Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Miroslav Tadić & Yvette Holzwarth : Luka

Croatia Records, 2021

Lepo raspoloženi u muzičkoj luci

Autor: Konstantin Šibul

Interesantne aranžmane poznatih, mahom makedonskih tradicionalnih melodija možemo čuti na ovogodišnjem albumu Luka virtuoznog gitariste Miroslava Tadića i Ivet Holcvart (Yvette Holzwarth), američke violinistkinje sa dugogodišnjim iskustvom u izvođenju balkanske muzike.

Nakon više godina zajedničkog izvođenja i turneja širom istočne Evrope, duo je dobio inspiraciju da svoje emocije, koje prema melodijama pomenutog porekla ima, unese u zajedničko izdanje. Te emocije se i primećuju, u svakoj od numera, od prvog tona…

Svoje iskustvo sa različitim muzičkim pravcima, Tadić je pokazao kroz duboko poznavanje harmonija, tehnika sviranja i same srži svih tih žanrova. Takvo je i iskustvo sa makedonskom tradicijom, što Tadić novim projektom još jednom potvrđuje.

Iako je veći deo svog života do sada proveo u Americi, i bez obzira na srpsko poreklo, Tadić kao da u nekom smislu smatra Makedoniju svojim muzičkim domom. Fenomen doma bi mogao i da se izvuče iz simbolike naziva albuma Luka.

Album „Lukaˮ na vrhu prve kvartalne liste „Balkan World Music Chartˮ u 2021. godini.

Na zvuk ovog izdanja možemo gledati iz različitih uglova. Jedan je taj da svaku numeru posmatramo kao celinu, a drugi da ceo album doživimo kao dugačku priču od deset međusobno povezanih poglavlja.

Priča počinje pesmom „Elenoˮ, a prvu rečenicu izgovara gitara Miroslava Tadića. Ivet Holcvart, zajedno sa Tadićem, svojom violinom započinje čuvenu melodiju. Zahvaljujući prepletanju različitih motiva i rečenica sa povremenim džez pokretima na gitari, tok pesme neprestano odiše lepim raspoloženjem, s vremena na vreme zvučno rastući i padajući. U poslednjih tridesetak sekundi se sve smiruje nežnim flažoletima i sekvencama na gitari, koje tiho prati violina, svirajući osnovni ton u dekrešendu do samog kraja.

Činjenica da je od vokalne pesme napravljen ubedljivi instrumentalni aranžman publici još jednom dokazuje da glas nije jedini način da se nešto ispriča.

Miroslav Tadić & Yvette Holzwarth (foto: Janja Franko)

Sledeća vrlo zanimljiva interpretacija dua je aranžman melodije „Gajdarsko oroˮ. Počinje gitara, i to progresijom koja liči na nešto što bi moglo da se čuje u pesmama bendova poput Dire straits ili The Police. Nakon toga se priključuje violina donoseći melodiju ovog ora. Posle izlaganja teme, negde pri početku drugog minuta pesme, dolazi do nadmetanja violine i gitare naizmeničnim upadima, u kojem violina pobeđuje nastavljanjem glavne melodije dalje, dok gitara u pozadini svira progresiju sa početka.

Treći minut nam donosi nešto potpuno novo. Bura koju ovo makedonsko oro nosi sa sobom nestaje, Ivet Holcvart nakratko prestaje da svira i počinje tiho da peva uz pratnju gitare, postepeno vraćajući violinu u aranžman, što se sve završava naglim povratom u prethodno stanje. Brzim krešendom se izvodi glavna tema poslednjih nekoliko puta, nakon čega dolazi do glasnog završetka ovog poglavlja.

Miroslav Tadić i Ivet Holcvart (foto: Zvonimir Čuvalo)

Album „Lukaˮ među aprilskim preporukama rubrike „Diskografska planetaˮ za slušanje martovskih izdanja

Kombinacija tradicija različitih folklornih područja se u pesmi „More sokol pieˮ, karakterističnog takta 7/8, čuje na samom početku aranžmana, gde gitara počinje zvucima pozajmljenim iz flamenka. Upadom violine otpočinje melodija ove pesme. U svom solo delu gitara na vrlo zanimljiv način obrađuje temu, završavajući ga, osobeno flamenku, tehnikom trzanja svih žica, vraćajući se na glavnu temu i završavajući je u diminuendu.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Iako generalni zvuk osme pesme „Petro, Petrolenkoˮ nije „orijentalanˮ, u njoj se povremeno oseća ambijent kakav stvara turska klasična muzika. Kao netemperovani instrument ovog dua, violina na pojedinim mestima ubacuje četvrttonske pokrete koji ovoj melodiji daju dozu mističnosti, nakon čega se povratkom u durski tonalitet razrešava i postaje ponovo radosna.

Ivet Holcvart i Miroslav Tadić (foto: Srđan Doroški)

Luka spada među one albume koji se slušaju u jednom dahu. Koliko god da bi čovek, možda, hteo da presluša samo jednu pesmu, ipak se neće tako završiti. Zvuci makedonske i druge tradicionalne muzike stavljene u „čorbuˮ u kojoj se nalaze i flamenko i džez i turska klasična muzika, kao i mnogi drugi pravci, ne čine ovo izdanje tek običnim poduhvatom aranžiranja poznatih melodija nego pravim primerom uspešnog world music ostvarenja.

. . .