Rubrika: Bez paradajza, molim!

„Klasikaˮ na tamburama

Novoosnovani Novosadski tamburaški kvartet predstavio se premijerno novosadskoj publici u Kino sali Filozofskog fakulteta, 20. februara 2019. godine.

Autor: Martina Vukobrat

Koncert Novosadskog tamburaškog kvarteta u Novom Sadu, 20. februar 2019. Foto: Vesna Karin

Pravo osveženje na domaćoj sceni klasične muzike u Novi Sad su donela četiri mlada, perspektivna i veoma ambiciozna muzičara sa Akademije umetnosti. Članovi Novosadskog tamburaškog kvarteta su Milica Lerić – prim, Marko Parčetić – bas prim, Dejan Petković – kontra i Stefan R. Mihailović – čelo. Njihova ideja je da promovišu klasičnu muziku u sferi tamburaškog sviranja i cilj im je da ostanu u njenim okvirima.

Repertoar, ispunjen zvucima i harmonijama klasične muzike, bio je jasno podeljen na period baroka, klasicizma, romantizma i modernizma. Uz odličnu programsku brošuru pomoću koje su posetioci mogli lako da prate tok koncerta, mladi kvartet započeo je magičan barokni put uz svitu Muzika za vatromet G. F. Hendla (Händel), preko Fuge J. S. Baha (Bach), pa sve do Prvog stava Vivaldijevog Koncerta za mandolinu, u obradi Gorana Hlebeca.

Jak utisak ostavila je treća tačka, gde su se izvođači potrudili i uspeli u tome da na svojim instrumentima tehnički i stilski ubedljivo dočaraju zvuk mandoline.

Novosadski gudački kvartet. Foto: Dalibor Belić

„Menuetˮ iz Gudačkog kvinteta Op. 11, br. 5 Luiđija Bokerinija (Luigi Boccherini) otvorio je vrata velikog klasicizma, koji su mladi muzičari predstavili veoma razdragano, drugačijim tehničkim postavkama i dinamikom. U nastavku, publika je mogla da čuje i neke poznate melodije velikana klasicizma – Hajdna, Mocarta i Betovena, gde smo, uprkos nedostatku komunikacije među izvođačima i tehničke spretnosti prilikom isviravanja razdraganog i brzog tempa kompozicija, ipak, i dalje bili očarani i zadivljeni hrabrošću i muzikalnošću četiri, možemo slobodno reći, pionira u ovoj sferi tamburaške muzike.

Romantizam je predstavljen Misom Panis angelicus Sezara Franka (César Franck), što je, u odnosu na prethodne četiri kompozicije, unelo mirniji i staloženiji zvuk i harmoniju. Izvođači su vešto održali koncentraciju publike poznatom kompozicijom „Ples šećerne vile“ iz baleta Krcko Oraščić velikog ruskog romantičara Petra Iljiča Čajkovskog (Пётр Ильич Чайковский) , a potom i „Intermecomˮ iz opere Kavalerija rustikana Maskanjija (Pietro Mascagni).

Nakon gromoglasnog aplauza, usledile su Rumunske narodne igre 1 i 2 Bele Bartoka (Béla Bartók) obrađene perom jednog od članova i inicijatora Novosadskog tamburaškog kvarteta, Dejana Petkovića.

Ovom kompozicijom publici je omogućeno da čuje još poznatog zvuka i harmonija, što svakako ukazuje na dobro promišljanje mladog kvarteta, kako bi se izbegla eventualna monotonija tokom slušanja klasične muzike na tamburi 45 minuta.

Koncert Novosadskog tamburaškog kvarteta u Bečeju. Foto: Angela Kačić

Završnica koncerta je pripala kompoziciji Prvi gudački kvartet, kompozitora i aranžera Zorana Mulića, modernog i nesvakidašnjeg zvuka, neočekivanih harmonskih rešenja i melodijskih kretanja. Uprkos tim drugačijim muzičkim komponentama, kao i nedostatku volumena u zvuku usled sviranja bez ozvučenja, novosadska publika podržala je u celini veoma dobro predstavljanje Milice Lerić, Marka Parčetića, Dejana Petkovića i Stefana R. Mihailovića. Na kraju je, naravno, ujednačenim aplauzom iščekivan bis. Izvođači su odlučili da ponove „Ples šećerne vile“ iz baleta Krcko Oraščić.

Spoj tambure i zvuka iz neiscrpnog fundusa baroka, klasicizma, romantizma i modernizma dobio je novo mesto na novosadskoj muzičkoj sceni. Nadam se da će u budućnosti ovaj pionirski poduhvat dobiti široke razmere i dovesti do ponovnog zbližavanja klasične muzike i publike.