RUBRIKA: Uši pišu

Iskon : Prsten mladoženjski

Multimedia Music, 2020

Iskonski dobar recept

Autor: Nikola Glavinić

Sastav Iskon, subotički po nastanku (danas dvoje od osam članova grupe žive u tom gradu), posle duge diskografske pauze gotovo da me je iznenadio novim albumom Prsten mladoženjski.

Iznenadio, ali i veoma obradovao, pre svega zbog toga što su albumi na našoj etno sceni postali prava retkost. Osim toga, raduje me i što je trećim albumom Iskon obznanio da je još uvek tu, da nastavlja da ozbiljno radi. Iskreno, bio sam ih stavio u folder prošlosti, svrstavajući ih među nekoliko sastava sličnog zvuka, koji su u isto vreme bljesnuli (Kulin ban, Belo platno…) i diskografski nestali.

Veliki godišnji koncert grupe Iskon, Subotica, Pozorište „Deže Kostolanji“, Uskrs, 2018 (foto: Dejan Rankov)

No, novi album je tu. Iskon je osvežen sa tri nova člana i odmah da kažem – dobro zvuči! Oseća se nova energija, a recept je stari, „od iskonaˮ: poletna, organska svirka (na tradicionalnim instrumentima, anplagd), nadahnuti aranžmani i odlične pevačice.

Repertoarski, Iskon je u istom krugu – južna Srbija, Kosovo i Metohija, Makedonija, Bugarska. S tim u vezi bih pohvalio izbor pesama, jer u dobroj meri donosi osveženje na ovdašnjoj etno sceni. Među takvim numerama su, na primer, bugarske „Na porti čuka i rukaˮ i „Rano e moma ranilaˮ, makedonske „Dimna juda grad gradilaˮ i „Pavle mi pieˮ…

Muška a cappella pesma sa Kosova i Metohije „Sjaj, meseče, do zoreˮ, jedna od pesama koje Iskon odavno ima na repertoaru, iskorak je koji doprinosi dinamici albuma. Aranžmanski je veoma zanimljiva i sevdalinka „Aj, mene majka jednu imaˮ. Svi je vrlo dobro znamo, ali, u interpretaciji grupe Iskon, zvuči drugačije.

„Prsten mladoženjskiˮ je album za preporuku i prilika da karijera grupe živne. Ujedno, izdanje može da bude i podsticaj za druge sastave i izvođače, znane i neznane, da rade, snimaju, objavljuju…