RUBRIKA: PETICE I NULE

Istrajnost i smelost braće Bende

U duhu obeležavanja jubileja, nakon članka o Ansamblu Vujičić, stiže još jedna tamburaška priča iz Mađarske: Tamburaški orkestar Bačka i trideset godina rada.

Autor: Julijana Baštić

tamburaški orkestar bačka Tamburaški orkestar „Bačkaˮ, „Bajski festival riblje čorbeˮ (Bajai Halfőző Fesztivál), 2017 (foto: Gabor Demeter)

U poređenju sa zastupljenošću tambure u Slavoniji i Vojvodini, možda deluje da u Mađarskoj tamburaška scena nije tako jaka, međutim, trideset godina rada Tamburaškog orkestra „Bačkaˮ (Bácska Tamburazenekar) ruši ove predrasude.

Priča počinje u selu Gara, pored Baje, 1990. godine, kada se grupa od oko trideset dečaka upoznala sa tamburama. Zahvaljujući radu muzičara i nastavnika Joze Ribara, koji je u Baji i okolnim selima podučavao mlade da sviraju tamburu, formiran je veliki Tamburaški orkestar Bačka od svih njegovih učenika.

Pročitajmo intervju sa Miroslavom Brcanom, članom Ansambla Vujičić iz Mađarske, objavljenim u Magazinu „Etnoumlje” maja 2020. godine.

Aktivnosti ovog orkestra bile su vezane za pratnju različitih folklornih grupa, te je najveći deo repertoara obuhvatao muzičke aranžmane za koreografije. Vremenom su se, kako se to i danas često dešava sa mladim tamburašima, gotovo svi garski tamburaši preselili u veća mesta širom Mađarske i napustili orkestar (pa i tamburu). Međutim, zahvaljujući istrajnosti i upornosti blizanaca Erharda i Edmonda Bendea, Tamburaški orkestar Bačka iz Baje ove godine proslavlja veliki jubilej.

erhard bende Erhard Bende na ulicama Baje, februara 2020, na tek obnovljenom starom bunjevačkom običaju „maškareˮ, čija je tradicija prekinuta nakon Drugog svetskog rata (foto: István Inotai)

Osnovna karakteristika ovog seksteta jeste smelost u istraživanju novih zvučnih ostvarenja. Napravili su iskorak u odnosu na standardizovanu postavku tamburaškog orkestra, ubacivši harmoniku (Radovan Marić iz Srbije, koncert-majstor VNO RTV Vojvodine), električnu bas gitaru (János Marosi) i povremeno bubanj (Károly Erdei), dok zvuci kontre (Edmond Bende), bas prima (Mladen Filákovity) i prima (Erhard Bende) predstavljaju tamburašku stranu.

Pročitajmo intervju sa Aronom Eredičem, članom benda „Söndörgő” iz Mađarske, objavljen u Magazinu „Etnoumlje” marta 2019. godine.

Ovim fuzijama postigli su glasniji zvuk orkestra, što je jako važan segment kada se svira na velikim koncertnim scenama ili na savremenim svadbama i klupskim svirkama. Međutim, njihova orijentacija je primarno vezana za koncertne forme izvođenja. Često sviraju na balovima, na tanchaz večerima, na festivalima, a ponekad nastupaju i izvan granica Mađarske.

Repertoarski su orijentisani na – kako kažu – „autentičnu balkansku i tamburašku muzikuˮ, ali i na stvaranje novih autorskih pesama koje su bliske savremenoj pop muzici, te imaju objavljena dva CD-a i dve autorske pesme.

tamburaški orkestar bačka

Tamburaški orkestar „Bačkaˮ sa pevačicom Petrom Tašnadi, VI Tamburaški festival Dušnok, 2019 (foto: Laszló Szőgyi)

Na prvom CD-u, koji nosi naziv Garska tambura (Tako su naši Bunjevci pivali; Erhard Bende, 2017), nalazi se petnaest pesama koje, sudeći po nazivima, predstavljaju okosnicu repertoara iz prve polovine 20. veka. Tu se nalaze pesme koje je Erhard Bende naučio od jednog starijeg meštana iz Gare, tako da se kroz ove numere može uočiti transformacija tekstualnog ili melodijskog sadržaja u odnosu na arhivske zvučne snimke, koji su danas lako dostupne na internetu.

Prvenstveno mislim da pesme Marka Nešića, koje se na ovom CD-u nazivaju „Ja sam lopovˮ, „Krivo mi je na birtašaˮ, „Teraju me da se ženimˮ (što je pesma „Anđeli se zavadišeˮ), ali i pesme „Šlajbok mojˮ (danas poznatija kao pesma „Šešir mojˮ) i „Ej, sviće zoraˮ i druge.

Pročitajmo recenziju debi albuma mađarskog sastava Babra, objavljenu u Magazinu „Etnoumlje” maja 2019. godine.

Bunjevačke igre (Erhard Bende, 2019) naziv je drugog CD-a, na kom se nalazi dvanaest melodija iz tradicionalnog plesnog repertoara bačkih Bunjevaca (poput „Stari rokokoˮ, „Novi rokokoˮ, „Divojačko koloˮ i „Momačko koloˮ) i drugih etničkih zajednica sa šireg prostora Panonske nizije („Tandrčakˮ, „Kelerujˮ, „Jastuk Tancaˮ, „Polegajˮ, „Sirotica jaˮ, „Ćapeˮ, „Natalijaˮ i „Garsko koloˮ), kao i jedan bećarac.

Kroz razgovor sa Erhardom Bendeom, liderom Tamburaškog orkestra „Bačkaˮ, saznajemo da je njihov cilj popularizacija tambure na širem geografskom prostoru. U tom smeru snimili su sa pevačicom Petrom Tasnádi pesmu „Tűzˮ (u prevodu – vatra), koja ima primese bluza i popa. Međutim, njihova lična karta jeste prva autorska pesma „Volim te jaˮ, koju su snimili na srpskom i mađarskom jeziku.

Popularizaciju i modernizaciju tamburaškog zvuka vide  kroz kreiranje novih autorskih pesama, koje žanrovski odudaraju od standarda tamburaške muzike u Vojvodini i Slavoniji, a imaju i nekoliko zanimljivih ideja u vezi sa novim zvučnim kombinacijama koje planiraju (ili su planirali) da prikažu publici tokom ove godine.

Kroz rad Tamburaškog orkestra „Bačkaˮ jasno se uočava promena težišta sa „očuvanja tradicijeˮ ka „modernizaciji i popularizacijiˮ tamburaške prakse. Sigurna sam da ovo nije usamljen primer u promišljanju o budućnosti tamburaške prakse na širem prostoru, te nam, u iščekivanju novih projekata i koncerata „posle koroneˮ, ostaje da se prepustimo mašti i smelo eksperimentišemo različitim zvučnim i žanrovskim fuzijama, koje su tu negde, „na dohvat rukeˮ, samo ih treba pronaći i vešto izmešati.