Magazin Etnoumlje / Rubrika: Profilisanje

Mesečev kalem

O beogradskom sastavu Kalem se intenzivnije priča u poslednje vreme. Dva su povoda za to: debi-album „Meseče”, objavljen u decembru 2021. za domaću kuću „Multimedia Music”, kao i koncert u prestižnoj Kolarčevoj zadužbini, zakazan za 22. januar 2022. godine. U susret ovom nastupu odlučili smo da razmenimo nekoliko reči sa Stefanom Ilićem (vokal, violina) i Dušanom Popovićem Lipovcem (gitara), članovima dua Kalem. Osim toga, naši čitaoci mogu uskoro da očekuju i recenziju njihovog albuma „Meseče”.

Autor: Marija Vitas

Duo Kalem (promotivna fotografija)

Projekat Kalem je spojio dvojicu mladih, kreativnih, žanrovski prilično versatilnih, te visoko obrazovanih muzičara. Bilo je to 2017. godine, kada su se Stefan Ilić (1985) i Dušan Popović Lipovac (1990), obojica sa pozamašnim iskustvima i predistorijama, našli u zajedničkoj želji za stvaranjem zvuka koji će slaviti tradiciju Balkana, ali i lepotu jednostavnosti.

Dosadašnje četiri godine saradnje mahom su podrazumevale probe, javne nastupe i lagano krojenje repertoara, a uz to i koncepta budućeg audio-izdanja Meseče, kojim su u atmosferi Nove godine i Božića obradovali svoje pratioce, ali i šire krugove world music publike.

Intimnost zvuka i energija teksta

• Kakve ste zajedničke nastupe do sada okusili?

(Dušan) „Na samom početku smo imali najrazličitije vrste nastupa – od pozorišnih festivala, promocija vina, proslava rođenja, do koncertnih sala širom Srbije. Brzo smo shvatili da naš zvuk ipak najviše dolazi do izražaja na mestima gde vlada tišina – a to su koncertne sale – tako da smo odlučili da nastavimo da negujemo zvuk upravo u takvim sredinama.”

• Kako ste se vas dvojica muzički prepoznali?

(Dušan) „Početak je bio vrlo spontan. Stefan me je pitao da li hoću da nešto probamo da snimimo, a ja sam mu otvoreno rekao: Hajde da probamo da uradimo nešto dugoročnije! Tajming je bio dobar, jer je on želeo da radi na revitalizaciji naše narodne muzike, a ja sam bio u procesu otkrivanja iste, tako da smo zaronili u taj beskonačni svet i krenuli da tražimo bisere.”

Kalem na koncertu (promotivna fotografija)

• Od devet numera, instrumentala ili pesama, na albumu Meseče, koji ćete koncertno promovisati u Kolarcu sledeće sedmice, sedam su vaši aranžmani tradicionalnih tema odnosno obrade kompozicija drugih autora. U pitanju su sve sami hitovi: „Magla padnala v dolina”, „Imam jednu želju”, „A što ti je, mila kćeri”, „Moj behare”, „Marijo, deli bela kumrijo”, „Lela, Vranjanka” i „Divlje ruže”. Kako biste opisali vaš pristup obradi veoma poznatog materijala? Da li i u kojoj meri želite da pobegnete od slavih uzornih interpretacija? Jasno je i da stavljate naglasak na intimnost zvuka i atmosfere…

(Stefan) „Iako uvek preslušamo više različitih izvedbi, retko se odlučujemo da ih doslovno pratimo. Aranžmane i interpretaciju konstruišemo tako da možemo da se izrazimo i individualno i kao duo, te u zavisnosti od karaktera pesme jedan drugom prepuštamo kormilo i na kraju zajedno stignemo do željene destinacije. Intima je bitna, jer u toj prisnosti leži ključ dobro ispričane priče.”

(Dušan) „Ono što obojica pokušavamo da osetimo jeste energija teksta. Ponekada sam mišljenja da određeni, prelepi tekstovi narodne muzike zaslužuju aranžman koji nije standardan, ali unikatni aranžmani narodne muzike vrlo su retki. I upravo kad osetimo neku takvu pesmu, koji bi mogla da se, energetski gledano, predstavi u jačem aranžmanu, mi tu kopamo. Ipak, intimnost zvuka nam je zaista jako važna – želimo da naši slušaoci smire otkucaje srca, da im se izoštri sluh i da opažaju šta se sve tu dešava. Jer, ja, recimo, ne vodim samo računa o tome koji ću akord odsvirati dok Stefan peva, već i koji ton će biti najglasniji u tom akordu, a da bi se takve stvari primetile, potrebno je da se aktivno sluša.”

Intuicija i inicijativa

• Da li do svojih aranžmana pesama dolazite spontano, kroz nekakvo opušteno prosviravanje i pevušenje voljenih tema ili procesu aranžiranja pristupate odmah, svesno, sa pažljivo, unapred osmišljenom formom i detaljima?

(Stefan) „Moj izbor bi češće bio spontanost, dok Dušan neguje studiozniji pristup aranžiranju. Akcenat je uvek na tome da ono što radimo, mora da nas radi.”

(Dušan) „Nas dvojca potpuno različito pristupamo muzici. Stefan ima fantastičan sluh i muzičku intuiciju, koja mu daje neograničen pristup kreativnom oblaku iz kojeg on izvlači šta mu treba, kad mu treba. Ono što ja nudim celom procesu je inicijativa i pakovanje u nešto što mi se čini da može biti razumljivo svima, a to je nešto što sam naučio kroz mnogo godina komponovanja različitih muzičkih formi. U dosadašnjem radu je uvek bilo tako – ja bih na probu došao sa gotovim aranžmanom neke pesme, a onda bismo ga čačkali dok ne dođemo do nečega što bismo obojica poželeli da odsviramo ponovo. Na kraju probe to snimimo i onda preslušavamo nekoliko dana. Tada vidimo šta je to što treba promeniti, i na sledećoj probi uglavnom finalizujemo aranžman.”

Stefan Ilić i Dušan Popović Lipovac – duo Kalem (promotivna fotografija)

Cigančica

• Kolika i kakva iskustva ste do sada imali u vezi sa tradicionalnom muzikom Srbije i Balkana?

(Stefan) „Svoje iskustvo sam gradio u raznim muzičkim sastavima koji izvode narodnu muziku, tradicionalnu i komponovanu. Počeci su vezani za sviranje u kulturno-umetničkim društvima, a od bitnijih bih izdvojio rad u Narodnom orkestru RTS-a, orkestru Aleksandra Sofronijevića i orkestru Miše Mijatovića.”

(Dušan) „Kao mali sam voleo da slušam tradicionalnu muziku, ali su vrlo brzo drugi žanrovi preuzeli primat. Onda je usledila dugačka faza u kojoj mi je ona bila potpuno odbojna, jer sam je poistovećivao sa šundom. Ona mi se ponovo otkrila pred kraj fakulteta i zapravo sam tada poželeo detaljnije da je istražim i tome sam posvetio polovinu svog master rada, čija je druga polovina izučavala flamenko i potencijalnu fuziju ta dva žanra. Tako je i nastao moj sastav Spona, koji se upravo bavi balkan-flamenko fuzijom. Kada sam upoznao Stefana, tada je počela druga faza mog upoznavanja narodne muzike, jer on ima ogromno znanje, teorijsko i praktično, tako da sam se trudio što više da naučim. I dalje se trudim.”

Digitalna izdanja magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

• Na albumu Meseče su dve vaše autorske kompozicije – „Cigančica” i „Meseče”. „Cigančica” deluje kao minijatura inspirisana istoimenim plesnim melodijama iz naroda. Međutim, forma i stil su joj ipak složeniji. U čijoj se glavi rodila „Cigančica”?

(Stefan) „Cigančica je stvorena iz ideje da napravimo omaž Romima, kao narodu koji nosi velike zasluge u očuvanju muzike na ovim prostorima. Želja je bila da teme koje smo napravili imaju prizvuk, melodiju i ritam uz koje bi neka vesela Cigančica rado zaigrala.”

(Dušan) „Kao i celokupan naš rad, i Cigančica je došla kao kombinacija Stefanove kreativnosti koju izvlači iz decenijskog bavljenja narodnim zvukom i mog studioznog pristupa. Glavnu temu je osmislio Stefan, a sećam se da je pretrpela poveći broj izmena dok nije pronašao nešto što će, po nama, biti dostojno da predstavi jedan narod. Forma kompozicije je nešto čemu sam ja naginjao u radu, a došla je iz klasične muzike, inspirisana rondom, oblikom koji naizmenično predstavlja glavnu temu i različite epizode. Znali smo da će violina nositi celu kompoziciju, ali smo hteli da napravimo jedan obrt pred kraj i damo akcenat zvuku gitare inspirisane flamenkom. Jer, to je suština romske muzike – odakle god došla, fenomenalno se uklapa.”

Meseče

• Nasuprot ovom instrumentalu, „Meseče” je autorska pesma, koja u stihovima ima narodskog šmeka, a donekle i u muzici. Šta je bila polazna osnova u ovoj pesmi – muzika ili stihovi?

(Dušan) „Pesma Meseče je moj prvi pokušaj da napišem pesmu na našem jeziku. Dogodila se na moru, gde sam na njoj radio nekoliko dana. Sećam se da je prvobitna ideja bila da tekst napišem koristeći se slovenskom antitezom, ali je ta prva verzija bila dosta gruba. Onda sam smekšao tekst i on je izrastao u dijalog protagoniste i meseca. Sama harmonija koju pesma prati je standardna, ali je ritam taj koji je interesantan. Pisana je u 11/8, s tim što se trojka ponekad pomeri da bi dala prostor tekstu. Kada je bila skoro gotova, uključio sam Stefana u proces i on je dodao svog začina u sam tekst, osmislio violinske deonice i doterao deonicu glasa.”

(Stefan) „Mesec je motiv koji se odvajkada koristi u našoj tradicionalnoj muzici. On je uvek prisutan, prati nas poput nekog ogledala. On, za razliku od nas, može da zaviri svuda i prenese nam vesti iz daleka. Želeli smo da jednu ljubavnu priču ispričamo kroz razgovor čoveka i meseca. Reči i muzika su se same razlile unutar okvira koji smo postavili.”

***

Koncert tradicionalne muzike Balkana je naziv večeri koju će duo Kalem prirediti u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, u subotu, 22. januara 2022, sa početkom u 20 časova. Karte se mogu nabaviti na blagajni Kolarčeve zadužbine, po ceni od 1000 dinara.

. . .