. Beljali i Ingrid su nam predložile da napravimo verziju pesme Ederlezi.ˮ
Istina je da je „Ederleziˮ isuviše puta obrađivana tema, naročito nakon filma Dom za vešanje (1988) Emira Kusturice, te da je stekla enormnu popularnost. Daniel i Almir su bili skeptični, pitajući se da li je sa „Ederleziˮ uopšte moguće iznova se igrati. Međutim, Beljali i Ingrid su imale pregršt ubedljivih razloga u prilog pesmi čija ih je zavodljivost i lepota potpuno opčinila. Momci su konačno pristali, tako da se plesačici Beljali počeo ostvarivati želja o kojoj je maštala 2-3 godine unazad:
– „Daniela i Almira sam upoznala zahvaljujući norveškoj organizaciji Sampsill International Music Networkˮ – objašnjava za Etnoumlje Beljali Austrija Kruz – „Čim sam ih čula, osetila sam jaku povezanost sa njima. Jer, muzika koju sviraju je moćna slično plesu kojem sam posvećena. Ja sam flamenko igračica i umem da u muzici prepoznam tu posebnu, jaku energiju. Nakon prvih susreta dugo sam razmišljala o tome šta bismo mogli zajedno da uradimo, a da spojimo Balkan, flamenko i Meksiko. Moram da kažem da balkanska muzika nije mnogo udaljena od meksičke ili flamenka. Pod tim ne mislim na stil, naravno, nego na energiju koja se obično stvara na sceni. Kada je nastao ovaj haos sa virusom, koji nas je sve poremetio, ja sam osetila snažnu potrebu da nešto ipak uradim, i to Danielom i Almirom, te da tako zajedno svetu pošaljemo poruku nade. Učinilo mi se da je upravo Ederlezi dobar način da započnemo projekat. Pesmu sam prvi put čula pre desetak godina. U Norveškoj sam dva puta sa tom pesmom nastupala, na veoma važan meksički praznik – Dan mrtvih. Zbog svoje melodije i rasploženja, pesma Ederlezi mi se divno uklopila za tu priliku, a i u tekstu sam naslutila elemente komunikacije sa dušama preminulih. To je bar moj lični osećaj u vezi sa pesmom. Jako sam bila srećna tokom rada i snimanja i nadam se nastavku fuzije naših muzičkih korena.ˮ
Za razliku od Beljali, pevačica Ingrid, mada žanrovski versatilna, donedavno nije imala nikakve veze sa balkanskom muzikom, sve do trenutka kada je upoznala Almira i Daniela:
– „Počelo je tako što je moja koleginica Beljali izrazila želju da sa njima uradi spot, pa smo, eto, krenuli sa probama za Ederlezi. Mislim da smo svi odmah osetili da u toj muzici postoji nešto veoma zanimljivo, što udružuje i spaja naše različite predistorije. Od samog početka je među nama bilo odlične hemije. Takođe, dobro smo se i zabavljali. Naučila sam kako se pije rakija, a Almir i Daniel su naučili da plešu salsu. Ponešto sam saznala i o balkanskim nepravilnim ritmovima. Iako do tada nepoznanica, balkanska ritmika mi se uvukla pod kožu. Vremenom sam počela da sanjam u ritmu 7/8, da hodam u 7/8… Saradnja sa Almirom i Danielom mi je predstavljala veliko zadovoljstvo. Oni su sjajni muzičari, na izuzetnom sviračkom nivou i sa osobenim zvukom. Radujem se svakoj saradnji sa njima u budućnostiˮ – kaže za Etnoumlje Ingrid Jasmin Vugt.
Na Danielu i Almiru je bio težak zadatak traženja originalnog pogleda na planetarni hit, koji su i sami obojica svirali (pa i pevali) ko zna koliko puta do tada, i u kojim sve prilikama. Došli su na ideju da numeri pristupe iz „norveškog uglaˮ.
– „Nakon uvoda, koji ima otvorene i moderne akordske progresije, Almir koristi rif tipičan za norvešku tradiciju, a violina dodaje skandinavski šmek sviranjem na praznim žicamaˮ – otkriva nam Daniel – „Ono što je takođe zanimljivo, a što je netipično za balkanski melos, jeste da smo umesto instrumentalnih delova dali glasu još više prostora. U srednjem delu je Ingrid, koja vešto barata flamenkom, dodala improvizaciju inspirisanu tim predivnim stilom.ˮ
Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”
Nedugo nakon onog multietničkog sastanka pod kartom sveta, umetnici su se našli u studiju, gde su lako, brzo, bez muke i zapinjanja, snimili zvučni zapis. Onda je usledilo snimanje spota, koje je, pak, izrodilo anegdote za pamćenje:
– „Ekipi se pridružila mlada, talentovana videografkinja Elisa Bejts (Bates), rodom iz Meksika, a koja je, kao i Almir, Beljali i ja, našla svoje mesto pod suncem na hladnom severu. Njene ideje za spot su bile vrhunske, međutim, postojao je jedan problem. Sve je vodilo ka tome da snimamo napolju, na temperaturi oko nule… Snimali smo dva dana, na dve lokacije. Prva je bila pored predivnog jezera izvan Osla. Stigli smo rano ujutru. Dan je bio sunčan, ali jako hladan. Kod jezera smo se presvukli u odeću za snimanje. Tada je usledila Elisina rečenica, koje ću se dugo sećati: ’Ajmo, ljudi, snimaćemo prvu scenu u jezeru. Beljali je vila, a vi je bosi pratite preko vode. Almir i ja smo pomislili da se šali, međutim, ženski deo ekipe nam je uputio ozbiljan pogled. Mi smo pokušali da objasnimo da je to pogrešno, ali je Ingrid rekla: Da ne gubimo vreme, idem ja prva, pa možemo i da uradimo individualne kadrove. Bez imalo oklevanja, negodovanja i straha, ušla je u hladnu vodu i tu provela minute i minute snimanja. Završila je Ingrid svoj deo, a mi smo pomislili: Ma, to su vikinški geni, ona je na to navikla. Onda je došao red na Beljali. Bili smo ubeđeni da jedna Meksikanka to ne može da preživi. Ali, i ona je sve obavila bez problema. Došao je red na nas… Gledamo se Almir i ja. Moramo da porušimo kodeks balkanskog zdravog razuma i pogazimo one zlatne savete naših majki i baka: Nemoj, sine, na hladno, nemoj bos, zima je, pazi, promaja, kamen je hladan, beton… Pita me Almir da li možda imam rakije kod sebe. Imao sam, dovoljno da nam posluži kao neka vrsta antifriza za kraći period. Ušli smo u vodu. Devojke su bile impresionirane našom hrabrošću, ne znajući da smo imali džeka u rukavu.ˮ
Usledio je kadar gde svi zajedno sede na steni i zabavljaju se. Ideja je bila da se, zarad lepšeg videa, koristi jedan eksterni efekat, koji se dobija paljenjem nekakve tablete. Ona gori na temperaturi od 900 stepeni celzijusa i pravi dim u različitim bojama:
– „Dok je igrala bosa, Beljali je punom težinom nagazila na tu vrelinu. Usledio je jauk i bolne grimase. Svi smo se uplašeno okupili oko nje, u sablasnoj tišini. Međutim, taj detalj nije zaustavio našu hrabru igračicu. Mora biti da je prizvala u sebi duh actečkog jaguara… Ustala je i rekla: Haj’mo ponovo. Igrala je sa osmehom, kao da se ništa nije desilo. Kasnije je morala u ambulantu, pošto je opekotina bila vrlo ozbiljnaˮ – priseća se Daniel.
Sledećeg dana, RIID se našao na posedu velelepne lordovske palate Bogstad gård iz 18. veka. Vreme je bilo još gore, sa temperaturom ispod nule i upornim hladnim vetrom:
– „Smrzavali smo se, ali, s druge strane, nije bilo žive duše u okoliniˮ – kaže Daniel – „Imali smo mogućnost da se razbaškarimo gde god želimo i da na miru snimamo sve kadrove. Posle snimanja smo seli na topao čaj da ugrejemo promrzline i upitali se: Šta sve nećemo raditi zarad umetnosti?ˮ
Projekat RIID nije stao na spotu i jednoj pesmi. Ako korona to dozvoli, u 2021. godini ih očekuju nastupi u Norveškoj, na festivalima „Kulturkræsj Telemarkˮ i „Førdeˮ, kao i u Španiji, u okviru serije koncerata u organizaciji Grada Sevilje. Prošle godine je RIID od Grada Osla dobio stipendiju za prezentovanje svog projekta u vidu osam mini-koncerata na različitim popularnim mestima u gradu, tokom leta 2021. godine.
Važan je i podatak da RIID ima ćerku-projekat. Nakon završetka snimanja muzike i spota za pesmu „Ederleziˮ, njihov tonac Bernt Isak Varštad (Wærstad), budući da je bio inspirisan materijalom, nasnimio je tu razne analogne sintisajzere i elektronske zvuke. Ovaj eksperiment je za rezultat imao specifičan, moderniji zvuk. Tada su troje iz RIID-ekipe (Ingrid, Almir i Daniel), uvidevši potencijal ovakve ideje, počeli da razmišljaju o mogućnosti da se iz postojećeg projekta izrodi nešto što će imati drugačiju, modernu estetiku. Tako je nastala grupa Ilizi, što na arhaičnom rumunskom znači osmehivati se, smejati se:
– „Potencijal nije bio vidljiv samo nama. Ministarstvo kulture Norveške nam je ukazalo veliku čast dodelivši čak pet stipendija za razvoj projekta Ilizi, što uključuje pisanje autorske muzike, saradnju sa producentima, istraživanje, studijsko snimanje, kao i veliku turneju u Norveškoj. Trenutno smo na pola puta. Snimili smo u studiju četiri stvari, iskomponovali još 4-5 i imamo puno ideja. Snimili smo i spot. Očekujemo saradnju sa umetnicom koja se bavi animacijama. Uzbudljiv period je pred namaˮ – poentira Daniel Lazar ovu priču o RIID-u, ali i o ženskoj neustrašivosti, grupi Ilizi, te uzornom odnosu norveških institucija prema muzičarima.
. . .
Trackbacks/Pingbacks