Magazin Etnoumlje / Rubrika: Uši pišu

Rodjenice : Rawdjenice

Rodjenice, 2021

Neotuđivo autentično-sirovi muzički iskaz

Autor: Miloš Rašić

Premda sam siguran da već dugo svi znamo ko su i čime se bave Rodjenice, uputno je da ih još jednom predstavim. Rodjenice su ženski a cappella muzički sastav, koji čine Mirjana Raić Tepić, Katarina Petrić i Irena Đorđević. One se bave izvođenjem tradicionalne muzike, pretežno seoske, s prostora bivše Jugoslavije.

Iza sebe imaju tri studijska albuma: From the Past, #svadbenice i Male Voices, a sada se predstavljaju potpuno drugačijim konceptom. U pitanju je novi album pod nazivom Rawdjenice, koji čini osam tradicionalnih pesama: „Moravaˮ, „Titoˮ, „Mladenˮ, „Nevenˮ, „Zoraˮ, „Bojanaˮ, „Medvjedˮ, „Konaˮ.

Recenzija albuma #svadbenice

U samom albumu nije moguće saznati nikakav kontekst u vezi s pesmama, dok su naslovi dati u skraćenoj formi. Iako smo navikli da, kada izađe album s tradicionalnom muzikom, obično pored svake numere stoji mnoštvo nekih, ne toliko značajnih, podataka – u kom je selu zabeležena pesma, na osnovu čijeg pevanja je reinterpretirana, da li pripada ovom ili onom „slojuˮ itd, Rodjenice nas lišavaju takvih opterećenja.

Naslov albuma – Rawdjenice predstavlja konstrukciju, sastavljenu od engleske reči raw (sirov) i naziva pevačke grupe, Rodjenice. Kako izvođačice navode, namera im je bila da sirovost u naslovu konotira na „sirovi zvuk u kontrolisanim uslovimaˮ, koji su želele da prezentuju ovim umetničkim projektom. „Zvučna i produkcijska nesavršenostˮ, koju u snimcima možete prepoznati po šumovima, šuškanju itd, „ima funkciju muzičkog narativa kojim želimo da ponudimo posebno muzičko iskustvo, kao i doživljaj samog prostoraˮ, zaključuju Rodjenice.

Digitalna izdanja Magazina „Etnoumlje” mogu se kupiti na sajtu „Novinarnica”

Ova sirovost proističe upravo iz činjenice da pesme na albumu nisu snimljene u profesionalnom studiju, niti su kasnije dodatno obrađivane u različitim muzičkim programima, već je sve zabeleženo poluprofesionalnom opremom – snimač Zoom H4n, u prostoru Eđšeg – kulturne stanice, tokom jedne probe Rodjenica, u decembru mesecu 2020. godine.

Kada u svakodnevici upotrebljavamo termin sirov, prva pomisao nam je sirova hrana, dok se dati pojam, u prenesenom značenju, odnosi i na određenu kategoriju ljudi – nekulturne, grube, sirove, sirovine. Iz perspektive kulturne antropologije, reći za nešto da je sirovo, takođe označava i nešto što nije kulturno oblikovano, prirodno.

Shodno prvoj asocijaciji na termin sirovo, analogiju u tumačenju albuma pronaći ću u antropološkim istraživanjima hrane. Levi-Stros je, istražujući ishranu, primenio sopstveni koncept, koji je nazvao kulinarski trougao. Pomenutim trouglom, Levi-Stros prikazuje tri osnovna stanja hrane: sirovo, zgotovljeno, trulo, kroz koja je moguće objasniti bazičnu opoziciju priroda : kultura.

Dok je sirovo neodređeni pol i predstavlja prirodno stanje hrane, ono može prirodnim putem da se transformiše u trulo stanje ili, pak, kulturno posredovano da postane zgotovljeno jelo. U tom smislu, Levi-Stros zaključuje sledeće opozicije – zgotovljeno : nezgotovljeno :: kultura : priroda (Levi-Strauss 1979, 168).

Šematski, kulinarski trougao izgleda ovako:

U kontekstu tradicionalne muzike, slično kulinarskom, možemo osmisliti muzički trougao. Naime, on bi se sastojao od tradicionalne muzike u sledećim stanjima: sirovo, autentični prikaz i obrada, a u skladu s intencijama pevačkih grupa koje izvode takvu muziku. Kao sirovo, uzima se terenska zabeleška, koja predstavlja „neodređeniˮ pol. Na osnovu terenske zabeleške uči se pesma i dalje se odlazi u jedan ili drugi krak trougla – „autentični prikazˮ, gde izvođači teže da oponašaju zabelešku ili „obraduˮ, gde zabeleška služi kao inspiracija, kao model, često bez intencije ka autentičnosti.

Ovakav strukturalistički prikaz, sam za sebe, ipak nam ne može mnogo reći o tradicionalnoj muzici, a naročito ne o tumačenju albuma Rawdjenice. Stoga, pređimo na kraću interpretaciju. Iako mnoge pevačke grupe teže autentičnosti, ona je, kako je to pokazala antropologija koja s tim konceptom ima dugogodišnju istoriju, samo konstrukt. Pojedini antropolozi čak izjednačavaju autentičnost s verom – možemo da verujemo ili da ne verujemo u autentičnost nečega, ali skalu za objektivno merenje autentičnosti nemamo i, kako stoje stvari, nikada nećemo imati.

Naročito kada je reč o muzici, pitanje je u odnosu na šta određujemo autentičnost i ko uspostavlja date kriterijume. U kontekstu pevačkih grupa tradicionalne muzike, autentičnost je takođe konstrukt, to je prikaz „autentičnostiˮ koju zamišljaju i konstruišu sami članovi grupe.

Rođenice (foto: Jovan Radaković)

Stoga, čini mi se da su Rodjenice svojim albumom, možda i svesno, ostale u domenu sirovosti. Autentičnost i sirovost posmatram kao sinonime za isti koncept. Tu je reč o nečemu što je lično i neotuđivo. Sirovo i autentično nije nešto za čime tragamo i što beležimo, to je ono što svaki pojedinac nosi u sebi i što je karakteristično za svaku individuu ponaosob – sopstvo.

Rođenice, Todo Mundo, Beograd, DIM, 2021 (foto: el gvojos)

Sopstvo se, kao takvo, ogleda i u načinu interpretacije tradicionalne muzike, a u zavisnosti od društveno-istorijskog trenutka, počeli smo da ga idealtipiziramo i nazivamo stilom.

Imitacija tuđeg sopstva predstavlja siguran put ka neautentičnosti, što nam svojim izvedbama potvrđuju mnoge pevačke grupe s naših prostora. Za razliku od njih, Rodjenice „sirovimˮ albumom prepoznaju i iskazuju svoju autentičnost, zbog koje njihov muzički iskaz postaje snažan i tako deluje na širu publiku – bilo da ih slušaju uživo ili preko nekog aparata.

Samim tim što pevaju tradicionalnu muziku, one su deo tradicije, a samim tim što „sirovoˮ pevaju, one su autentične.

Njihov muzički iskaz je, shodno prethodno rečenom, sirovo autentičan i neotuđiv. Zbog toga zavređuju javnu pohvalu na hrabrosti da muziku predstave u sirovom obliku, neobrađeno, zadržavajući pritom sve komponente koju muzičku izvedbu čine živom i autentičnom.

. . .